ПАЈТИЋ: Сва Вучићева решења своде се на чекање шеика, махараџа и султана да спасу Србију

ЛИДЕР „ЖУТИХ” ТВРДИ ДА СУ ТРИ ЧЕТВРТИНЕ СРБИЈЕ ПРОТИВ ВЛАСТИ И ПОЗИВА НА МАСОВНО ГЛАСАЊЕ

• Побеђује ли Србија у свету? На жалост, не. Ми смо седма најбеднија економија на свету и четврта најтужнија земља на свету. Наша влада је званично међу десет најнеспособнијих влада на целој кугли земаљској. Побеђује ли Србија у Европи? На жалост, не. Србија је једна од најсиромашнијих земаља Европе. Побеђује ли Србија у региону? На жалост, ни ту. Србија је данас економски најслабија држава региона
• Ако таква Србија побеђује, како онда изгледа Србија кад губи? Ако таква Србија побеђује, ко је то онда поражен? Поражени су они који су учили школе и завршавали занате, поражени су вредни и пристојни, поражени су сви који поштују законе и плаћају рачуне, поражени су они који хоће да живе од свог знања и од свог рада, поражени су сви невољни и немоћни
• Ови избори су последњи воз за нормалну Србију. Другог неће бити. Продаће и пругу и локомотиву и вагоне, а станицу ће претворити у кладионицу. Па добро. Ако хоће нове изборе – ми смо спремни. Србија једва чека да се ослободи дахија. Али, ако хоће нове изборе, прво ће морати да положе рачуне. Пре две године су успели да преваре Србију: слушала је само пропаганду, обмане и обећања. Хајде сад да видимо резултате. То се једино рачуна!
• Где је отишло 10 милијарди евра за које су нас задужили? Не зна се. Како су тачно четири године трошили паре грађана из буџета? Не зна се. Како је потрошен новац за одбрану од поплава? Не зна се. Шта пише у она преостала три уговора о продаји ЈАТ-а? Не зна се!

          БАБИЋ, Вулин, Вучић, Гашић и Ристичевић кажу да Србија побеђује. А ми их питамо – и то је главно питање које сви треба да поставимо – а кога то Србија побеђује?

          Побеђује ли Србија у свету? На жалост, не. Ми смо седма најбеднија економија на свету и четврта најтужнија земља на свету.

          Наша влада је званично међу десет најнеспособнијих влада на целој кугли земаљској.

          Побеђује ли Србија у Европи? На жалост, не. Србија је једна од најсиромашнијих земаља Европе.

          Побеђује ли Србија у региону? На жалост, ни ту. Србија је данас економски најслабија држава региона. Имамо најниже плате, најниже пензије, најмањи раст друштвеног богатства. Сви други су бољи од нас.

          Србија је данас она земља у којој родитељи желе својој деци да живе што даље од њих. Има ли веће туге?

          Србија је земља безнађа и сиромаштва. И ми онда с правом питамо: ако таква Србија побеђује, како онда изгледа Србија кад губи?

          Ако таква Србија побеђује, ко је то онда поражен?

          Рећи ћу вам, мада одговор сви знамо: поражени смо ми, њени грађани. Поражени су они који су учили школе и завршавали занате, поражени су вредни и пристојни, поражени су сви који поштују законе и плаћају рачуне, поражени су они који хоће да живе од свог знања и од свог рада, поражени су сви невољни и немоћни.

          Свим грађанима који губе, та бахата “Србија која побеђује” поручује само једно: баш нас брига!

          Деци самохраних мајки укидају бесплатан вртић, људе са инвалидитетом остављају без помоћника, ђацима укидају ужину, раднике подводе да рмбаче за 15 хиљада месечно, малим и средњим предузећима повећавају порезе и намете и кажу нам – баш нас брига!

          Пољопривредницима одузимају земљу од које живе њихове породице, образоване девојке и младићи беже у бели свет да се никада не врате, лекаре протерују из Србије, пензионери морају да бирају између хране и лекова, учитељи васпитавају децу за паре за које их бејбиситерка не би чувала, баш их брига!

          Терају професоре да ћуте пред плагијаторима и купцима диплома, стручњаке да слушају аматере и незналице, Бабић нас учи српском језику, позоришта и галерије су на просјачком штапу, Ристичевић нас учи поштењу, а Гашић родној равноправности, новинари морају да клече, а криминалци дају деци аутограме. Баш их брига! Е зато ћемо да их казнимо!

          С овим изборима почиње њихов крај! Још четири године тих људи на власти – вратиће нас у робовласнички систем. Камен на камену неће остати.

          Зато ми кажемо: ови избори су последњи воз за нормалну Србију. Другог неће бити. Продаће и пругу и локомотиву и вагоне, а станицу ће претворити у кладионицу.

          Па добро. Ако хоће нове изборе – ми смо спремни. Србија једва чека да се ослободи дахија. Али, ако хоће нове изборе, прво ће морати да положе рачуне.

          Пре две године су успели да преваре Србију: слушала је само пропаганду, обмане и обећања. Хајде сад да видимо резултате. То се једино рачуна!

          Шта су урадили за грађане Србије?

          Ако хоће да буду одговорна власт у једној демократској земљи, онда грађанима најкасније до 31. марта морају да саопште оно што грађани морају да знају. Прво то. Нема даље владавине ако људима у Србији не кажу… Шта су конкретно направили у Србији за четири године? Јавност не зна.

          Где је отишло 10 милијарди евра за које су нас задужили? Не зна се.

          Како су тачно четири године трошили паре грађана из буџета? Не зна се.

