Амерички противракетни систем нема ни један други циљ осим Русије!

Поводом изјаве начелника руског Генералштаба Макарова да неки конфликти могу прерасти у `размену атомских удара`

Николај Макаров

• Код нас су склони да претњу западних земаља сматрају нереалном. Међутим, та претња Русији је нереална само дотле док је наш потенцијал одвраћања за ту улогу апсолутно довољан
• А та довољност  – с обиром да Американци праве свој противракетни штит - може остати апсолутна једино уколико Русија у то уложи додатне напоре
• Александар Храмчихин потпуно неубедљиво тврди да амерички систем ПРО не представља никакву претњу Русији. Он тиме вређа наше западне партнере пошто је савршено јасно да они ниједан други циљ осим нас немају. За шта их Храмчихин држи, за идиоте?

Пише: Михаил Леонтјев

Превео: Горан Шимпрага

         РУСКА армија би до 2014. године готово остала без технике, да у Оружаним снагама Руске Федерације није започела војна реформа и набавка и освајање новог оружја. И то у условаима када наши аналитичари прогнозирају да постоји  велика вероватноћа избијања локалних конфликата у близини граница Руске Федерације. „Неки од тих конфликата могу прерасти и у размену атомских удара“ – са таквом изјавом иступио је недавно начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације генерал-армије Николај Макаров.  

         Интересантан је, по мом мишљењу, не толико сам Макаров који није рекао ништа сензационално и који је био на нивоу поимања проблема. Интересантна је реакција медијских кругова – почев од либералног агностицизма у духу Александра Храмчихина (руски политиколог који заступа крајње песимистичке ставове везане за будућност руске армије – прим. прев.) и завршавајући кикотањем медијске балавурдије која уопште и не добацује до правог значења и смисла таквих речи.  

         Ево нешто и о самом Храмчихину. Веома је карактеристично да тај тип из неког разлога намерно заобилази једну земљу са нуклеарним потенцијалом (при чему није баш сасвим јасно каквим), при том земљу која је веома склона да учествује у разним војним авантурама. То је Израел, са којим ми формално, немамо заједничку границу, али се зато граничимо са бројним могућим објектима примене нуклеарног потенцијала Израела – нпр. Турском и Ираном.

Александар Храмчихин

         У суштини, уколико сагледамо могућу ескалацију ситуације око Сирије, постаје јасно да она може кренути у било коју страну – заиста у било коју.

         Код нас су склони да претњу западних земаља сматрају нереалном. Међутим, та претња Русији је нереална само дотле док је наш потенцијал одвраћања за ту улогу апсолутно довољан. А та довољност – с обиром да Американци праве свој противракетни штит - може остати апсолутна једино уколико Русија у то уложи додатне напоре, зато сам склон да верујем да је Макаров имао у виду управо то. Смешно је стога што је тај исти Храмчихин – узгред, потпуно неубедљиво – излагао идеју да амерички систем ПРО не представља никакву претњу Русији.        

         Храмчихин тиме вређа наше западне партнере – пошто је савршено јасно да они ниједан други циљ осим нас немају. За шта их Храмчихин држи, за идиоте?

         Важно је, такође да су изјаве начелника Генералштаба у директној противречности са једним од ранијих темељних текстова председника Медведева, у којима се тврдило да ће се вероватноћа глобалних конфликата у данашњем свету незадрживо смањивати. Довољано је бацити поглед - ако не кроз прозор, онда макар на телевизор - да би било јасно чији је став ближи реалности.

         Још један важан моменат је признање Макарова да руска армија данас не располаже довољном количином савременог наоружања. То признање је добро утолико што се њиме открива да не ни располажемо потребном бројношћу ни обученошћу људства које то наоружање треба да опслужује.

         Оваква изјава је крајње позитивна за једног високог руског војног руководиоца, јер сведочи да је он потпуно свестан да се ситуација мора мењати и у једном и у другом смислу. Јер, кад не би било тако – изјава Макарова би значила његову оставку.