Путинов саветник и Толстојев чукунук: Србија заузима посебно место у руском свету

„АКАДЕМИК НИКИТА ИЉИЧ ТОЛСТОЈ РОЂЕН ЈЕ У ВРШЦУ 1923. – ПОСВЕТИЋЕМО МУ У АПРИЛУ НАУЧНИ СКУП“

Владимир Толстој и Владимир Путин

* Владимир ТОЛСТОЈ, који је председник Фондације „Руски свет“, наглашава: За нас руски свет уједињује и обједињује све којима је стало до руске историје, руске културе, руског језика, и све који се осећају делом тог руског света. Дакле, то је концепт без граница, а Србија сада заузима посебно место у том свету...

* „Моја породица је историјски тесно повезана са Србијом, ми смо ‘српски Толстојеви’. Мој деда се, после револуције у Русији и пада Руског царства, доселио у Србију. Мој отац је рођен у Новом Бечеју. Моја породица је овде живела преко 20 година, све до 1945. године и самим тим гајимo посебан осећај према Србији“

* „Постоје притисци (Запада), санкције... Ми у потпуности разумемо позицију руководства Републике Србије на коју, јер се налази у центру Европе, окружена земљама Европске уније, не може да не утиче тај притисак. Међутим, сачувани су директни летови из Србије, од Београда до Москве и назад и то је важан знак... Ми смо уверени да треба храбро да стојимо раме уз раме, па чак и леђима окренути једни другима“

* „Планира да екранизује живот свог славног претка. Идеја је да сними серију која ће бити емитована у пет сезона од по 12 епизода: „Биће то играна биографска серија, јер је Толстојев живот дуг и веома занимљив, али генерално, волео бих да буде потпуно готов до 2028. године, када ћемо прославити 200. година од рођења Лава Николајевича“

__________________________________________________________

       СРБИЈА данас заузима посебно, изузетно место у руском свету, јер Русија и те како осећа подршку Србије у тешким временима која сви преживљавамо. И сваки пут када дођем овде и на улици разговарам са обичним људима и са својим пријатељима осећам ту подршку, каже за Спутњик Владимир Толстој, саветник руског председника за културу.

       Толстој је истакнути припадник „српске гране” чувене грофовске фамилије, чукунук великог руског књижевника Лава Толстоја.

       Као потомак „беле емиграције” веома је везан за нашу земљу, пошто се још његов деда, после револуције у Русији и пада Руског царства, доселио у Србију. И он није једини припадник славне породице која је овде живела.

Саветник Председника Русије за културу

       Планира да екранизује живот свог славног претка. Идеја је да сними серију која ће бити емитована у пет сезона од по 12 епизода.

       - Креативни, стваралачки планови постоје, али ово је веома велики пројекат. Биће то играна биографска серија, јер је Толстојев живот дуг и веома занимљив, али генерално, волео бих да буде потпуно готов до 2028. године, када ћемо прославити 200. година од рођења Лава Николајевича. До тада је остало нешто више од пет година и ми ћемо се потрудити да за то време све то урадимо.

       * Председник сте Надзорног одбора Фондације „Руски свет”. Шта заправо означава појам "Руски свет" и где је место Србије у том свету?

       - За нас руски свет уједињује и обједињује све којима је стало до руске историје, руске културе, руског језика, и све који се осећају делом тог руског света. Дакле, то је концепт без граница, а Србија сада заузима посебно место у том свету... Моја породица је историјски тесно повезана са Србијом, ми смо ‘српски Толстојеви’. Мој отац је рођен у Новом Бечеју. Моја породица је овде живела преко 20 година, све до 1945. године и самим тим гајимo посебан осећај према Србији.

       - Следеће године прославићемо 100 година од рођења академика Никите Иљича Толстоја, који је рођен у Вршцу, 1923. године. Планирамо да 15. априла одржимо научну конференцију и изложбу посвећену њему. Могуће је и да ћемо снимати и неке документарне филмове, доводићемо научнике и писце. Надам се да ће потомци Толстоја, не само из Русије, већ и из других земаља, моћи да нам се придруже.

