КОШТУНИЦА: Србији главна опасност прети из Брисела - од Европске уније

ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА ДСС ГЛАВНОМ ОДБОРУ СТРАНКЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Војислав Коштуница

  • Европска унија данас непосредно угрожава територију Србије. Али, ако хоћемо право да говоримо - Европска унија истовремено угрожава и наше укупне националне, државне и економске интересе. Јер, данас Европска унија угрожава наш национални идентитет, угрожава националну културу, угрожава национално самопоштовање и национално достојанство
  • За нас је право питање, над којим морамо добро да се замислимо: како је у Србији уопште постало нормално да се говори о предаји властите територије
  • Свако ко мисли да ће после предаје једног дела територије наићи на милост непријатеља Србије, тај се љуто вара. Ако се одрекнемо Косова, са још већом силином ће бити отворено питање Војводине и Рашке, биће отворен сијасет мањинских питања и биће доведен у питање и сам опстанак Србије
  • Народ и држава који се не боре за очување и опстанак своје територије и државе не могу опстати и нестају са политичке мапе Европе
  • Ако би садашња власт донела одлуку да на преговорима у Бриселу укине српску државу на Косову и Метохији, односно укине институције државе Србије на Косову, то би био први случај у историји да је једна држава посегнула за таквим чином самоуништења, као што је укидање своје државности на делу властите територије
  • И Уставни суд Србије уместо на одбрани ради на рушењу Устава Србије

        СРБИЈА је данас озбиљно угрожена држава - рекао је председник ДСС Војислав Коштуница на почетку обраћања Главном одбору странке у Крагујевцу.

       За који дан биће настављени преговори у Бриселу, који могу да буду од судбинског значаја за нашу земљу. Ако треба да одредимо одакле прети главна опасност земљи за њену стабилност и њену будућност, то је онда свакако Европска унија и њена чврста намера и план да по сваку цену Србији наметне независност Косова.

       Европска унија спроводи право насиље над Србијом захтевајући на све начине од Србије да се одрекне Косова, да преда Косово, а да заузврат добије датум за почетак  преговора са ЕУ.

       Другим речима, Европска унија данас непосредно угрожава територију Србије. Али, ако хоћемо право да говоримо - Европска унија истовремено угрожава и наше укупне националне, државне и економске интересе. Јер, данас Европска унија угрожава наш национални идентитет, угрожава националну културу, угрожава национално самопоштовање и национално достојанство. Уверен сам да ћемо се сви лако сложити да би било потпуно незамисливо да је неко својевремено од било које чланице ЕУ, велике или мале, затражио оно што се тражи од Србије, да зарад датума преда део своје територије, односно ултиматум да се одрекне дела своје територије.

       За нас је право питање, над којим морамо добро да се замислимо: како је у Србији уопште постало нормално да се говори о предаји властите територије.

       Готово свакодневно могу се чути јавне расправе о томе који је најбољи начин да предамо Косово за добијање датума. А и са моралног и са политичког становишта идеја о предаји властите територије је разорна и самоубилачка.

       Данас се непрестано понавља идеја да се мора одмах пронаћи решење, трајно решење за Косово, јер је неморално да ово питање оставимо да решавају будуће генерације. А под овим решењем се подразумева нека врста признавања независности Косова.

       Међутим, шта ће се заиста десити са младим нараштајима у Србији ако нам Европска унија отме Косово, а власти Србије буду саучесници у овом бесрамном насиљу над Србијом. Оног тренутка када се од Србије отимањем њене територије направи прави богаљ не треба ни најмање сумњати да ће се трајно у младим генерацијама створити осећај гнева над отвореним насиљем и очигледном неправдом. Тај оправдани осећај гнева у будућности ће наставити да подрива стабилност државе.

       Зато управо мислећи на будуће нараштаје и на трајни мир ми не смемо пристати на сакаћење земље и уништавање наше државности на Косову.

       Постављамо данас питање шта ће се десити са нашим народом на Косову и Метохији уколико би биле уништене српске државне институције у Покрајини?

       Да ли ће моћи српски народ да опстане на Косову ако се укину све институције и потпуно потре српска државност? Страшне слике српског егзодуса из прошлости, које су нам још увек пред очима, више никада не смеју да се понове. Због тога српска државност на Косову мора да опстане.

       Свако ко мисли да ће после предаје једног дела територије наићи на милост непријатеља Србије, тај се љуто вара. Ако се одрекнемо Косова, са још већом силином ће бити отворено питање Војводине и Рашке, биће отворен сијасет мањинских питања и биће доведен у питање и сам опстанак Србије.

