КИРИЛ: Они који су се одвојили од Руске цркве вратиће јој се

Поводом петогодишњице успостављања јединства Цркве патријарх Кирил је у недељу у храму Христа Спаситеља служио заједничку литургију  са духовништвом Руске цркве у иностранству

* Верујемо да ће и они, који због слабости, а можда и због неспособности да на време чују глас Божји, сличан ономе који је одјекнуо у тамници македонској: „Идите, ви сте слободни“, чути тај глас и придружити се Руској православној цркви, Цркви – мученици и исповедници, Цркви која је ступила у нарочит период свог крсног служења народу и свету

* Као што су пали зли духови, који су пророковали почетком 20. века саблажњавајући наш народ, тако су пале и спољашње околности које су спутале историјску слободу Цркве, може се рећи, у трен ока. У овом чуду уједињења најмање треба тражити, богословске, политичке, културне или друге узроке тог чуда. Црква се објединила силом Божјом

* Света праведна Матрјона сваки дан окупља хиљаде и хиљаде људи поред свог чудотворног ковчега. Она је живела у Совјетском Савезу, припадала световнима, била је инвалид, њена личност је испољавала потпуну немоћ и неспособност да буде ефикасна. Али, она је постала најсветлија и знаменита света града Москве и наше Цркве, која се прославила у недавној прошлости и живела баш у то тешко време прогона и раскола

 

Патријарх Московски и целе Русије Кирил, верује да ће они који су се одвојили од Руске цркве у иностранству, после њеног уједињења са Црквом у Отаџбини пре пет година, увидети у јединству Божију вољу и вратити се Цркви, која је по речима предстојатеља РПЦ, ступила у „посебан период“ свога служења свету.

Поводом петогодишњице успостављања јединства Цркве патријарх је у недељу у храму Христа Спаситеља служио заједничку литургију  са духновништвом Руске цркве у иностранству.

 

„Наше цркве су међусобно отворене“

         „За ових пет година десило се најважније – сви смо осетили да смо браћа и сестре обједињени поред исте чаше причешћа. Ми вршимо исту евхаристију, помињемо једни друге у Божанственој литургији, наше цркве су међусобно отворене, прелазећи из једног места у друго наша омладина се обогаћује узајамним искуством служења које је веома потребно Цркви, посебно њеном младом покољењу, врше се дела милосрђа, доброчинства и ходочашћа“ – изјавио је патријарх после литургије.

         Одвајање Руске православне цркве у иностранству (РПЦЗ) од Црве у Отаџбини десило се 1920-их година када је део духовништва, укључујући архијереје, заједно са другим емигрантима напустио Русију. Управо у храму Христа Спаситеља – симболу религијског препорода Русије – пре пет година, 17. маја 2007, потписали су Акт о канонском општењу, који је успоставио јединство Руске цркве у иностранству са Московским патријархатом (друго службено име РПЦ, прим. прев.), сада покојни патријарх Алексиј Други и првојерарх РПЦЗ, митрополит амерички и њујоршки, Лавр.

Церемонија уједињења Московског патријархата и РПЦЗ

         Потписивању акта присуствовали су председник Русије Владимир Путин и истакнути представници руске дијаспоре из многих земаља. Божанствена литургија, коју су после потписивања заједно служили патријарх Алексиј и митрополит Лавр, постала је симбол успостављања јединства Руске цркве и краја грађанског рата, који је почетком прошлог века поделио руски народ.

         На прославу пете годишњице успостављања јединства у Москву је допутовала делегација из иностранства на челу са првојерархом РПЦЗ, митрополитом Источно-Америчким и Њујоршким, Иларионом. У делегацији су били архиепископ Берлинско-Немачки и Велико-британски, Марк, који је активно учествовао у раду комисије за превазилажење одвајања од Московског патријархата; архиепископ Женевски и Западно-европски, Михаил, који је пре успостављања јединства Цркве, по патријарховим речима, „често посећивао  Русију, овде се молио и такође доприносио уједињењу“;  неколико свештено служитеља из иностранства, који су се „поистоветили са чином успостављања јединства“, као и млади лидери из Немачке, Литваније, Црне Горе и САД, који су учествовали на међународном московском форуму „Вера и дело“.   

 

„Идите, ви сте слободни“

         „Верујемо да ће и они, који због слабости, а можда и због неспособности да на време чују глас Божји, сличан ономе који је одјекнуо у тамници македонској: `Идите, ви сте слободни`, чути тај глас и придружити се Руској православној цркви, Цркви – мученици и исповедници, Цркви која је ступила у нарочит период свог крсног служења народу и свету“- позвао је патријарх Кирил.

         Он је поменуо „тамницу Македонску“ јер је у време службе у храму прочитан одломак из књиге „Дела апостолска“ о томе како су се апостол Павле и његов ученик Тимотије нашли у тамници у Македонији зато што је Павле истерао „не Божјег духа“ из неке робиње, који јој је омогућавао да предсказује будућност. По одлуци локалних власти апостоли су били подвргнути бичевању, бачени у тамницу и приковани у букагије. „Ноћу је Господ починио земљотрес - и букагије су попустиле и врата тамнице се отворила и Павле и Тимотије постали слободни и способни да, чак, тамничког чувара преобрате у веру“- подсетио је патријарх.

         По његовим речима то подсећа на оно што се десило са Руском црквом. „Јер и она је разобличавала духове – опасне духове, који су пророковали, који су саблажњавали свест народа обећавајући рај на земљи. Руска црква је молитвом, постом и својом речју истеривала те исте духове - и обрела се тамници, овде, у отаџбини, у дословном смислу ... са букагијама на рукама и ногама“, рекао је предстојатељ.

