Црвеним тргом 2015. прошла армија потомака победника, 2016. ће проћи „сиријски победници”

РОГОЗИН ЈЕ ПОРУЧИО АМЕРИКАНЦИМА ДА РУСКА АРМИЈА НИЈЕ ПРВА У СВЕТУ, АЛИ ДА НИЈЕ ВИШЕ НИ ДРУГА

• Калдрмом главног трга Русије ове године неће проћи противавионски системи С-400 (одлучено је да их не повлаче са дежурства за заштиту неба над Москвом). За разлику од прошле године, изнад главног града пролетеће мало мање ловаца, бомбардера и хеликоптера. Зато ће први пут на паради Победе тргом у мешовитом батаљону проћи девојке-војници
• Али, ове године проћи Црвеним тргом и пролетети небом изнад Москве не само наследници Победе, него и сами победници. Они, који су први пут у последњих неколико деценија ударима крстарећих ракета из ваздуха и са мора тукли терористе на удаљеним прилазима нашим границама, који су помагали сиријској армији да ослобађа родну груду од главосеча мизантропских организација Џебхат ан-Нусра, Исламска држава и других банди
• За нешто више од пола, руски пилоти извели су више од 9.000 (!) борбених летова (по 70-80 за 24 сата), уништили више од 3.000 пунктова за управљање, фабрика за ремонт борбене технике, складишта муниције, логора за обуку терориста, фабрика за прераду украдене сиријске нафте, ликвидирали више од две хиљаде бојовника пореклом из Русије, као и 17 њихових командира, помогли сиријској армији да ослободи од бандита више од 10.000 квадратних километара територије и 400 градова и насеља
• Јасно је да све то не би могло да се постигне без руске армије, без њених Ваздушно-космичких снага и бродова РМ, без руских војних саветника у Генералштабу сиријске армије и у војним формацијама - од дивизије и бригаде до батаљона и чета

          Пише: Виктор ЛИТОВКИН, војни коментатор ТАСС

         ОСТАЛО је још мало до тренутка када ће над Црвеним тргом и, без претеривања, над читавом Русијом, над градовима-херојима и обласним центрима одјекнути речи генераловог наређења: „За свечани марш!... По батаљонима!... Надесно равнајс!... Први батаљон – право!... Остали нa-дес-но”.

         Затутњаће марш, ударити десетине бубњева, а калдрмом главног трга испред трибина за највише руководство земље и за госте, одсечним кораком кренуће јединице руске војске.

         Тако је било у лето победничке четрдесет пете. Тако је било у мају прошле године када смо свечано прославили 70 година од Победе у Великом Отаџбинском рату. Тако ће бити и 9. маја ове године када ћемо исто тако свечано обележити 71. годишњицу наше Велике Победе. 

         По чему ће се разликовати парада 2016. од параде 2015.?

         Неће много, можда нешто мањим обимом. Овог маја на Црвеном тргу неће бити парадних батаљона земаља ЗНД (није јубиларна година, у главним градовима бивших совјетских република које су заједно са нама извојевале победу над хитлеровом Немачком биће одржане сопствене параде).

         Калдрмом Црвеног трга неће проћи противавионски системи С-400 (одлучено је да их не повлаче са дежурства за заштиту неба над Москвом).

         За разлику од прошле године, изнад главног града пролетеће мало мање ловаца, бомбардера и хеликоптера. Зато ће први пут на паради Победе тргом у мешовитом батаљону проћи девојке-војници, студенткиње Војног универзитета и других војних образовних установа у земљи, као и из московског института за питомце при Министарству одбране (у Кини девојке-војници учествују на паради). Не ради се, наравно, о спољашњим карактеристикама.

         Постоји нешто што се не види голим оком, али у целини чини принципијелну унутрашњу трансформацију параде 2016. у поређењу са парадом 2015.

         То је стање борбеног духа трупа које су прошле и проћи ће калдрмом Црвеног трга. Прошле године туда су прошли наследници победника, настављачи славе и одважности својих очева и дедова.

         Ове године проћи ће и пролетети небом изнад Москве не само наследници Победе, него и сами победници.

         Они, који су први пут у последњих неколико деценија ударима крстарећих ракета из ваздуха и са мора тукли терористе на удаљеним прилазима нашим границама, који су помагали сиријској армији да ослобађа родну груду од главосеча мизантропских организација Џебхат ан-Нусра, Исламска држава и других банди идиота. Они, који су Сиријску Арапску Републику заштитили од хаоса који је завладао у Либији и Ираку, а затим чистили рушевине древне Палмире од мина и граната и снабдели намирницама (више од 700 тона) и водом за пиће десетине тамошњих градова и насеља, укључујући и оне које у обручу држе бојовници.

         Размислите о овим цифрама.

         За нешто више од пола године током операције за борбу против терориста у Сирији наши пилоти извели су више од 9.000 (!) борбених летова (по 70-80 за 24 сата), уништили више од 3.000 пунктова за управљање, фабрика за ремонт борбене технике, складишта муниције, логора за обуку терориста, фабрика за прераду нафте украдене од те републике, бројне колоне цистерни које су је превозиле у турске луке, ликвидирали више од две хиљаде бојовника пореклом из Русије, као и 17 њихових командира, помогли сиријској армији да ослободи од бандита више од 10.000 квадратних километара територије, 400 насељених места међу којима и крупна, као што су Идлиб, Хомс и Хама…

         Успели су још и да се изборе за прекид ватре, за закључивање прилично дуготрајног примирја и за почетак интерних сиријских преговора у Женеви.

         Преговори се одвијају уз велике тешкоће, али главно је да је – заустављено безумно страдање цивилног становништва и разарање Сирије. Јасно је да све то не би могло да се постигне без наше армије, без њених Ваздушно-космичких снага и бродова РМ, без наших војних саветника који раде и у Генералштабу сиријске армије и у војним формацијама од дивизије и бригаде до батаљона и чета. 

         Није случајно да су чак и амерички генерали, који су на почетку наше операције у Сирији категорично одбијали да сарађују с руском групацијом, наводно због тога што „Русија рачуна на оног на којег (по америчкој верзији) не треба”, били приморани да потпишу са нама споразум о неприхватљивости инцидената у сиријском небу (фактички о подели ваздушног простора изнад територије на којој се изводи антитерористичка операција), а касније и о оснивању центара за помирење на бази Хмејмим и у Аману, а сад већ и у Женеви.

         Државни секретар САД, Џон Кери, скоро сваке недеље се састаје или разговара телефонски са нашим министром иностраних послова, Сергејом Лавровим, разматра с њим проблеме подршке примирја и будућег мирног уређења Сиријске Републике, а председник Обама признао је да је руска армија сада друга у свету (пре почетка нашег појављивања у Латакији Американци су је називали „колос на глиненим ногама”), на шта је потпредседник владе Дмитриј Рогозин саркастично приметио да још није прва, али сигурно није ни друга.

         Постаје јасно да је синдром несигурности и очајања, који је био својствен нашим официрима након повлачења војске из Авганистана, разорних реформи и непромишљених масовних отпуштања током деведесетих година прошлог века, безнађа и безнадежног недостатка крова над главом за официрске породице, након две антитерористичке операције на Северном Кавказу и кратког, али и крвавог августовског рата у Јужној Осетији, прошао једном и заувек.

         Армија – а унутар ње апсолутна већина генерала, официра и војника по уговору – осетила је очинску бригу државе и друштва, којима су непрестано потребни њихова борбена умешност, одважност и храброст. Они су добили и даље добијају најсавременију борбену технику и средства за вођење борбе – системе за везу, управљање, обавештавање, навигацију, беспилотне летелице и спремни су да их вешто користе ради заштите националних интереса државе.

         Сада, после Сирије, они знају да је њихова снага не само у речима и паролама, него и у реалним борбеним успесима, а то осећање даје им душевне снаге које су увек биле потребне и сада су потребнe нашој војсци и које остају у срцима ратника само после великих и значајних победа. У такве победе спадају и помоћ сиријском народу у борби са терористима  и њихово уништавање на удаљеним прилазима нашој земљи

         Управо таква армија  ће - надахнута новим победама које прошле године још нисмо имали - проћи 9. маја Црвеним тргом нашег главног града, трговима и главним улицама руских градова-хероја и обласних центара, по градовима знаменитим по ратној слави.

         Без патетике: то је нова реалност Оружаних снага Русије на коју морају рачунати наши пријатељи и наши душмани.

         Превела

         Ксенија Трајковић