       Народ и држава који се не боре за очување и опстанак своје територије и државе не могу опстати и нестају са политичке мапе Европе. Овог правила сви се чврсто држе и нико не да своју територију, па је немогуће да само за Србију важе нека другачија правила.

       Ово је прилика да поменемо и улогу Уставног суда у одбрани уставног поретка и целовитости земље. Јавности је познато да је ДСС упутио предлог Уставном суду за оцену уставности уредби које се односе на тзв. бриселске споразуме. Исто тако, јавности је добро познато и да се ДСС јавно обраћала Уставном суду са захтевом да у овом одлучујућем тренутку за одбрану земље ради свој посао и правовремено заштити уставни поредак земље. Видели смо, међутим, како се Уставни суд уплео у једно погрешно и провидно образложење да му је Министарство правде упутило захтев да застане са поступком оцене уставности уредби које омогућавају стварање независности Косова.

       Кад смо јавно упозорили Уставни суд да Министарство правде није надлежно да упућује такав захтев, онда је из Уставног суда стигло ново објашњење, заправо изговор да ће до краја марта донети оцену о уставности владиних уредби. Иако за ову оцену уставности није потребан ни завршени правни факултет, јер је на основу здраве памети свима јасно да су ове уредбе и у формалном и у материјалном смислу противзаконите, Уставни суд одуговлачи са доношењем своје оцене, чекајући очигледно да се окончају погубни блиселски преговори, а тиме и сама његова одлука постане непотребна или беспредметна. Тако Уставни суд Србије уместо на одбрани ради на рушењу Устава Србије.

       Дужност је Демократске странке Србије, у складу са њеним државотворним програмом и политиком, да данас јавно упозори власт шта би значило укидање српске државности и српских институција на Косову. Ако би садашња власт донела одлуку да на преговорима у Бриселу укине српску државу на Косову и Метохији, односно укине институције државе Србије на Косову, то би био први случај у историји да је једна држава посегнула за таквим чином самоуништења, као што је укидање своје државности на делу властите територије. До сада је било много, небројено случајева да стране војске на силу руше и укидају делом и потпуно државност појединих држава, али се никада није десило да сама држава уништава своју државност. Којим би онда именом могла да се назове власт која уништава своју државност на Косову и Метохији? Пошто до сада никада ниједној власти у историји српске државе није падала на памет таква помисао, ми немамо уопште сличан пример који би нам помогао да пронађемо право име за такву власт.

       У сваком случају, ми упозоравамо власт да не ради оно што никада нико пре ње није урадио. Упозоравамо је да не дира у српску државност на Косову и да не укида српске државне институције на Косову. Награда у виду датума коју нуди Европска унија за убијање државе Србије на Косову, бесмислена је, безначајна је и срамна за државу која вековима постоји и носи своје славно српско име. Ако се власт определи да уништи државност Србије на Косову за обећани датум, онда ће ова власт остати забележена као сурови рушилац и самоуништитељ Србије.

       Нема сумње да би свака власт у Србији која би пристала да уништи српску државност на Косову добила велике похвале од западних сила које стоје иза пројекта стварања независног Косова. Али треба имати на уму да би те похвале брзо прошао, а да би трајно остала дубока рана ако би Србија пристала на уништавање својих државних институција на Косову.

       Власт је сада на историјском испиту. Јер, власт има прилику да се одупре силним притисцима који долазе и споља и изнутра, и да брани легитимно и морално право Србије да сачува своју државност на Косову. Добро знам колико је тешко бити и опстати на овим позицијама одбране српских државних и националних интереса, али и сви морамо знати да је улог будућност и опстанак земље. Ако би власт кренула лакшим али по Србију поражавајућим путем, и одрекла се своје државности на Косову, онда заиста следе тешки и неизвесни дани за опстанак саме Србију.

       Због тога власт треба добро да се замисли и размисли да ли треба жртвовати државност Србије на Косову зарад добијања датума. Власт мора добро да се замисли над судбином српског народа на Косову.

       Моје је уверење да би рушењем српских државних институција на Косову дошли до тешког и разорног националног пораза од којег Србија не би могла да се опорави. Заправо, Србија би била поражена, понижена и осрамоћена.

       Били би ругло и поруга пред свим народима, пошто би Србија била једина држава која се одрекла и уништила своју државност у једном свом делу, у својој покрајини. И све то да се ради зарад датума. Отворено би нам се странци ругали и упирали прстом на нас да смо једина држава која је погазила своју државност.

       Погледајмо и другу страну медеље. Погледајмо каква је ситуација у самој Европској унији која треба да нам удели датум. Својим очима смо видели да Велика Британија као кључна држава Европске уније намерава да распише референдум о опстанку у ЕУ. Какво је стање у тој заједници када једна од њених кључних држава жели да изађе из те заједнице?

