Тражење држављанства је вапај да Русија помогне

ДРУГИ ПИШУ

Из интервјуа амбасадора Србије у Русији Јелице Курјак агенцији Интерфакс

* Сматрамо да је захтев наших грађана упућен амбасади Руске Федерације у Србији покушај да пронађу некакву заштиту код пријатеља

* Наши грађани на КиМ су патриоте своје земље, они су – Срби и мало је вероватно да су се сви спремили да одмах напусте своје домове и преселе се у Русију

* Знате, ти који су затражили држављанство Русије, то су људи који су остали последњи на Косову и Метохији. Око 250 хиљада Срба је већ отишло. Ти људи су такође могли отићи још раније, када је то било једноставније: и 1999. године, и  2000. године, а 2004. године је такође био један талас када су одлазили. Али, ти људи су праве патриоте и неће хтети  да напусте та места

* Њихов захтев је њихов очајнички вапај: "Ми хоћемо да останемо овде, али нам помозите". Ми смо захвални Русији за гест разумевања

* Косовски Срби осетили додатну претњу својој безбедности, и коме су могли тако масовно да се обрате? Русији, која је велика држава и која има исти став као и наше руководство по питању КиМ јер принципијелно стоји на позицији да се озбиљно нарушавају територијална целовитост Србије и норме међународног права

        МОСКВА, 26. новембар, INTERFAX.RU - На фону сукоба између власти у Приштини и Срба који живе на северу Косова, српска амбасадорка у Русији Јелица Курјак испричала је у интервјуу специјалном дописнику агенције Интерфакс Андреју Барановском како у Београду гледају на масовно тражење косовских Срба да им се одобри руско држављанство, а такође и о сарадњи Москве и Београда у енергетској и војној сфери.

• Недавно је неколико десетина хиљада Срба који живе на северу Косова затражило да добију држављанство Русије. Како се српско руководство односи према томе, и ако Москва удовољи тим захтевима, какав ће бити став Београда?

        - Као прво, дозволите да кажем како је већ дуго времена, од наших "смутних времена", ситуација на северу Косова и Метохије, у ономе што се тиче Срба који тамо живе, веома сложена. То је свима разумљиво. Наравно, она се посебно закомпликовала после признања такозване државе Косово од стране неких кључних земаља Европе и света. Не поштује се резолуција СБ ОУН 1244, према којој српски органи власти имају могућност да контролишу и штите наше држављане. Нажалост, међународне снаге које су тамо присутне, не контролишу ту територију на такав начин да бисмо могли говорити о безбедности.

        Посебно се питање положаја Срба на северу Косова и Метохије заоштрило онда када се у току преговора између Београда и Приштине поставило питање регулисања царине. Срби на северу Косова и Метохије не признају косовску царину и зато су престали да пропуштају робу из Косова и Метохије у Србију и обратно.

        Позиција Београда у тој ствари је јасна и прецизна: ми не признајемо независност Косова као државе, и за нас је оно део наше територије. Од тог времена, откако је све то почело, а посебно када су почела признања независности Косова, позиција  нашег руководства се састоји у томе да је наш основни циљ – очувати територијалну целовитост Србије.

        Наравно, Вама је познато, колико ми имамо проблема и колико проблема имају наши грађани који живе на северу Косова и Метохије. Стога наше руководство сматра да, заиста, преговори између Београда и Приштине могу током времена помоћи да се решавају животно важна питања на северу Косова и Метохије.

        Ви знате да су такви преговори одржавани. Испочетка су се на њима разматрала питања која је вероватно било лакше решавати, а након њих су уследила сложенија питања. Ви знате да смо прекинули преговоре онда када су косовске власти хтеле да једноставно заузму, ако се тако може рећи, царинске пунктове Брњак и Јариње и да их претворе у царинске пунктове Косова. Ви знате да су преговори у понедељак у Бриселу обновљени. Они се воде под окриљем ЕУ. Како сам ових дана прочитала у новинама, договорили смо се о узајамном признавању диплома.

        Наши грађани који живе на северу Косова и Метохије, осетили су после тих догађаја да је њихова безбедност доведена у питање, и да једног тренутка сукоби могу да се обнове. Зато сматрамо да је захтев наших грађана упућен амбасади Руске Федерације у Србији, у суштини, покушај да пронађу некакву заштиту од пријатеља.

        Тим поводом је изјаву дао министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, о томе како у Русији постоје закони који регулишу то питање. Ми све то поштујемо, и знамо да то није једноставна процедура, и да је није лако реализовати.

        Истовремено ми сматрамо да су наши грађани патриоте своје земље, да су они - Срби, и да је мало вероватно да су се сви спремили да одмах напусте своје домове и преселе се у Русију.

        Знате, ти који су затражили држављанство Русије, то су људи који су остали последњи на Косову и Метохији. Око 250 хиљада Срба је већ отишло. Ти људи су такође могли отићи још раније, када је то било једноставније: и 1999. године, и  2000. године, а 2004. године је такође био један талас када су одлазили. Ал, ти људи су праве патриоте, који све док тамо живе, без обзира на тешкоће, неће хтети  да напусте та места. Тај захтев је њихов очајнички вапај: "Ми хоћемо остати овде, али нам помозите".

        Ми смо захвални Русији за гест разумевања.

• Да ли Вас правилно разумем, да уколико Русија ипак удовољи тим многобројним захтевима, Београд неће имати ништа против тога?

        - Знате, то је одлука сваког грађанина, и ту држава не може ништа да уради, у смислу: како ми неко може забранити да затражим добијање држављанства било које државе? А да ли ћу га добити или не, то је већ друго питање.

        Суштина изјава наших власти по том питању се састоји у томе да је Србија и дужна и у стању да штити своје грађане. Али, на то треба гледати и са тачке гледишта да су косовски Срби осетили додатну претњу својој безбедности, и коме су они могли тако масовно да се обрате? Русији, која је велика држава и која има исти став као и наше руководство по питању Косова и Метохије, те која принципијелно стоји на позицији да се у тој ситуацији озбиљно нарушавају територијална целовитост Србије и норме међународног права.

• Убрзо после масовног тражења Срба да им се одобри руско држављанство, цео низ средстава јавног информисања је јавио да се и у другим крајевима Србије повећао број локалних становника који желе постати држављани Русије. Можете ли потврдити или оповргнути ту информацију?

        - Ја немам такве информације.

• Средства масовног информисања су такође саопштила да су Срби који живе на северу Косова изјавили како постоји могућност проглашења сопствене независности од приштинских власти. Можете ли да потврдите ту информацију, и колико је реалан такав сценарио? Јер, свакако да Београд не признаје независност Косова, то јест, испада да косовски Срби желе прогласити независност од Србије?

        - У последње време се на разним местима појављују различите варијанте тога, како се може решити питање Срба на северу Косова и Метохије. Код нас то у одређеној мери изазива задовољство, зато што то значи да се ипак узима у обзир интерес и Србије и Срба који живе на северу КиМ. Показало се да није тако лако да се реши проблем косовских Срба, како се могло чинити испочетка, јер тобоже, ми признајемо независност Косова, и Срби ће тамо живети као национална мањина, поштујући сва правила игре у тој земљи.

        Међутим, Срби не признају Косово, и то не само Србија – него и друге земље, укључујући и пет држава чланица ЕУ. И зато, немогуће је решити то питање без дубљег размишљања. Значи, треба разговарати, треба узимати у обзир интересе и тих грађана који живе на северу Косова и Метохије који не желе да се потчине властима у Приштини. Ми смо схватили да само путем преговора можемо олакшати положај наших грађана.

        Наша позиција се састоји у томе да смо ми за територијалну целовитост Србије, и код нас се не поставља питање званичног или незваничног одвајања Косова и Метохије, нити размене територија.

Избор и превод: Ратко Ч. Паић