Русија се чисти изнутра: Ослобађа се «својих» који јој желе пораз од Украјине

ЈЕДАН ОД ТАКВИХ ЈЕ БИВШИ ДИРЕКТОР ИНСИТУТА ЗА ИСТОРИЈУ И МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ ЈУЖНОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Виктор Апришћенко

* Виктор Апришћенко - либерал до коштане сржи – сада предаје на америчком Бард колеџу, а то је високошколска установа која је у Русији прва проглашена за непожељну организацију

* Док је још био у Русији, на својим јавним предавањима је као гост-професор оптуживао своју земљу за «империјалну политику у односу на украјински народ и украјински језик»

* Све протекле године је плански међу студентима промовисао западне трансродне вредности, критиковао власт

* Вадим Манукјан, политички стручњак НВО «Центар за медијске стратегије»: «Често се поставља питање откуд оволико националних издајника? У СССРје било много дисидената, који су «бежали» у иностранство и тамо издавали своју државу. А колико је таквих дисидената остало у тзв. унутрашњој емиграцији. Управо су такви `90тих дигли главу. У образовном систему врата су била потпуно отворена и прекаљеним либералима какав је Апришћенко. Због сличних њему покренуо сам пројекат «Ростовски национални издајници» јер сваки дан желе пораз Русије

____________________________________________________________

          Пише: Аркадиј ТАЛИСВЕЈБЕР

          ВEСТ да је бивши директор Института за историју и међународне односе Јужног федералног универзитета Виктор Апришћенко напустио своју алма матер и да већ предаје на америчком Бард колеџу, никога није изненадила.

          Либерал до коштане сржи прешао је да ради не било где, већ на високошколску установу која је у Русији прва проглашена за непожељну организацију.

          Продао је све што је стекао мукотрпним радом у Русији коју толико мрзи и напустио је заувек.

          Своје ставове шеф идеолошког института историчар Виктор Апришћенко никада и није крио.

          Сви се сећају његове изјаве поводом припајања Крима дате западноевропским медијима 2014. године (Welt 0 Trends.DasaußenpolitischeJournal. №105. Juli 2015.S. 36-40).

          Као следбеник тзв. «либералне» идеологије на својим јавним предавањима гост професор жигосао је Русију за њену «империјалну политику у односу на украјински народ и украјински језик».

          У то време ректор Јужног федералног универзитата Марина Боровска више се бавила увођењем Болоњског система у високо образовање и пружањем најразличитијих платних ускуга «у организовању и обављању истраживања колико су ефикасни ти догађаји усмерени на позитивни доживљај савремене Русије у свету».

          Њу уопште није било брига за либерала Апришћенка који је широке руке делио новац по институту и уништавао донску историјску школу прогањајући ауторитетне научнике.

          Све протекле године либерал је плански у студентској средини промовисао западне трансродне вредности, критиковао власт и политику и при том добијао масну професорску плату користећи сву благодат синдикалне организације при Јужном федералном Универзитету (ЈФУ).

          Узгред, Апришћенко за десет година свог директоровања у ИИМО ЈФУ - од 2012. до 2021. (заменила га је колегиница која је из четвртог пута одбранила докторску дисертацију) - није поднео колективу извештај о финансијским трошковима. А имао је разлога да много шта сакрије.  

          За новац института он је стално са својим «милим другом» Константином Топољсковим путовао у иностранство на све могуће догађаје. Путовања су била дуготрајна – годишње и по четири месеца.

          Због свега се намеће сасвим легитимно питање: како је могуће управљати институтом кад сте ретко на радном месту?

          Путовало се на велико јер је институтски буџет био непресушни извор. Заједно са својим вољеним Топољским, Апришћенко је пробавио и непокретност у медитеранском летовалишту Љорет де Мар у француској покрајини Жирон. Ово потврђује захвални одзив Константина Топољског на сајту агенције за непокретност Барселона Реалти.

          Апришћенко је много година на рачун буџета ИИМО ЈФУ на дужности шефа социолошке лабораторије држао Константина Топољскова на професорској плати, са путовањима у иностранство, стимулацијама и премијалним исплатама.

          Бивши сарадници института, заслужни професори, којима уз прећутну сагласност ректора ЈФУ нису продужавали уговоре, тврде да је Апришћенко сваке године без контроле трошио око 25 милиона институтских рубаља. Та средства су могла бити употребљена и на издавање научних и стручних радова и за заиста корисна путовања у оностранство.

          На све ове неправилности ректор је гледала кроз прсте.

          Апришћенко је тек 2021. године своје директорско место уступио Марији Пономорјовој.

          Донедавно је он био међу запосленима института на месту научног шефа катедре, а одсад је међу својима у иностранству и тамо су све његове активности усмерене против Русије.

          Тако је већ од априла 2023. године у својству модератора на Међународној конференцији Гагарин-центра Бард колеџа Апришћенко предложио да се води расправа на тему: «Рат великих размера који је Русија започела у Украјини баца велики изазов савременом свету и доводи у питање феномен мирне коегзистенције коју смо по свој прилици доживљавали као нужност у систему међународне политике. За већину критичара Путиновог режима рат није био потпуно неочекиван. Шокирају размере ратних дејстава и темпо њихове ескалације. Утицај рата на унутрашње прилике, институте и културу Русије такође је певазишло сва очекивања».

          Апришћенко се на конференцији дотакао и тема као што су изнуђена миграција са академских установа, међународна сарадња у области образовања, границе такве сарадње и могућност дијалога међу интелектуалцима држава укључених у рат у Украјини.

          Овде треба посебно истаћи да је догађај протекао у најбољим традицијама либералног образовања, конференција је проглашена интердисциплинарном, а на њој су се чули научни реферати везани за историју, философију, политикологију, економију, новинарство/медије и културна истраживања.

          Поред осталог, међу говорницима на дискусионим панелима и округлим столовима било је много руских либарала.

          Тим поводом Вадим Манукјан, политички стручњак НВО «Центар за медијске стратегије», дао је следећи коментар:

          «Често се поставља следеће питање откуд толико ових националних издајника? У неким случајевима то долази с кућним васпитањем. У СССР-у на пример било је много дисидената, који су «бежали» у иностранство и тамо издавали своју државу. А колико је таквих дисидената остало у тзв. унутрашњој емиграцији. Управо су такви `90тих подигли главу. У образовном систему њима су врата била потпуно отворена. Међутим, има и таквих персона, посебно међу студентском омладином, које потпадају под утицај прекаљених либерала на универзитету, какав је и сам Апришћенко.

          У Ростову на Дону њих ипак није толико много.

          Након говора председника Русије Владимира Путина у коме је изнео став о националним издајницима и о онима који желе да зараде на продаји Отаџбине, кренуо сам у реализацију свог пројекта «Ростовски национални издајници». Тамо је реч је о онима који од почетка Специјалне операције, усмерене на демилитаризацију и денацификацију Украјине, сваки дан желе пораз Русије.

           Оригинал текста: https://yugsn.ru/kak-ne-mucilsia-v-rossii-liberal-ucenyi-iufu-a-vse-taki-uexal-za-bugor