Главни економиста Фискалног савета: Јавне финансије Србије далеко су од импресивних

ЈАВНИ ДУГ ОД 65 ОДСТО БДП ПРЕВИСОК ЈЕ, А ИНВЕСТИЦИЈЕ ДРЖАВЕ НЕДОВОЉНЕ

• „Један број градова и општина систематски касни у плаћању својих обавеза и та кашњења су се у појединим локалним самоуправама толико нагомилала да премашују њихове годишње буџете“
• „Србија је на самом зачељу међу упоредивим европским земљама по приступу исправној пијаћој води, третману отпада, пречишћавању отпадних вода, проценту деце уписане у предшколске установе и бројним другим показатељима и то је највећа цена неуређених буџета локалних самоуправа и лошег пословања локалних јавних предузећа"

         СТАЊЕ јавних финансија Србије још је далеко од импресивног јер је јавни дуг од око 65 одсто бруто домаћег производа (БДП) за Србију превисок, инвестиције државе су недовољне, а буџети локалних самоуправа су неуређени, оценио је главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић.

         „Један број градова и општина систематски касни у плаћању својих обавеза и та кашњења су се у појединим локалним самоуправама толико нагомилала да премашују њихове годишње буџете. Уз то, неуспешно је пословање већине локалних јавних предузећа и других локалних установа, попут апотека", казао је Брчеревић у интервјуу за Магазин Бизнис.

         Он је додао се огромна средства из буџета локалних самоуправа одливају на субвенције за покривање тих губитака уместо да иду у инвестиције.

         „Србија је на самом зачељу међу упоредивим европским земљама по приступу исправној пијаћој води, третману отпада, пречишћавању отпадних вода, проценту деце уписане у предшколске установе и бројним другим показатељима и то је највећа цена неуређених буџета локалних самоуправа и лошег пословања локалних јавних предузећа", указао је Брчеревић.

         По оцени Фискалног савета, како је рекао, Влада Србије треба да укине привремену забрану запошљавања у јавном сектору, уместо што планира да је задржи и у 2018. години.

         „Првобитно је и било предвиђено да забрана запошљавања траје свега годину дана након њеног увођења крајем 2014, а у том периоду планирано је да се направе добре систематизације – да држава јасно одреди где има вишкове, а где мањкове запослених. Међутим, забрана запошљавања на снази је већ четврту годину и то тако што се сваке године усвајају измене Закона о буџетском систему којим се забрана додатно продужава за наредну годину", навео је Брчеревић.

         Он сматра да продужетак забране запошљавања у 2018. ослобађа додатни фискални простор за повећање плата веће од два одсто, будући да смањује број запослених у држави за преко 10.000 годишње људи природно одлазе у пензију, а до њихове замене долази само у изузетним случајевима.

         „Влада ад-хок мерама постиже то да се у ограниченом фискалном простору од пет до шест одсто поједине плате повећају и за 10 одсто али по цену додатне неуређености система зарада и запослености у јавном сектору", казао је Брчеревић.

         Његова су очекивања да ће у 2018. години ипак доћи до пореског растерећења привреде, које неће моћи да буде велико, не само зато што је фискални простор ограничен, већ и зато што порески систем Србије не одступа значајно од других упоредивих земаља Централне и Источне Европе.

         (Бета)