         Међутим, истакао је патријарх, и онај део Руске цркве који се нашао изван Русије, „такође је био спутан околностима и имао исте букагије..., јер је сама околност изгнанства била неко ограничење слободе, будући да је пастирска одговорност Цркве – увек тамо, са њеним народом“. И као што су апостоли Павле и Тимотије ослобођени не тобожњом људском снагом, већ по својој неуморној молитви Богу, тако се Руска црква ослободила од тлачења атеистичке власти и чудом се ујединила, сматра, - патријарх Кирил.

         „Као што су пали зли духови, који су пророковали почетком 20. века саблажњавајући наш народ, тако су пале и спољашње околности које су спутале историјску слободу Цркве, може се рећи, у трен ока. У овом чуду уједињења најмање треба тражити, богословске, политичке, културне или друге узроке тог чуда. Црква се објединила силом Божјом“ – истакао је Московски предстојатељ.

 

Упркос „страним посматрачима“

         „Пет година је -  прилично мало. Али и током тих пет година ми се сваки дан уверавамо да је милост Божија са нама..., зато што исцељење деценија наступа тако брзо и тако ефикасно да те болести не би било могуће исцелити никаквим људским напорима“, - сматра патријарх Кирил.

         Према његовим речима, „ако се неким страним посматрачима“ чини да се „за пет година мало шта десило“, онда је то због тога што су „они далеко од реалног живота Цркве“. А усуђују се да оцењују процесе унутар Цркве користећи свој критеријум, који је стран Цркви, и своја уверења, која, често, нису повезана са вером Христовом, своје анализе за које узимају аналогије у секуларном свету“ – додао је предстојатељ.

 

Матрјона Московска

         У знак сећања на петогодишњицу успостављања „молитвеног и канонског јединства два дела Руског православља“ патријарх Кирил уручио је Руској зарубежној цркви на дар икону свете праведне Матрјоне Московске.

         „Света праведна Матрјона сваки дан окупља хиљаде и хиљаде људи поред свог чудотворног ковчега. Она је живела у Совјетском Савезу, припадала световнима, била је инвалид, њена личност је испољавала потпуну немоћ и неспособност да буде ефикасна. Али, она је постала најсветлија и знаменита света града Москве и наше Цркве, која се прославила у недавној прошлости и живела баш у то тешко време прогона и раскола“, - рекао је предстојатељ РПЦ.

         Он је пожелео да њена икона помогне „онима који сумњају у исправност  онога што се десило пре пет одина“, да схвате да је „благодат Божија јача од људске слабости“ и да се „у тој људској слабости милошћу Божијом сила Његова дешава.“

         Првојерарху РПЦЗ, митрополиту Илариону, патријарх је даровао крст и панагију (икону која се носи на грудима – симбол епископског достојанства), „као захвалност за бригу о Руској цркви у иностранству“.

 

„У јединству је – снага“

Митрополит Иларион и патријарх Кирил

         „Овај дан је за нас радостан и светао, дан када се сећамо дуго очекиваног и спасоносног догађаја који се десио пре пет година овде, у овом светом храму, сећамо се блаженопочивших Његове Светости патријарха Алексија Другог и митрополита Лавра – првојерарха и дела које су они учинили.  Данас узносимо топле молитве захвалности Богу за Његове велику и обилну милост према нама грешнима, зато што нам је Он помогао да испунимо заповест Његовог Божијег Сина: „да буду сви заједно“, - рекао је митрополит Источно-Амерички и Њујоршки, Иларион.

         По његовим речима  „у јединству са Христом Његову свету Цркву никакве противничке силе не могу поколебати ни победити“. „У црквеном јединству је – наша снага“, истакао је првојерах РПЦЗ.

         У име читавог духновништва и верника изван земље он се захвалио патријарху Кирилу „за очинску бригу и покровитељство далеке руске православне пастве, за учешће, за проповеди које слушају хиљаде и хиљаде људи у иностранству“.

         За јубиларни празник уједињења митрополит Иларион поклонио је портрет предстојатељу и пожелео дуг век „на челу спасоносног брода Руске Цркве“.

 

 

АКТ О КАНОНСКОМ ОПШТЕЊУ

         Комисије Московског патријархата и Руске заграничне цркве, формиране 2003.  године, припремиле су Акт о канонском општењу, потписан пре пет година у храму Христа Спаситеља, прилог уз Акт и друга документа у вези са дуго очекиваним уједињењем.

         У складу са актом РПЦЗ је „неодвојиви самоуправни део помесне Руске православне цркве“. Она је самостална у пастирском деловању, просветитељском, административном, управном, имовинском и грађанском, налазећи се при том свом пуноћом у канонском јединству са Руском православном црквом“. Истовремено „виша инстанца црквене власти“ за РПЦЗ постали су Помесни и Архијерејски Сабор РПЦ“.

         Првојерарха Цркве у иностранству бира Архијерејски Сабор и потврђује патријархат Московски и целе Русије  и  Свети Синод РПЦ. Као што је речено у објашњењима уз акт, његовим ступањем на снагу  РПЦЗ је изгубила свој „привремени канонски статус који је проузроковало присуство безбожне власти у Русији“.

         Данас Руска црква у иностранству броји 14 архијереја, 255 свештеника и 163 ђакона, 403 храма, 24 мушка и 14 женских манастира. Већи део парохија налази се у Америци, Аустралији, Немачкој, Француској и низу других земаља Западне Европе.

 

Превела:

Ксенија Трајковић