ПОПОВИЋ: Србија треба да се према ЕУ постави као Исланд и Украјина

ДА НИЈЕ БИЛО ССП - ЈАВНИ ДУГ СРБИЈЕ БИО БИ ЗА 1,5-2 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА МАЊИ

Ненад Поповић

• Развој можемо да обезбедимо само диверсификацијом спољне политике и трговине
• Данас десетине агенција у државној администрацији ради на поспешивању односа са ЕУ а ниједна на односима са Русијом или Евроазијском економском унијом
• До скора смо имали потпредседника владе за европске интеграције, а где нам је потпредседник за односе са Русијом? Као што имамо „европску агенду“ која је акциони план сарадње са ЕУ тако треба да имамо и „руску агенду” односно мапу пута за унапређење односа са Русијом
• Јулским ребалансом предвиђено је да се у буџет до краја године слије 873,4 милијарде динара. Међутим, до краја октобра наплаћено је свега 659,6 милијарди. То значи да би у два последња месеца требало сакупити 213,8 милијарди, или у просеку непуних 107 милијарди динара месечно. То једноставно ни теоретски није могуће
• Повећање стопе ПДВ-а неће резултирати планираним повећењем прихода у буџет, већ ће последица бити повећање обима сиве економије

        ЗАКОНИ о којима расправљамо нажалост не могу да допринесу оздрављењу српске економије. Да би једног пацијента излечили, први корак је да донесете правилну дијагнозу. Погрешна је дијагноза да српска економија треба да се лечи мерама фискалне политике које подразумевају нова оптерећења привреде. Напротив, нама је потребно растерећење привреде односно спровођење развојних мера које ће подстаћи привредни раст и запошљавање, рекао је Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке Србије у Скупштини Србије у расправи у начелу о сету финансијских закона.

        Он је упутио питање министру финансија - да ли ће бити још једног ребаланса буџета за ову годину, јер је већ сада очигледно да ребаланс донесен у јулу не може да буде остварен у планираним оквирима.

        Бројке су неумољиве. Јулским ребалансом предвиђено је да се у буџет до краја године слије 873,4 милијарде динара. Међутим, до краја октобра наплаћено је свега 659,6 милијарди. То значи да би у два последња месеца требало сакупити 213,8 милијарди, или у просеку непуних 107 милијарди динара месечно. То једноставно ни теоретски није могуће. Тим пре што никада до сада приходи буџета нису били већи од 80,4 милијарде динара, колико је наплаћено у јулу 2013. године - рекао је Поповић.

        Према његовим речима, развојна компонента је кључна.

        Развој можемо да обезбедимо само диверзификацијом спољне политике и трговине. Треба да следимо пример Исланда који је рекао: да - сарадњи са ЕУ, не - ЕУ интеграцијама. Зашто је Исланд донео одлуку да прекине са интеграцијама у ЕУ? Наиме, уколико би Исланд постао чланица ЕУ, морао би да прихвати заједничку политику риболова ЕУ, што значи рестриктивне квоте и за Исланд драматичан пад прихода. А риболов за Исланд значи 12% БДП, 40% извоза, 15% радних места. Исланд је ову одлуку донео водећи се својим економским интересима.

        Исто је учинила и Украјина која је рекла „не” Европској унији и окренула се ближој сарадњи са Русијом. Украјина је ту одлуку донела јер у сарадњи са Русијом дугорочно види много већу шансу за своју привреду. То треба да учини и Србија - објаснио је потпредседник ДСС и додао да ће са диверзификованом спољном политиком и трговином Србија моћи да води балансирану спољну политику која ће бити окренута економској сарадњи како са ЕУ тако и са државама будућег Евроазијског економског савеза - Русијом, Белорусијом и Казахстаном.

