Атлантски савет: Шта год да се даље буде дешавало - вести из Србије неће бити добре ни за ЕУ ни за САД
ТВРДИ ДА ВУЧИЋ НИЈЕ ЧОВЕК ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ, АЛИ ДА НИЈЕ НИ САВЕЗНИК ВЛАДИМИРА ПУТИНА
- Аналитичар у Центру Атлантског савета за Евроазију и истраживач у Центру за словенске, евроазијске и источноевропске студије на Универзитету Северне Каролине Димитар БЕЧЕВ: „Да ли Русија побеђује у Србији? Можда, али не из разлога из којег мислите“
- Његова је процена: „Београд ради оно што би многе земље ЕУ: Аустрија, Бугарска, Кипар, Грчка, Мађарска и Италија, да наведем неке, волеле да су могле да раде“
- Један од закључака: „Ситуација је гора него у Мађарској јер Орбан тежи да концентрише власт користећи формалне законодавне промене. У Србији, насупрот томе, то се ради путем неформалног утицаја. Садашњи председник Томислав Николић одустао је од кандидатуре за реизбор после пријатељског разговора с Вучићем. Према гласинама, Николићу је речено да ако се не предомисли његов син Радомир, градоначелник Крагујевца, може бити суочен с кривичним истрагама“
ПРЕМИЈЕР Србије Александар Вучић није ни човек Европске уније, нити је савезник Владимира Путина, а као нови председник жонглираће и са Истоком и Западом како би извукао најбоље од обе стране, док се демократија у земљи претвара у „шоу једног човека“, оцењује се у тексту о српским изборима објављеном на сајту Атлантског савета.
„Шта год да се даље буде дешавало, вести из Србије неће бити добре ни за ЕУ ни за САД. Вучић може да удовољи својим партнерима на Западу и допринесе безбедности и регионалној стабилности, али његова цела каријера сведочи о чињеници да је западни пројекат интегрисања Балкана и источне Европе пун проблема“, написао је у ауторском чланку аналитичар Димитар Бечев, сарадник у Центру Атлантског савета за Евроазију и истраживач у Центру за словенске, евроазијске и источноевропске студије на Универзитету Северне Каролине.
Бечев подсећа да је наслов једног Би-Би-Сијевог текста о парламентарним изборима у Србији прошле године гласио „Проевропски премијер Вучић однео победу“, док су га ове године страни медији у извештајима о његовој победи на изборима за председника описивали као „српског савезника Путина“.
„Ко је у праву и у ком правцу иде спољна политика Србије?“, пита Бечев у тексту под насловом „Да ли Русија побеђује у Србији? Можда, али не из разлога из којег мислите“.
Ако је про-ЕУ дефинисано као посвећеност реформи, владавини права и одговорној влади, Бечев оцењује да је Вучић далеко од тога да испуни задатак.
Србија ће, према његовом мишљењу, наставити преговоре о чланству у ЕУ и безбедносну сарадњу с NATO, али ће одбијати да уведе санкције Русији и удвараће јој се ради економских користи и војне опреме.
„Београд ради оно што би многе земље ЕУ: Аустрија, Бугарска, Кипар, Грчка, Мађарска и Италија, да наведем неке, волеле да су могле да раде“, наводи Бечев.
Аутор додаје да не треба мислити да ће Србија „пасти у крило Русије“ и подсећа да су „бивши националисти као што је Вучић, млади Слобин (бивши председник Србије Слободан Милошевић) министар информисања“, ти који су почели да праве компромисе с Приштином да би се приближили чланству у ЕУ.
Москва, Путин и руски политички коментатори воле да упозоравају на дугорочне последице ситуације на Косову, „али чињеница је да је Србија одлучила да искључи Русију из преговора о такозваној нормализацији 2011. пребацивањем питања из УН у ЕУ“.
Позиве неких политичких странака на прекид сарадње са Западом и окретање Москви није прихватила већина Срба који су, наводи Бечев, „много срећнији с поруком будућег председника да је могућност да имају и јаре и паре савршено остварљива“.
„Прави проблем у Србији има везе с њеном путањом. 'Европеизација' Србије има више сличности с Мађарском Виктора Орбана него са консолидованим западним демократијама“, сматра Бечев.
Он оцењује да демократија назадује у Србији, у којој Вучић има чврсту контролу над медијима, полицијом, безбедносним службама и пословима у јавном сектору, док се земља претвара у „шоу једног човека“.
„Ситуација је гора него у Мађарској јер Орбан тежи да концентрише власт користећи формалне законодавне промене. У Србији, насупрот томе, то се ради путем неформалног утицаја. Садашњи председник Томислав Николић одустао је од кандидатуре за реизбор после пријатељског разговора с Вучићем. Према гласинама, Николићу је речено да ако се не предомисли његов син Радомир, градоначелник Крагујевца, може бити суочен с кривичним истрагама“, написао је Бечев.
Долазак Вучића на место председника, оцењује Бечев, може додатно погоршати ствари.
Подсећајући да су и Слободан Милошевић и Борис Тадић успевали да као председници вуку конце иза сцене, Бечев каже да ће Вучић „несумњиво наћи партијског лојалисту да води кабинет и спроводи одлуке али да га не оспорава директно“.
Имајући у виду подршку коју је Брисел дао Вучићу, Бечев оцењује да изгледа да „периферија мења ЕУ“.
„Европски лидери су изабрали савез из интереса са онима који хоће да буду аутократе пре него истински реформатори. Европска забринутост за стабилност надјачава сваку жељу за трансформацијом земаља и друштава. Ови изгледи неће учинити срећним реформаторе у Кијеву или Тбилисију и сигурно дају ветар у леђа Кремљу“, оценио је Бечев.
Бета