Анонимна група „Dragon Family“ тражи „црно злато” од Федералних резерви САД

КРАЈЊЕ ЗАМРШЕНА МЕЂУНАРОДНА ФИНАНСИЈСКО-ПОЛИТИЧКА АФЕРА КОЈА ЈЕ СТИГЛА У СУД ЈУЖНОГ ОКРУГА ЊУЈОРКА (1)

• Наводно је група врло богатих Кинеза је још пре почетка Другог светског рата Систему федералних резерви (а прецизније – банкама које припадају Федералном систему, а којих је укупно 12) предала велике партије злата, на неодређено време
• У целој афери фигурира и извесни Даниел Дал Боско (ватикански банкар, члан масонске ложе П-2) кога оптужују да је, ко бајаги, украо од Нила Кинана сноп вредносних папира, које је њему на поверење предала група Dragon Family. Вредност отетих папира је 144,5 милијарди долара. А укупан износ који потражује Dragon Family је – 1 билион долара!
• Цео низ аутора подвлачи да се у ствари ради не о „кинеском“ злату, већ о злату из више азијских земаља, које су у своје време (још од Првог светског рата) почели да довозе у специјална спремишта и које је фактички било изузето из међународног трговинског и финансијског промета
• Постоји и верзија да су резерве „црног злата“ биле неопходне глобалној елити као ванбуџетски извор који неће бити контролисан од националних држава, ради финансирања политичких, војних, специјалних операција ради формирања „новог светског поретка“

Пише: Валентин КАТАСОНОВ

         У НИЗУ информационих напада, који су у последње време све чешћи и чешћи, а упућени су највећим финансијским институцијама у свету, постоји тужба анонимне групе лица која се крије под именом „Dragon Family“.

         Kao званичан представник групе се појављује неки Нил Френсис Кинан који је 23. 11. 2011. године поднео Окружном суду САД за Јужни округ Њујорка тужбу на 111 страница. Тужба је узета у разматрање. Интересе Н. Кинана бране Вилијам Малиган-млађи и фирма правника Bleakley, Platt&Schmidt из Вајт Плејнса, држава Њујорк.

         Суштина тужбе је у следећем: група врло богатих Кинеза је још пре почетка Другог светског рата Систему федералних резерви (а прецизније – банкама које припадају Федералном систему, а којих је укупно 12) предала велике партије злата, на неодређено време. За то су добили папире којима се потврђивало право власника папира да све време док је злато у ФРС његови власници имају право на приход, а ФСР се обавезивао да по истеку наведеног рока врати злато власницима.

         Информација о детаљима посла је врло неразумљива у односу на временски период у коме ће злато бити код ФСР, као и у вези количине предатог злата. Још је мутнија информација о карактеру самог посла. Да ли је то било само чување злата? Или – банкарски депозит? Или улог у оснивачки капитал ФСР?

Федералне резерве - централна банка САД

         Интересантно је да амерички папири носе различите називе: сертификат за чување, облигације, потврда о депозиту, а то је принципијелно важно ради схватања суштине и механизма операција које се посматрају. Није јасно чак ни када је злато предато. Да ли је предато одједном, или је предавано у више, у много партија? Једном речју – питања је баш много.

         А сама тужба је написана тако да не само не одговара на та питања, већ ствара и масу нових. Да би се сличне тужбе означиле, у Америци је измишљен специјални назив – „тужбе - отпад“.

         У своје време је Џорџ Буш – млађи, председник САД, тражио да се судови очисте од „отпада“, али то није помогло. У тужбама „отпада“ могу да се нађу најневероватнији одштетни захтеви, а уколико се односе на имовину – износи који се захтевају имају врло много нула. Очигледно је да за правни систем САД све то представља добар посао.

         За оне који представљају тужиоце у тужбама по „отпаду“ , дешава се да се тај „отпад“ понекад претвори у право злато. Према проценама експерата, судије сваке године испостављају по таквим тужбама извршне налоге на износ од приближно 240 милијарди долара.

         Не искључујем могућност да и тужба Dragon Family спада у категорију „отпада“. Уосталом, нема потребе да журимо са закључцима.

         Тужени по Кинановој тужби су ФСР САД, ОУН, Office of International Treasure Control (OITC), Светски економски форум (СЕФ), World Economic Forum U.S.A.Inc., (америчко одељење СЕФ-а), Италијанска финансијска гарда, као и неки познати политичари – Силвио Берлускони, Бан Ки Мун. На списку  тужених се налази чак и Италијанска Република.

         Тамо фигурира и некакав Даниел Дал Боско (ватикански банкар, члан масонске ложе П-2) кога оптужују да је он, ко бајаги, украо од Нила Кинана сноп вредносних папира, које је њему на поверење предала група Dragon Family. Вредност отетих папира је 144,5 милијарди долара. А укупан износ који потражује Dragon Family је – 1 билион долара.

 

„Италијански траг“

Гранични прелаз Понте Киасо

         Из списка оптужених је јасно да у овом „послу“ постоји „италијански траг“. Ради се о причи по којој је на граничном прелазу Понте Киасо италијанска полиција одузела сноп вредносних папира које је издала државна благајна САД, а који су, по свему судећи, припадали Dragon Family.

         На папирима је била година - 1934; на свима је био потпис тадашњег министра САД Хенрија Моргентауа. Укупна номинална вредност тих папира је била 134 милијарде долара и они су одузети од два Јапанца који су покушавали да их пренесу преко италијанско-швајцарске границе.

         Прво је објављено да су папири фалсификати; нешто доцније је признато да су ипак прави, а још доцније су без трага нестали и папири, и Јапанци.

         Та чудна прича (коју често називају и „прича Понте-Киасо“) се догодила у јуну 2009.године.

         Тада је први пут проговорено о некаквим тајанственим америчким вредносним папирима који важе на доносиоца а испостављени су на астрономске номинале које се мере милионима, па чак и милијардама. На пример, испоставило се да су папири које су 2009.године отели Италијани, по својој номиналној вредности једнаки укупној маси благајничких папира САД који су се у том тренутку налазили у међународним резервама Руске Федерације (номинале највећег дела свима добро познатих, свих благајничких папира САД, мере се у хиљадама долара, и они више нису у облику папира, већ у електронском облику).

         Тако се назив тајанствене групе Dragon Family и појавио у лето 2009.године због инцидента на италијанско-швајцарској граници; истовремено је почело да се говори и о огромним тајним операцијама финансијских власти САД.

         Од тада су у различитим деловима света почеле да се појављују облигације и други папири од вредности са астрономским номиналама. До сада нико није пружио разуман одговор: да ли су ти папири фалсификати или су прави? Увек су се у свету штампали фалсификати папира од вредности. Тајне службе САД сваке године лове такве, „цртане“ облигације, али је укупан годишњи улов ретко био већи од 10 милиона долара. Садашњи улови се мере стотинама милијарди.

         Према подацима Министарства финансија САД тренутно је у промету око 100 милијарди долара у папирним облигацијама америчке благајне које гласе на доносиоца. Такође је важно да америчке власти тврде да су максималне номинале вредносних папира, који су било када штампани у земљи, једнаки износу од 10 милиона долара. Коме да се поверује: америчким властима или поседницима облигација чије су номинале у милијардама, као и њиховим адвокатима?

         Моје је гледиште да је тужба Dragon Family својеврсни „тенк“ после кога ће да уследи напад десетина „партизана“ – различитих активиста и експерата који својим специфичним информационим методама настављају напад на Федерални систем резерви. Уосталом, већ је прошла година дана од подношења тужбе, али је још увек немогуће наћи било какву информацију о томе докле је дошао (и да ли је почео) процес у њујоршком окружном суду. Судска страна ситуације је потпуно заборављена. Зато се на сваки начин истиче и продубљује тема „кинеског“ злата. Очигледно – и то је тактика „партизанског рата“ против банкстера.

 

„Црно“  злато и „паралелни“ финансијски свет

Бенџамин Фулфорд

         Цео низ аутора подвлачи да се у ствари ради не о „кинеском“ злату, већ о злату из више азијских земаља, које су у своје време (још од Првог светског рата) почели да довозе у специјална спремишта и које је фактички било изузето из међународног трговинског и финансијског промета.

