Маје на Јукатану приносе жртве богињи Ишчел, али их не плаши „смак света“

МЕСТО ДОГАЂАЊА ЈЕ ПЕЋИНА НЕДАЛЕКО ОД СЕЛА НОЦ-АЦА ПОРЕД МЕРИДЕ, ГЛАВНОГ ГРАДА ИСТОЧНЕ МЕКСИЧКЕ ДРЖАВЕ

Ишчел, мајанскa богињa мајчинства и љубави

• Локално становништво богињи материнства и љубави поред осталог доноси жито, што је симбол плодности у мајанској религији
• Почетак нове мајанске ере, 21. децембра, слави се свуда на југу Мексика и у још четири државе под утицајем мајанске културе - у Гватемали, Белизеу, Салвадору и Хондурасу

        СВЕЧАНОСТИ којима се обележава крај мајанског календарског циклуса након 5.200 година, који неки тумаче као пророчанство о крају света, почеле су на мексичкоме полуоствру Јукатану.

       Свечаности чији се врхунац очекује 21. децембра, почеле су приношењем дарова Ишчел, мајанској богињи мајчинства и љубави. Место догађања је пећина недалеко од села Ноц-Аца поред Мериде, главног града источне мексичке државе Јукатана.

       Локално становништво богињи Ишчел поред осталог доноси жито, што је симбол плодности у мајанској религији.

       Почетак нове мајанске ере, 21. децембра, слави се свуда на југу Мексика и у још четири државе под утицајем мајанске културе - у Гватемали, Белизеу, Салвадору и Хондурасу.

       Тај датум представља крај периода дугог више од 5.000 година према мајанском календару који је почео 3114. године пре нове ере.

       Али, док Маје славе - не очекујући никакву апокалипсу - многи други по свету очекују најгоре - скори крај света.

       Таквим су очекивањима делом допринели филмови катастрофе, међу којима и филм 2012. Немца Роланда Емерика, као и књиге попут „Пророчанства Маја“ америчког аутора научне фантастике Стива Алтена.

       Стручњаци за културу Маја са презиром одбацују таква предвиђања. За њих је 21.12.2012. тек календарски прелаз из једног доба у друго. Француски археолог и стручњак за мајанску културу Жан Мишел Опан тврди да 21. децембра само обележава завршетак великог циклуса.

       Датум који подстиче машту и нагађања пронађен је угравиран на једном стећку који се чува на археолошком налазишту Муцуспани у Ел Тортугуеру на југу Мексика.