       Турска дуго и предуго има тај датум и није се са места померила. Знамо каква је већ годинама ситуација у Грчкој, да не помињемо Шпанију и Италију.

       Видимо размере социјалног незадовољства и масовних протеста у Словенији и Бугарској, државама које су међу последњима закорачиле у наводно светлу европску будућност.

       Јуче је европска агенција за статистику Еуростат саопштила да је у еврозони забележена рекордна незапосленост. Тако је у овој светлој европској перспективи незапосленост у Грчкој нарасла на 27 посто а у Шпанија преко 26 посто. Истина је, дакле, када кажемо да је Европска унија изиграла поверење грађана Србије. Али, је заправо права истина да је Европска унија изиграла и преварила саму себе и своје државе чланице.

       Да ли је могуће да све ово гледамо а да као народ и држава не поставимо питање да ли је у нашем интересу да уђемо у Европску унију све и да нам и не отимају безочно Косово? И да ли је могуће да игноришемо питање шта ће се десити са српском пољопривредом када за мање од годину дана буде либерализован увоз пољопривредних производа из ЕУ. О каквој то економској користи од Европске уније говоримо када ће ЕУ потпуно уништити српску привреду преко Споразума о стабилизацији и придруживању.

       Морамо поставити питање какво је право стање данас у српској привреди, пет година после спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском Унијом. Колики је пад индустријске производње? Колики је пад бруто друштвеног производа? Ниво дуга од 2008. године повећан је са 8 на преко 18 милијарди евра. Тако је 2008. године сваки запослени био дужан преко 4.000 евра, а у фебруару ове године јавни дуг по запосленом повећан је на близу 11.000 евра.

       Од краја јула 2012. до средине фебруара 2013. јавни дуг је повећан са 15 милијарди на 18 милијарди евра. Сваког месеца је, дакле, дуг растао за више од пола милијарде евра. Све ово отвара кључна питања: Како ће грађани преживети ову све већу немаштину. А основно је и правило да ми не можемо бранити наше националне и државне интересе када нам је привреда у готово катастрофалном положају и када нисмо обезбедили стабилан и сигуран развој Србије.

       Време је да трезвено и разумно сагледамо тешке и дубоке проблеме са којима се суочава Србија. И да потражимо излаз из овог пропадања.

       Нама је данас као народу и држави пре свега потребно национално самопоштовање. Потребна нам је снага за одбрану Србије. Како да се тргнемо, да отворимо очи и потражимо прави пут.

       Као држава и народ смо залутали и забасали на безизлазну европску странпутицу и лажну европску перспективу. Ту се вртимо у круг и губимо своју државну и националну снагу на погрешне циљеве који су везани за европске интеграције.

       Шта нам онда ваља чинити док још није касно? Прво и изнад свега упозоравамо власт да ни по коју цену не укида српску државност на Косову.

       Ако као Србија одбранимо српске институције и српску државност на Косову, то ће бити онај угаони камен од којег крећемо према правом путу. То би била прекретница и поново успостављање државотворне политике власти у Србији. Друго, јасно треба саопштити Европској унији да Србија није марионетска творевина која уступа своју територију зарад добијања датума. Треће, најодлучније се мора спречити да Војводина изађе из уставног оквира, и искористити сва правовремена легална средства да се спречи интернационализација питања положаја Војводине. И четврто, мирно и аргументовано треба преиспитати штету коју ССП наноси српској привреди и не дозволити да ступи на снагу либерализација пољопривредних производа, која би потпуно уништила српску привреду.

       Ако се крене овим добрим путем, Србија би могла у догледно време да прогласи политичку неутралност која би јој гарантовала сигурну и мирну будућност. Као што и од војне неутралности немамо никакву штету него само корист за Србију.

       Уколико би власт наставила путем европских интеграција и зарад датума укинула српску државност на Косову, онда би то била национална катастрофа са несагледивим последицама.

       Србија се налази пред важним раскршћем и још може да бира којим ће путем поћи.

       Демократска странка Србије је одржала ову седницу Главног одбора како би на време позвала да се крене правим путем. Власт је на историјском испиту и од власти зависи којим ће путем Србија наставити даље.

       Ми смо изнели план за спасавање земље и шта као народ и држава морамо у овом тренутку пре свега да урадимо. Ово за нас није питање бити или не бити на власти, већ је много дубље и судбоносније питање. То је питање бити или не бити за Србију, за њен опстанак и њену будућност.

       Живела Србија!

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари