Пре деценију 250 gr вештачког меса коштало милион $, хоће ли ускоро тона коштати само 3.000 евра?

РУСКИ НАУЧНИЦИ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ УВЕЛИКО РАДЕ НА ПРОИЗВОДЊИ ВЕШТАЧКОГ МЕСА

* Руским подухватом руководи професор Александар ИШЕВСКИ који наглашава да он и његове колеге у свом `ланцу производње` само једном – само на почетку – посежу за `мншићним ћелијама животиња`, а да потом `подстичу` те ћелије да се даље деле и тако добијају `комаде мишићног ткива`. У том процесу, како тврди, „ћелије саме себе култивишу`. Као главно наводи: научили смо како да од аминокиселина правимо пептиде

* Вештачко месо ће постепено освајати своје позиције, али тешко да ће у наредних 20 година постати озбиљна конкуренција природном... које је, поред свега осталог, вишеструко јефтиније

* Наравно, не баве се вештачким месом само у Русији. Пре четири и по године је Марк Пост лансирао пројекат „Хамбургер без краве“ који га је поштао 250.000 фунти, а пре две године иступио је са прогнозом да ће се кроз десет година „вештак“ продавати за 80 аустралијских долара по килограму

________________________________________________________________________

         НАУЧНИЦИ са Универзитета ИТМО у Санкт Петербургу раде увелико на стварању – вештачког меса.

         Први велики корак су већ направили – у биореакторима од аминокиселина праве пептиде. И, уверени су да је производња вештачког меса – добра перспектива и за индустрију и за медицину.

         Становништво Земље се незаустављиво повећава, као и потрошња меса. Кинези су, примера ради, пре 30 година јели (у просеку) по четири килограма меса годишње, а сада по 55 килограма.

         Сваки, а има их око милијарду и по.

         Подухватом у ИТМО руководи професор Александар Ишевски који указује да цела планета жели да по потрошњи меса достигне бар Европу (просек: 73 килограма годишње), а неки и САД (120 килограма). Опомиње, међутим, да је биосфера сада у стању да обезбеђује максимум по 40 килограма сваком од 7 меилијарди људи на Земљи.

         Он наглашава да је „вештачко месо“ само оно које чине ћелије, али које никада нису биле у организму било које животиње и да га не треба бркати са „имитацијом меса које себи од биљних беланчевина праве вегетаријанци.

         Ишевски је открио да он и његове колеге у свом `ланцу производње` само једном – само на почетку – посежу за `мншићчним ћелијама животиња`, а да потом `подстичу` ћелије да се даље деле и тако добијају `комаде мишићног ткива`. У том процесу, како тврди, „ћелије саме себе култивишу`.    

         Ишевски као главно наводи: научили смо како да од аминокиселина правимо пептиде. Низове пептида.

         Према његовим речима, постоје два приступа производњи вештачког меса.

         Први је: производња великих количина мишићних ћелија које нису повезане и – стварање `мишића`.

         Други приступ је сложенији и много тежи јер мишићна влакна чине издужене ћелије са по неколико једара које се не размножавају саме од себе већ настају сједињавањем ћелија-претходница. А то могу бити ембрионалне матичне ћелије или ћелије-сателити – специјализоване матичне ћелије у мишићним ткивима.

         Ишевски у овом светлу указује: „Све изгледа просто: стављаш ћелије-претходнице у биореактор и стално их `мешаш`. Али, није. Мора постојати систем сличан крвотоку који ћелијама које расту допрема хранљиве материје и кисеоник. Још је – истовремено – неопходно одгајати и други тип ћелија које мишићним ћелијама обезбеђују податке` о њиховој структури. Поврх свега, то мишићно ткиво треба и ``вежбати да би се правилно развијало“.

         Руски научник истиче да он и његове колеге у производњи вештачког меса не користе никакав метод генетског инжењеринга.

         Сарадница Ишевског Маја Успенска признаје: „Још је далеко до индустријске производње вештачког меса. Засад успевамо да произведемо мале количине у лабораторији. производња већих количина захтевала би додавање `биолошкој култури` вештачких хормона. Поврх сега, још не постоји технологија за производњу вештачког меса без антибиотика који су потребни ради спречавања бактеријских инфекција“.

         Она и њене колеге признају такође и оно најважније: да ли је „месо из епрувете“ ризично по људско здравље.

Марк Пост са својим "Хамбургером без краве"

         Руски научници су уверени: вештачко месо може хранити мнјоге на планети, а нарочито вегетаријанце који не једу месо јер им је, поред осталог, жао животиња.

         Вештачко месо ће постепено освајати своје позиције, али тешко да ће у наредних 20 година постати озбиљна конкуренција природном... које је, поред свега осталог, вишеструко јефтиније.

         Пре десет година је је четврт килограма вештачког меса у производњи коштао милион долара, а ускоро би његова једна тона могла да кошта само 3.000 евра.

         Наравно, не баве се вештачким месом само у Русији.

         Пре четири и по године је Марк Пост лансирао пројекат „Хамбургер без краве“ који га је поштао 250.000 фунти, али је пре две године иступио са прогнозом да ће се кроз десет година „вештак“ продавати за 80 аустралијских долара по килограму.

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари