„Међународна заједница“ је банда до зуба наоружаних ниткова

КАКО ТО МОГУ ДА БУДУ ФРАНЦУСКА И ИТАЛИЈА

КОЈЕ СУ БОМБАМА ПРЕОРАЛЕ ЛИБИЈУ?

Пише: Едуард ЛИМОНОВ, руски писац и политичар

  • Зар су међународна заједница Сједињене Државе које су два пута узастопно збрисале Ирак са лица Земље? Никакве „међународне заједнице“ одавно нема!

         КОЛИКО јуче нас је Барак Обама упозорио да држање Русије на Криму изазива негодовање међународне заједнице.

         То је било пре него што се Путин обратио Савету Федерације и пре него што је СФ  удовољио његовој молби и дозволио му да руске снаге упути на територију Украјине.

         „Међународна заједница“ - који су то, заправо?

         То су земље ЕУ, којих је укупно више од 20, а бомбардовале су 1999. Србију која је тада имала једва десет милиона становника и крстарећим ракетама тукли телевизије и трамваје у Београду.

         Земље ЕУ, такве као што су Француска и Италија, преорале су бомбама Либију, ухвативши се за њену арапско-социјалистичку државност и објавивши немоћног Гадафија за крвавог диктатора, а њихов прави циљ је био - банална ликвидација кредитора. Зар су и такви - међународна заједница?

         Зар су то и земље ЕУ које су у Сирију убациле екстремне исламисте и претвориле ту земљу у крваву рану?

         Зар су међународна заједница Сједињене Државе које су два пута узастопно збрисале Ирак са лица Земље?

         Никакве „међународне заједнице“ одавно нема!

         Постоји само банда циничних наоружаних држава које следе једино своје циљеве.

         Запамтите како су европске земље и САД последњих месеци буквално потпаљивале кијевски евромајдан посетама Ештонове, Нуландове, Мекејна и Бајдена и пољско-холандских битанги нижег ранга.

         Међународна заједница?

         Да, међународна заједница ниткова.

         Банда ниткова.

         Постоје тихе и спокојне земље са мало новца које себи не могу да дозволе да се наоружају до зуба, па су зато тихе.

         Авај, то је тако само док се на свет гледа кроз глупе ружичасте наочаре.

         Зато, друже Обама, носите се... попушите мало са стране...

         Ово је била мој проповед за недељу 2. марта. А ја сам - Едуард Лимонов.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари