Лажна „златна ревизија“ само показује како банкстери праве будалe од јавности
СЕРИЈАЛ ПОД НАСЛОВОМ „РЕВИЗИЈА ЗЛАТНИХ РЕЗЕРВИ САД“ (КРАЈ)
Банкa федералних резерви Њујорка
- У подрумима БФР Њујорка се налази метал из десетина земаља света општим обимом од 216 млн. унци. То чини 22% званичних светских резерви злата
- Читав извештај о „ревизији“ је стао на 14 страна. А од тих 14 страна - 13 нема везе са ревизијом!
- Познати стручњак за злато Џејмс Терк: Ревизије злата уопште није било... Они су само прегледали регистар Министарства финансија... Они су само гледали у књиговодствена документа и рекли: Јесте, у документу стоји да је сво злато на свом месту
Пише: Валентин КАТАСОНОВ
ТРЕЗОР злата Банке федералних резерви Њујорка по свом обиму може да се упореди са оним у Форт Ноксу.
Он се налази на Мeнхетну, неколико спратова испод земље. А према постојећим у отвореним изворима подацима, у подрумима БФР Њујорка се налази метал из десетина земаља света општим обимом од 216 млн. унци. То чини 22% званичних светских резерви злата.
Тамо се налази и злато америчке Државне благајне, које треба да се подвргне контроли.
Сви су са нестрпљењем очекивали резултате те ревизије. У америчке медије је процурела информација да је контрола била извршена у септембру 2012. Међутим, прошли су септембар, октобар, новембар, децембар... Никаквих званичних обавештења о резултатима контроле америчка Државна благајна није давала.
Пауза је постала злослутна. Уља у ватру су додали Немци који су почели да инсистирају да им се врати део златних резерви које се чувају у истим подрумима БФР у Њујорку.
И, напокон, у јануару 2013. појавио се дугоочекивани извештај Министарства финансија о извршеној контроли. Ево његовог пуног назива: Audit Report. Audit of the Department of the Treasury’s Schedule of United States Gold Reserves Held by Federal Reserve Banks as of September 30, 2012. Office of Inspector General. Department of the Treasury. - Wash., D.C., January 4, 2013.
Сви стручњаци су се бацили на проучавање документа. И шта су тамо пронашли? Ево шта.
1. Читав извештај је стао на 14 страна.
2. Од 14 страна - 13 је заузела информација која нема везе са ревизијом. То је насловна страна са сликом, страна са садржајем, стране са наводима из америчког закона који објашњавају правила спровођења аудита као и шта је то Министарство финансија.
3. Резултати саме ревизије су саопштени читаоцу на једној страни. Као прво, испоставља се да је сама контрола извршена у току једног јединог дана - 30. септембра 2012. Као друго, саопштава се да се у трезору БФР Њујорка налази 99,98% од укупног „осталог благајничког злата“. Као треће, представљени су обими злата које се чува у трезору БФР Њујорка у финим унцама као и у новчаним једницама - у ценама из 1973. и у текућим ценама (на 30.09.2012). Што износи (са заокруживањем) - 568 млн. долара и 23.892 млн. долара. А у тежинском еквиваленту - 466,57 тона.
Ничег више у том документу нема.
Контрола која је извршена 30. септембра 2012. чак и уз бујну машту никако не може да се назове „ревизијом званичних златних резерви САД“.
Постоји много разлога за овкву тврдњу, и ево неколико од њих.
1. Није било независних ревизора. Министарство финансија је проверавало само себе.
2. Није било контроле документације. Злато које се проверавало могло је да буде, например, дато у залог.
3. Да би се тврдило како се у подрумима БФР Њујорка налази 99,98% „осталог благајничког злата“ требало је проверити све трезоре у којима се налази то „остало благајничко злато“. Вероватно се такозвани „аудит“ ограничио добијањем потврда од БФР Њујорка и других трезора о резервама злата које се тамо налази.
Чак и ако се чиновници Министарства финансија САД 30. септембра 2012. године нису ограничили добијањем потврда, већ су ишли на екскурзију у подруме трезора на Менхетну, могли су тамо да гледају светлуцаве предмете под називом „златне полуге“, иако је то могао да буде само позлаћени волфрам. А на крају своје посете чиновници су на дигитрону израчунали вредност злата у складу са актуелном тржишном ценом. Данас се такве екскурзије у свету финансија називају „ревизија“.
Како би се створило поверење према резултатима „ревизије“, амерички медији су обелоданили такве детаље као што је „бушење“ златних полуга у подрумима БФР Њујорка. Поменут је и број пробушених полуга, уз указивање да је у неколико њих садржај драгоценог метала био чак виши норме.
У току ревизије су тобоже проверене и бројке и златне резерве САД повећане за неколико унци! Мада сам ја склон да такве изјаве сврстам у ранг новинарских патки, јер у званичном извештају Министарства финансија САД нема чак ни спомена да се спроводила физичка контрола злата.
Озбиљни стручњаци за злато су оценили извештај о „златној ревизији“ на исти начин. Тако је познати стручњак за злато Џејмс Терк писао: „Не желим да користим реч „ревизија“, јер је то исмејавање онога што представља стварну ревизију... Ревизије злата уопште није било... Они су само прегледали „регистар Министарства финансија“... Односно они само гледају у књиговодствена документа и кажу: „Јесте, у документу стоји да је сво злато на свом месту“.
Џејмс Терк резимира: „Ја сам се стварно онерасположио, јер сам мислио да се десило нешто занимљиво, а то је у суштини само отпад. Крупни медији су извештај објавили како би преварили људе (и земље) и натерали их да мисле да је злато на свом месту...“
Подсетићу да је између догађаја званог „ревизија“ и објављивања извештаја прошло више од три месеца.
Највероватније је тако дугачка пауза изазвана тиме што су Државна благајна САД и руководство БФР морали да постигну „консензус“ у ком облику представити дотичну „ревизију“ публици. Очигледно је да су након дугих расправа дошли до формуле: „боље је да се не каже, него да се каже превише“.
Случај „златне ревизије“ је само један од свежих примера како банкстери праве будалу од публике. Сваки пут они то раде са све већим цинизмом и већим безобразлуком.
Превела Марија Петрова