       * Лично сте веома повезани са Србијом и радо овде долазите. Како видите руско-српске односе у овим тешким временима, с обзиром да се обе земље суочавају са огромним притисцима са Запада? Шта је то што Србија и Русија могу и треба да ураде у овој ситуацији?

       - Као прво и најважније, културне везе не треба прекидати и то је оно што је сигурно. Али са економским односима је теже, јер заиста постоје притисци, постоје санкције. Ми у потпуности разумемо позицију руководства Републике Србије која, налазећи се у центру Европе, окружена земљама Европске уније, не може да не утиче тај притисак. Међутим, сачувани су директни летови из Србије, од Београда до Москве и назад и то је такође важан знак. Знам колико је било тешко те директне летове одржати.

       - Чини ми се да су многе ствари у срцима људи, а то је најважније. Дакле, то чак не мора да буде споља видљиво. Ми смо уверени да треба храбро да стојимо раме уз раме, па чак и леђима окренути једни другима, што заправо и јесте право пријатељство.

       * Вашингтон често говори о руском малигном утицају у Србији и уопште на Балкану, а на удару њихових критика је често и Спутњик Србија. Како то коментаришете и како видите ситуацију са руским медијима у свету?

       - Руским медијима у свету није нимало лако. Данас они раде у готово борбеним условима и то свуда, чак и у земљама у којима нема тог спољног фактора. Једноставно су на првој линији информационог фронта.       

       - Информациони фронт нико није укинуо, а почео је много пре реалног фронта и никада није престао. Због тога покушаји информационе блокаде Русије делимично указују на то да наши западни партнери баш и не желе да чују истину коју Русија види, у коју верује и коју брани Русија. Нама није потребно жонглирање чињеницама, не треба нам нека врста искривљавања чињеница, увек ценимо искрен глас. А ти новинари који раде у својим земљама су прави хероји данашњице.

       - Када се сукобљавају идеологије, када се сукобљавају различите тачке гледишта, свако сматра да су ставови друге стране непријатељски и штетни. Овде нема ничег новог, нити изненађујућег. Али, још једном могу да кажем, да веома ценимо искрене гласове који се чују, укључујући оне који долазе и од Спутњика Београд.

       * Русија је кључна у одбрани наших интереса на КиМ, пре свега у Савету безбедности УН, а пружа нам подршку и у свим другим питањима - енергетици, војно-техничкој сарадњи и тако даље. С друге стране, Србија се одупире притисцима Запада који покушава да је натера да уведе санкције РФ. Каква је перспектива наших односа у овим смутним временима?

       - Увек се надамо најбољем. Надамо се успешном решавању конфликтних ситуација и постепено ћемо размрсити и овај чвор. Сада је важно остварити циљеве које је председник Путин поставио у Украјини, а потом ћемо увек градити односе, имајући у виду и Србију као најближег партнера.

       * Може ли Запад да посвађа наше земље и одвоји Србију од Русије, а видимо да на томе упорно ради?

       - Мислим да је прилично тешко завадити народе. Вероватно да у Србији не мисле сви једнако о Русији. Вероватно постоје неке групе људи које могу бити западно оријентисане и то је сасвим нормално, али ипак велика већина, посебно обичан народ у Србији, увек некако сматра Русију братском земљом и тешко да ће се окренути од Русије. Исто се може рећи и за нас.

       * Видимо покушаје Запада да укине руску културу, да забрани руски језик. Да ли је то могуће учинити и како се Русија бори против тога?

       - Мислим да је културу немогуће укинути. Како можете укинути музику Чајковског, која се у тој истој Америци чује на сваком ћошку?! Или како можете укинути, забранити романе Достојевског и Лава Толстоја, који су преведени на све језике света и налазе се у библиотеци сваке културне породице. Исто важи и за наше сликарство и друге уметности.

       - Свако укидање би било нарушавање сопствених интереса, чинећи себе сиромашнијим. Дакле, чини ми се да је то емоционална реакција у сенци догађаја који се управо дешавају...

       - Све ће доћи на своје место. Чини ми да таква пажња према Русији данас повећава број људи који желе да говоре руски и познају руску културу.

       https://sputnikportal.rs/20221120/putinov-savetnik-za-sputnjik-srbija-je...