ШЕШЕЉ: Николићу лажни докторат пише Љубиша Стојимировић
ШИПТАРИ ОДЛАЗЕ СА КИМ ДА БИ СЕ КАСНИЈЕ НАСЕЉАВАЛИ У СРБИЈИ
КАО ЊЕНИ ДРЖАВЉАНИ
Др Војислав Шешељ
- Немци су направили цели списак онога што траже од Александра Вучића. А њему ће судбина бити иста - испунио он те захтеве, не испунио. Ако не испуни, рећи ће да га због тога пуштају низ воду, а ако испуни захтеве - пустиће га низ воду зато што више ништа од њега и не очекују, што спремају нову гарнитуру
- Вучићева власт сакрива све што се може сакрити од народа. Сакрива и прљаве трагове досманлијског режима. Дошли смо у посед сазнања да је уговор режима Бориса Тадића са „Фијатом“ Србију коштао милијарду евра. Шта је све Србија морала да плаћа да би овде „Фијат“ дошао и глумио производњу - то ћемо сазнати кад се тај уговор обелодани
- Вучићева влада је петљала са Есмарком који је регистрован у Амстердаму, који нема никаквог капитала, никаквих могућности. То је једна пука фирма, која има начелну везу са америчким Есмарком, али нема никакве његове гаранције
- Нимало није случајно што је у истој згради у Амстердаму где је регистрован Есмарк, регистрована и фирма која је откупила Никшићку железару. Није случајно ни што су око свих прљавих радњи у Србији, које се дешавају на плану крупних приватизација, крупних пљачки и проневера, обично умешани прсти Мила Ђукановића
- Гледајте шта раде ниже рангирани функционери у Вучићевим министарствима. Одоше у Тајланд. Одговара им тропска клима. Овде на овој хладноћи се тешко сналазе, одоше тамо. Имају новца. Имају новца да се разбацују. Одакле? Од крађе, од корупције. Није им бабовина
СРПСКА радикална странка је покренула петицију преко интернета под насловом „Зауставимо медијски мрак“.
Сматрамо да је медијски мрак у Србији таквог интензитета да је постао неподношљив и од слома комунизма 1990. године до данас мислимо да није био израженији. Зато желимо да својим потписом на ту петицију сви грађани, који здраво и логички размишљају, који су патриотски расположени и који желе заиста демократску Републику Србију, посведоче да се неће помирити са овим што нам се дешава.
Ми смо дубоко незадовољни контролом коју власт остварује над свим медијима, а посебно над електронским медијима са националном фреквенцијом. Ту једноставно тешко можете наићи на дисонантне тонове у односу на вољу режима. Наравно, ту има критике одређених поступака режима, али немогуће је наићи на темељиту критику, на суштинску критику, на критику оне врсте која би довела у питање даљи опстанак режима.
Даћемо вам један пример у који смо сами умешани.
Ви знате да је Српска радикална странка је у тим медијима скоро потпуно блокирана. Ми немамо могућности за гостовања наших функционера на телевизијама са националном фреквенцијом. Немамо могућности чешћег појављивања у штампаним медијима и кад дају неке информације, онда су оне само пробране и стерилне што се тиче наших активности.
Међутим, још 4. децембра покренули смо, на нашој конференцији за штампу, акцију раскринкавања свих закулисних радњи везаних за приватизацију Железаре Смедерево, „Сартида“. Неки од вас, који су били на тој конференцији, сетиће се сигурно да смо изнели читав низ података о којима јуче и данас можете да читате у новинама. Међутим, кад смо ми изашли са тим подацима у јавност - ниједан медиј ни речи није објавио.
Ми смо комплетан ток те конференције поставили на наш интернет сајт, односно и на Фејсбук и на Јутјуб, па је то на тај начин било доступно јавности. Дакле, у ограниченом обиму. Ја вас упућујем да сад погледате и то и да погледате наредне две, три конференције за штампу, шта смо све говорили и шта смо све раскринкали.
Наравно, режим није мировао. Режим је то пратио и прати интензивно све што радимо.
Прате наше јавне активности, прате наше телефонске разговоре, прислушкују нам просторије овде у странци.