        Ово је данас најпожељније извозно тржиште на свету где Србија, захваљујући бесцаринском споразуму, има могућност да 99% домаћих производа извози без царина. На овом тржишту лежи шанса за нашу привреду. Немачка је прва у Европској унији пребродила економску кризу управо захваљујући заокрету у извозној политици. Она је диверсификовала спољну политику на тај начин што је повећала извоз на тржишта Русије, Белорусије и Казахстана, која су у великој експанзији.

        Поштујем ЕУ као наше највеће спољнотрговинске партнере, али морамо да поштујемо и Русију где наш извоз из године у годину расте. Тренд је најважнији у економији. Извоз у Русију је порастао 28 одсто у односу на исти период прошле године, извоз меса је порастао три пута, извоз сира четири пута. Србија 95% свих јабука извози у Русију. Треба нагласити и потенцијал у извозу наше радне снаге.

        Србија са својим компанијама и радницима учествује у изградњи великих инфраструктурних пројеката у Русији. Последњи пример је Сочи где је на изградњи путне инфраструктуре и објеката за зимске олимпијске игре било ангажовано више од 5.000 радника.

        Процењује се да у овом тренутку у Русији ради више од 40.000 радника из Србије. То значи да 40.000 породица у Србији добија примања из Русије - рекао је Поповић.

        Говорећи о приходима у буџету, он је истакао да је у структури укупних прихода у буџету за 2014. предвиђено учешће пореза на додату вредност од око 46 одсто. Од тог пореза у буџет би требало да се слије 430 милијарди динара, што је повећање од 25,6 милијарди динара у односу на ребаланс за 2013. годину. Према његовим речима, те пројекције су нереалне.

        Као посланик у Народној скупштини, учествовао сам у шест расправа о буџету. Сваки пут сам упозоравао да ће морати да буде усвојен ребаланс буџета јер су пројекције које је давала влада биле нереалне. Било је јасно да ће планирани приходи подбацити јер је немогуће остварити повећање прихода у буџет ако вам привреда из године у годину ради све лошије.

        Сва наша предвиђања су се обистинила. За то време имали смо шест ребаланса буџета, а вероватно ћемо имати још један до краја године. Повећање најниже стопе ПДВ-а са 8 на 10 одсто за производе чије поскупљење погађа најосетљивије делове становништва и чије је учешће у укупном промету око 40 одсто додатно ће смањити ионако слабу куповну моћ грађана, а условиће и даљи пад промета у трговини на мало па је питање да ли ће бити постигнут планирани ефекат повећања прихода. Услед пада животног стандард ми ове године већ имамо пад у трговини од 8%. Повећање пореза је мера рецесионог, а не развојног карактера, која ће утицати на даљи пад тражње а самим тим и производње. По мом мишљењу повећање ПДВ може да има смисла само у условима када привреда расте - рекао је Поповић.

        Повећање стопе ПДВ-а неће резултирати планираним повећењем прихода у буџет, већ ће последица бити повећање обима сиве економије. О томе најбоље сведочи податак да је ефикасност наплате ПДВ-а у овој години, после повећања стопе ПДВ-а са 18 на 20 одсто, пала са 79% на 73%.

        Како је рекао, ИТ сектор је најбрже растући сектор привреде који запошљава младе стручњаке, а Влада, уместо да подстиче развој овог сектора она га спутава повећањем пореза са 8 на 20 одсто.

        Србија са својом базом младих стручњака, програмера и инжењера, има потенцијал да постане највећи извозник ИТ услуга у овом делу Европе. По званичним статистикама, Србија је у прошлој години извезла софтвера у вредности од 240 милиона евра. Потенцијал за извоз софтверских решења и услуга преко интернета је далеко већи.

        Мајкрософт је у Србији отворио развојни центар, развијали су софтвер за препознавање ћириличног рукописа намењеног пре свега тржисту Русије. Данас Мајкрософт у развојном центру у Србији запошљава више од 150 програмера.

        То је пример који могу да следе и друге велике компаније. ИТ сектор има велики потенцијал, а влада уместо да подстиче раст овог сектора, она га оптерећује новим наметима. Повећање ПДВ-а у ИТ сектору може да утиче да услуге у овом сектору такође склизну у сиву зону - рекао је Поповић.