         Довољно ауторитетно и убедљиво о азијском пореклу злата пише Бенџамин Фулфорд, један од најактивнијих „информационих партизана“. У своје време он је био на челу азијско-пацифичког бироа журнала „Форбс“. Фулфорд је за 25 година рада успео да у многим земљама Азије формира широку мрежу својих агената. Она је, по његовим речима, њега снабдевала, а снабдева га и даље, информацијама од непроцењиве вредности које се односе на злато Dragon Family. Много интересантних и занимљивих података о азијском злату може да се нађе и у публикацијама још једног познатог „информационог партизана“ – Дејвида Гајатија, човека који има богато лично искуство у банкарском послу.

         Такво злато „информациони партизани“ називају „црним“ златом. Ако на језику новинара „црно злато“ означава нафту, у овом случају „црно злато“ представља метал који је са хемијске стране стварно злато, али које се не заводи у званичну статистику златних резерви и финансијско књиговодство банака и других институција. То је актива која се не налази у књиговодственим билансима, а за чије су постојање знали само врло ретки појединци.

         То је злато из „паралелног“ финансијског света, за које већина људи у свету чак и не претпоставља да постоји. Тај „паралелни“ и за очи становника света потпуно невидљив свет, не треба мешати са финансијским пословима обичне економије „у сенци“, о којој се данас и пише, и говори врло много (базу за финансије „у сенци“ представља готовина која је извучена из легалног промета). Сматра се да је термин „црно злато“ први унео у комуникацију Дејвид Гајата у свом чланку „Тајни договор о злату“.

 

Шта ће светској елити „црно“ злато?

         Постоји неколико верзија зашто су створене тајне резерве „црног“ злата.

         На пример, како би се ојачале позиције америчког долара помоћу повећања златних резерви Банака за федералне резерве САД. Односно, ради се о очувању и јачању међународног златног стандарда. Али та верзија не може да издржи критику. Како се може ојачати позиција долара ако нико на свету не зна да у подрумима ФРБ лежи невероватна количина злата? Како би се злату појачао ауторитет финансијске власти САД би пре, управо супротно претпоставци, требало да се позабаве „додавањем“, да теже да покажу да америчка валута има одличну металну подлогу (треба рећи да се сумња да се финансијске власти САД одавно баве „додавањем“ оном делу злата које спада у званичне златне резерве).

         Важно је да се у тужбиDragon Family  тврди да је Систем федералних резерви размену злата за вредносне папире у то давно време образлагао тврђењем да помоћу тог злата ФРС има намеру да ојача позиције америчког долара као међународне валуте, а не да жути метал подвргне дубоком „замрзавању“.

         Друга верзија се своди на то да резерве „црног“ злата представљају стратешке резерве светске финансијске олигархије, уз чију помоћ она може да, на пример, управља ценама на тржиштима злата и курсевима на тржиштима девиза. На то се, конкретно, своди алузија у публикацијама организације која има назив GATA (Gold Anti-Trust Action). 

         Та организација је основана деведесетих година ради истраге незаконитих манипулација на светском тржишту злата; по њеном мишљењу на тржишту одавно већ постоји такозвани „златни картел“. Истина, експерти ГАТА су нагласак ставили на то, да се манипулације врше преко незаконитог коришћења метала из званичних златних резерви САД и још неких земаља (тј. резерви које су под управом централних банака и државних благајни). Само је са великом опрезношћу само мали број експерата указивао на претпоставку да манипулације могу да се обезбеде и преко неких тајних фондова (резерви). Али ти тајни фондови, како експерти мисле, у сваком случају не могу да се упореде са званичним резервама (јер су релативно мали).

         Постоји и верзија да су резерве „црног злата“ биле неопходне глобалној елити као ванбуџетски извор који неће бити контролисан од националних држава, ради финансирања политичких, војних, специјалних операција ради формирања „новог светског поретка“. И стварно, злато као инструмент финансирања тајних операција представља ништа мање ефикасан инструмент него што је то готовина.

 

         (Наставља се)

 

         http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/17/crno-zlato-zmaieva-i-sistem-federalih-rezervi-sad-prvi-deo.html