Кад имамо нешто важно да разговарамо онда излазимо напоље или се дошаптавамо у ходницима, од ува до ува, за све оно што је важно. А шта је за нас важно, што морамо сакрити од режима? То је најава шта ћемо радити у блиској будућности да нам не би режим то покварио, иначе све остало што сазнамо ми предочавамо у јавности, одмах отворено иступамо и не бојимо се режимске репресије.
Имамо ситуацију у којој постоји аутоцензура у медијима, јер многи новинари сами себе спутавају. бојећи се евентуалне реакције режима. То раде и многи власници новина. Чак имамо медије који су некада предњачили у слободном информисању или су се таквим представљали у јавности, а данас су се свели на билтен владајуће напредне странке.
Најновији потези Владе Републике Србије по питању „Сартида“ показују да и даље влада бауља као гуска у магли, да заправо нема пред собом сасвим одређен и јасан циљ и да се заноси се идејом да може да нађе менаџере који ће уместо ње управљати тим комбинатом од стратешког значаја за Србију.
Ако они сами немају те стручњаке, то је разлог више да идемо на изборе, па да видимо - можда нека странка има. Ми имамо људе који су сутра спремни да преузму Сартид у своје руке и да обнове производњу, али без икаквих криминалних аката, без криминалне делатности, а не да свако у оквиру овога режима, као раније досманлијског, ко дође на власт почне да мисли да је то шанса да се за кратко време обогати.
Гледајте шта им раде ови ниже рангирани функционери у министарствима. Одоше у Тајланд. Одговара им тропска клима. Овде на овој хладноћи се тешко сналазе, одоше тамо. Имају новца. Имају новца да се разбацују. Одакле? Од крађе, од корупције. Није им бабовина. Нису од оца наследили, него су искористили прилику, налазећи се на изворима власти да опљачкају што више.
Од фебруара прошле године, влада је водила пропаганду кроз све медије да је Есмарк најбоља варијанта за приватизацију смедеревске Железаре, да је реч о озбиљној компанији која има мега-потенцијале у црној металургији.
Писали су разноразне хвалоспеве. Новине под њиховом контролом су то још више преувеличавале. Есмарк је проглашаван спасиоцем српске индустрије. Онда смо ми сазнали да је реч о Есмарку који је регистрован у Амстердаму, који нема никаквог капитала, никаквих могућности. То је једна пука фирма, која има начелну везу са америчким Есмарком, али нема никакве његове гаранције.
Нимало није случајно што је у истој тој згради у Амстердаму где је регистрован Есмарк, регистрована и фирма која је откупила Никшићку железару. Ви знате, својевремено су неке руске фирме купиле Никшићку железару, па је онда дошло до сукоба између режима и тих фирми, ко зна по ком основу, детаљи нам нису најпознатији о тим збивањима у Црној Гори, али Руси су једноставно отерани, а онда је све опет дошло под контролу Мила Ђукановића.
Видели смо и данас, што примећују и неки новинари, да није ни мало случајно да су око свих тих прљавих радњи у Србији, које се дешавају на плану крупних приватизација, крупних пљачки и проневера, обично умешани прсти Мила Ђукановића.
То је, дакле, оно што је сада кључни проблем у Србији. Ми немамо транспарентну власт иако се ова власт бусала у прса да ће бити транспарентна.
Власт сакрива све што се може сакрити од народа. Ова власт сакрива и прљаве трагове досманлијског режима. Ми смо дошли у посед сазнања да је уговор Тадићевог режима, режима Бориса Тадића са „Фијатом“, Србију коштао милијарду евра. Шта је све Србија морала да плаћа да би овде „Фијат“ дошао и глумио производњу, то ћемо сазнати кад се тај уговор обелодани.
Садашња власт се изговара да постоји клаузула у уговору, на инсистирање „Фијата“, да уговор остане у тајности. Зашто би та клаузула обавезивала ову владу? Зашто би клаузула о тајности уопште неког обавезивала? То није државна тајна и не може бити државна тајна. Ако са неким склопите било какав трговински споразум ваше је право, у погодном моменту, да то обелоданите, поготово ако сматрате да су ваши неки интереси оштећени, а не да шурујете и ви са оним криминалцима, који су раније направили неку прљаву ствар.
Овде се сакрива и све ово што се дешава око ЈАТ-а односно „Ер Србије“.