        Говорећи о солидарном порезу, Поповић је рекао да његово увођење на сва примања изнад 60.000 динара за запослене у јавном сектору неће имати значајнијег ефекта на пуњење буџета.

        Предвиђене уштеде које се остварују овом мером износе 100 милиона евра. С друге стране, на дугове највећих јавних предузећа следеће године ће бити потрошено 560 милиона евра, чиме су у потпуности обесмишљени ефекти уштеда по основу увођења солидарног пореза.

        Солидарни порез је још један пример који показује да је потребно да се у што скоријем року успостави рационална структура запошљавања у јавном сектору. Потребно је успоставити одржив систем коефицијената (платних разреда) како смањење највиших зарада не би довело до негативних ефеката на квалификациону структуру запослених у јавном сектору.

        Предлог владе да се линеарно опорезују све плате преко 60.000 и 100.000 динара уноси велике дисторзије у систем. На пример, смањује се плата хирурга, док плата нпр. болничке администрације са средњом школом, која је око 40.000-50.000 остаје нетакнута. Смањење највиших зарада би могло додатно да погорша проблем запошљавања најквалификованијих људи и на тај начин да ослаби институционалне капацитете јавног сектора - рекао је потпредседник ДСС и додао да повећање плата и пензија од 0,5 % у априлу и 1% у октобру неће зауставити пад животног стандарда грађана јер ће очекивана инфлација појести раст пензија и плата у јавном сектору. Запосленима у приватном сектору стандард ће пасти још више јер се на њих не односе повећања плата од 0,5 одсто у априлу и један одсто у октобру, али ће и њихова потрошачка корпа поскупети због инфлације.

        Како је нагласио, све ове појединачне мере могле су да буду замењене једном системском мером која би држави годишње директно обезбедила 300 до 500 милиона евра, а индиректно и много више.

        Држава Србија примењује ССП који наноси велику штету њеном буџету и домаћој привреди. Иако увоз роба и услуга стално расте, приходи буџета србије по основу царина, због примене ССП-а стално падају. Да није било ССП-а, држава је могла за ових пет година од царина да наплати бар милијарду и по, а можда и две милијарде евра више.

        Да није било ССП јавни дуг Србије могао је тренутно да буде за милијарду и по до две милијарде евра мањи јер би за толико били већи приходи буџета од царина. Примена ССП-а поклопила се и са почетком светске финансијске кризе, а и без тога недовољно опорављена српска привреда, која је пропустила неколико циклуса технолошког развоја не би могла да се носи са растућом конкуренцијом из иностранства. Посебно је, када је реч о примени ССП, проблематична и тешка 2014. година када ступа на снагу потпуна либерализација пољопривредних производа, која ће бити велика претња нашој пољопривреди - рекао је Поповић.

        Зато је за развој привреде и запошљавање потребна диверзификација спољне политике и трговине. Потребна је већа сарадња са Русијом.

        Проблем у сарадњи са Русијом, као и са будућом Евроазијском унијом, лежи у томе што се та сарадња одвија стихијски а не системски. Данас десетине агенција у државној администрацији ради на поспешивању односа са ЕУ а ниједна на односима са Русијом или Евроазијском економском унијом. До скора смо имали потпредседника владе за европске интеграције, а где нам је потпредседник за односе са Русијом? Као што имамо „европску агенду“ која је акциони план сарадње са ЕУ тако треба да имамо и „руску агенду” односно мапу пута за унапређење односа са Русијом - нагласио је Поповић и закључио да ДСС, као странка деснице, која заступа интересе домаће привреде, пре свега малих и средњих привредника, не може да прихвати концепт владе.

        Недопустиво је да владиним мерама буду највише погођени управо они који једини могу да покрену привредни раст и обезбеде радна места. Економски концепт ове владе и економски концепт ДСС се суштински разликују. Зато ће ДСС гласати против ових закона - закључио је Поповић.