          Како је потрошен новац за одбрану од поплава? Не зна се.

          Шта пише у она преостала три уговора о продаји ЈАТ-а? Не зна се.

          Шта пише у менаџерским уговорима у Железари Смедерево? Не зна се.

          Шта пише у уговорима о продаји 60.000 хектара наше најплодније земље? Ни то јавност не зна.

          Како су успели да Ниш и многе друге градове у Србији доведу до пропасти?

          Док десном руком непрестано показују на Демократску странку, мисле ли да грађани не виде шта раде левом?

          Кад кажу да неће прошлост, него будућност, онда мисле да им не пада на памет да положе рачуне за четири године апсолутне власти.

          Кад кажу да је потребно јединство, онда мисле на послушност, покорност и једноумље. Неће моћи.

          То што четири године као папагаји понављају да је Демократска странка легло свега најгорег, осим што је лаж, њих уопште не чини бољима.

          Зато хајде да ми лепо упоредимо резултате. Хајде да организујемо само два сата дијалога без пљувања, без вређања и без лагања. Да ставимо на сто и они и ми шта је ко заиста урадио. Ми у доба највеће светске економске кризе, а они у боље доба.

          Колико мостова? Колико болница и домова здравља? Колико километара путева? Колико реновираних школа? Колико амбуланти и вртића? Колико помоћи пензионерима, самохраним мајкама, људима са инвалидитетом? Колико култури? Колико за безбедност?

          У овој кампањи нема разговора с њима док не положе рачуне и не одговоре на сва питања на која грађани не само да имају право, него морају да знају одговоре. Све друго је лаж. Све друго је обмана која ће Србију прескупо коштати. Све друго је понижавање и потцењивање грађана.

          Ако не положе рачуне, то ће значити истину – да их је баш брига и за грађане и за њихове судбине. А то им Србија не сме опростити.

          Сва њихова решења своде се на чекање шеика, махараџа и султана који ће спасити Србију. Па у то више ни мала деца не верују. Зато хајде да упалимо светло. Па кад се разбеже ботови и полтрони, да упоредимо решења.

          Фразе о будућности нека обесе мачку о реп. Грађани Србије траже само једно: живети нормално. Живети сад! Само један живот имамо и нећемо више да ћутимо и да трпимо! Јер о људима се ради, o животима. О судбинама. О беди и о сиромаштву. О понижењу свих грађана Србије.

          Зато данас и овде Демократска странка и њени саборци поручују грађанима Врања и Суботице, Пирота и Кикинде, Лесковца и Сомбора, Прокупља и Новог Сада, Ниша и Зрењанина, Зајечара и Сремске Митровице, Крушевца и Панчева, Краљева и Београда, Чачка и Шапца, Ужица и Пожаревца, Бора и Ваљева, Крагујевца и Смедерева, целе Србије - да се бране и одбране!

          Достојанство вам нико не сме одузети!

          Шта ми хоћемо?

          Хоћемо да ова неправда према грађанима престане. Хоћемо праведну Србију!

          У праведној Србији пензионери неће морати да бирају између хране и лекова. Вратићемо им достојанство и права која им Устав гарантује. У праведној Србији створићемо једнаке шансе људима, малим и средњим предузећима да раде и зараде. Њих ћемо помагати.

          Нико не сме бити привилегован у односу на домаћа предузећа!

          У праведној Србији пољопривредници ће бити своји на своме.

          Нико не сме узети земљу нашим газдинствима, нико нас неће учити како се гаје свиње, нико не сме да смањује субвенције! У праведној Србији здравље није на тржишту. Уђеш болестан, изађеш здрав. То се једино рачуна! Нико се неће плашити болести.

          У праведној Србији знање, струка и наука водиће главну реч. Награђују се они који уче и знају, а кажњавају они који купују дипломе и преписују докторате.

          У праведној Србији, све школе имају уредне тоалете и ђачке кухиње. Сви ученици основних и средњих школа имају таблет и електронске уџбенике. То је обавеза државе и елементарна писменост 21. века.

          У праведној Србији млади су запослени, а послодавци порезом мотивисани да их запошљавају.

          Кад дугујете држави, следи вам камата, па судски извршилац. Кад држава дугује вама, ником ништа. У праведној Србији је обрнуто.

          У праведној Србији прво се наплаћују велики дугови, па тек онда мали. Велики одговарају више, а мали мање.

          У праведној Србији млади парови добијају куће на селу, а на прву приватну фирму не плаћа се прве године порез.

          У праведној Србији грађани су безбедни, а криминалци страхују. Полиција и обавештајне агенције штите грађане и државу, а људи им помажу у томе.

          Праведна Србија воли, поштује и негује своју културу и уметност. Без тога – ми смо нико и ништа.

          У праведној Србији медији су и слободни и одговорни, јер једно без другога не иде. Новинарство је поново поштована и угледна професија. Достојанство вам нико не сме одузети. То је први и најважнији задатак праведне Србије.

          Како да то постигнемо? Како да изградимо праведну Србију? Тако што, за почетак, знамо да је, по свим истраживањима, чак три четвртине грађана против ове власти.

          Зато Вас молим да тихо и одлучно изађете на изборе. Поведите са собом вашу породицу, ваше пријатеље и колеге. Нико од нас нема право да себе и своју породицу угрози с још четири године беде и понижења. Да живимо нормално. Да живимо сад. То Вам дугујемо.

          Све што Вам Србија дугује, вратиће Вам Демократска странка. Дајем Вам реч. Први и последњи пут.

          За праведну Србију!

          (говор председника ДС Бојана Пајтића на страначкој конвенцији у Врању)