„Етихад“, рекли смо већ, ниједног динара није уложио, а узео је 49 посто власништва. Уместо да закупљујемо авионе у Бугарској, по двоструко већој цени закупљујемо их од „Етихада“ и то авионе који су пред расходовањем. Код нас мало лете па их пошаљу на сечу тамо где се ти расходовани авиони уништавају.
Па онда да се уместо од домаћих фирми, то је био „Николас“ у овом случају, наручују униформе за летачко особље и стјуардесе, наручује се по скупљој цени из Пакистана. Обука пилота уместо да се врши, имали смо најповољнију понуду из Катара, случајно из Катара, али компанија доноси одлуку да се инструктори из Немачке, из фирме у којој „Етихад“ има велики проценат капитала, ангажују по два пута скупљој цени за обуку наших пилота.
То су заиста ствари које више народ не може да трпи и којима треба стати у крај. Ми због тога позивамо све грађане Србије да се прикључе овој петицији, да се јавности представи масовно грађанско немирење са начином функционисања садашњег режима и са поступцима које он чини на штету народа у целини. Изволите, ако имате неко питање.
Маја Николић, Телевизија N1: Ако можете само да прокоментаришете недавно објављене научне радове председника Србије Томислава Николића?
Шешељ: Па ја сам их већ коментарисао у неколико емисија. Прво, кад погледате, нико то није хтео да пренесе тада. Видим, откад се Блиц у то упустио, да је интерес јавности порастао. Ја сам читао те текстове. То је све: баналност до баналности. Дакле, нема никаквих елемената стварног научног рада. Аутори тих баналности су Љубиша Стојимировић и његова бивша асистенткиња, сад мислим да је постала и професор Више пословне школе, нисам јој запамтио име. Као трећи аутор појављује се Томислав Николић. Зашто?
Зато што он мора имати списак од неколико библиографских јединица ако пријављује докторску дисертацију. А докторску дисертацију њему већ пише Љубиша Стојимировић. И све би било завршено, Томислав Николић би добио академску титулу доктора, да није било афера са овим другим плагираним и баналним докторатима, дисертацијама са баналним текстовима.
То је сад мало спречило Томислава Николића, па као, Љубиша Стојимировић се мало више труди, али исход треба да буде исти. Дакле, треба да има неколико објављених радова, па да на основу тога стекне право за пријаву докторске дисертације. Међутим, на исти начин се третирају и радови појединачних аутора и коауторства. И у овом случају баш рачунају на коауторства, јер нико не може да утврди у чему је ту допринос Томислава Николића изради одређеног научног рада. Јер кад су три аутора, онда је све њихово и не дели се: е, ово је овај, ово је овај, ово је овај урадио. У том случају, дакле, имамо већ једну превару.
Друга превара је начин израде докторске дисертације.
Ту ни речи Томислав Николић није написао. То све пише Љубиша Стојимировић. Настрану чињеница да Љубиша Стојимировић није истакнути српски интелектуалац. Он је, кад је реч о универзитетским професорима, испод просечне вредности. То можете да видите ако погледате друге његове радове и неколико његових књига. Дакле, таквог је нашао да направи дисертацију још лошијег квалитета.
Управо тај Љубиша Стојимировић је Томиславу Николићу организовао да заврши факултет, а да никада ниједан испит није полагао, да се не појави на факултету где је дипломирао, да не зна ни на ком је одсеку био. Питаше га у некој телевизијској емисији на ком је одсеку био, није знао да одговори. Ја тад нисам био овде. Па онда после постао мастер.
То је највећи скандал који је задесио Србију од двехиљадите године наовамо. Заиста нема већег скандала од скандала кад председник Републике дође до лажне факултетске дипломе. И уместо да одмах буде смењен, уместо да се покрене кривични поступак, он и даље глуми да обавља своју дужност, а јавност ћути. Ми нећемо да ћутимо. Ми скоро сваки дан о томе говоримо, гостујући на локалним медијима, преко ових друштвених мрежа на интернету, и на начине који су нам доступни. Не може такав човек да буде председник Републике. Не може, ни под којим условом.
Маја Николић: Још једно питање. Да ли је пракса да аутор научног рада у том истом раду о себи говори у трећем лицу, пошто сам и ја прочитала тај рад?
Шешељ: То је код озбиљних научника једноставно немогуће. Али, пошто он то није писао, то је промакло тамо. А видите сад, како је то код озбиљних научних радова. Само врхунски научници могу себи да дозволе да пишу у првом лицу једнине. Да аутор каже - ја сматрам то и то, ја мислим тако, ја сам доказао то, ја сам раније писао о томе. То не може ни сваки редовни професор универзитета, него баш онај који је стекао велико име у науци, или академик.
Академска скромност налаже, ја сам тако радио своје радове све до овог последњег времена, кад сам почео да пишем у првом лицу једнине. Академска скромност налаже да се пише у првом лицу множине: ми сматрамо, ми мислимо... То је израз скромности аутора, а да аутор каже, аутор који је Томислав Николић, па да каже - Томислав Николић сматра то и то, то је невероватна лудост. То је спрдња са светском науком. Он о себи пише.
Теша Тешановић, Србин-инфо: Како коментаришете последњу фазу имплементације Бриселског споразума, у оквиру које је српско правосуђе на Косову предато приштинским властима?
Шешељ: Па садашња власт, влада Александра Вучића, убрзано испуњава задатке које је добила од Европске уније, а на конто којих је дошла на власт. Један од тих задатака је да се комплетно судство преда Шиптарима, а народу настоје да замажу очи тако што кажу - договорено је колико ће бити Срба судија а колико Албанаца судија. Као да је то важно. То уопште није важно. Важно је ко контролише те судове. Те судије ће заклетву полагати пред Атифете Јахјагом, је ли се тако зове та њихова наводна председница тамо? То је суштина. Судови суде по вољи централне власти. Кад кажем централна власт, она подразумева законодавну, извршну и судску. Судска власт ће бити централизована. Врховни суд је у Приштини. Срби су апсолутно незаштићени у правосудном систему.
Немци су направили цели списак својих захтева од Александра Вучића. А њему је иста судбина, испунио он те захтеве, не испунио. Ако не испуни захтеве, рећи ће да га због тога пуштају низ воду, а ако испуни захтеве, пустиће га низ воду зато што више ништа од њега и не очекују, што спремају нову гарнитуру. Тако се понашају.
А ово што је Србија сад заинтересована да се регулише статус Трепче, или бране Газиводе, е то није важно да се о томе разговара, или што би рекао амерички амбасадор Кирби, нису важна имовинска питања, важно је да ви направите зидане граничне прелазе, да признајете сва документа, личне исправе Албанаца, да дакле признате фактички да је Косово држава. А то што нећете званично рећи - признајемо ту државу и што нећете послати амбасадора под пуним именом и презименом у званичном статусу као амбасадора, кога то интересује?
Овако се стварају услови да по америчкој вољи Косово добије и двотрећинску већину у Генералној скупштини Уједињених нација. А томе свему помаже и Влада Србије. Помагала је и Тадићева власт, али ова је све то убрзала. Раније је критиковала Тадићеву власт због предаје Косова и Метохије, а онда је десет пута горе ствари урадила након што је Тадић оборен са власти. Имате ли још питања?
Драган Пилиповић, „Правда“: Који су главни разлози да се баш сада Албанци исељавају с Косова?
Шешељ: Мислим да је то организовано све и да на тај начин Албанци убрзавају Европску унију на одређене акције. То су акције против Србије. То су акције чији је циљ да Србија омогући Албанцима који напуштају Косово и Метохију да се настањују у друге делове Србије, као наши држављани, јер их Србија као такве признаје и многи су добијали пасоше. А друго, то је притисак на Европску унију од стране Албанаца, да се убрза поступак укључивања Косова у Европску унију, у пуноправно чланство. И ако икада дође, а ја не верујем да ће доћи до уласка Србије у Европску унију, али ако икада дође до тога, онда ће они рећи: Србија и Косово улазе заједно у Европску унију. То очекујемо.
Постоје и објективни разлози, свакако. Тамо је економска криза и социјална беда још израженија него у Србији. Мафија отворено влада Косовом и Метохијом. Много је израженија мафија него у Србији, у сваком погледу све је горе и теже. И ти социјални разлози могу бити, наравно, веома важни. И раније су били прилично важни кад је реч о одласцима Албанаца у иностранство. Али, уместо да им Вучићев режим помогне да се што пре дочепају Европске уније - он их спутава, он их зауставља на граници.
Српска радикална странка
