Наступ специјалног тужиоца Милера у Конгресу САД – фијаско америчких либерала

ТРАМП: „ДЕМОКРАТЕ ДО ОВОГ НАСТУПА НИСУ ИМАЛЕ НИШТА, САДА ИМАЈУ – МАЊЕ ОД НИШТА“

* Роберт МИЛЕР, који је ових дана напунио 75 година, стално је тражио да му се понови питање – да ли зато што није одмах разумео шта га питају, да ли зато што није добро чуо. Није одмах могао да се сети ни имена председника САД (Роналда Регана) који га је поставио на прву тужилачку дужност

* Харвардски професор Лоренс ТРАЈБ: „Колико год ми било тешко да признам, Милеров наступ је био – катастрофа. Изнурени Милер не само да није удахнуо нови живот свом извештају, напротив – исисао је из њега и остатке живота“

* Британски лист Guardian – у коментару поводом Милеровог наступа – позвао се на чланак Лајла Џеремија Рубина, официра војне обавештајне службе САД, који је прошао и посебне припреме у НСА (америчкој електронској шпијунажи), у којем се тврди да су 2016-те сајбер-операције САД у Русији – на њеној периферији и по свету – „гигантски надмашивале, и по размаху, и по потенцијалу и по интензитету, све што је радила и могла да ради Москва“

* Трамп је Милерову истрагу раније звао „ловом на вештице“. А сада све што се издогађало назива велеиздајом и „апсолутном катастрофом за Америку“. Још тражи да се одмах предузму мере да се у САД никада више не догоди ништа слично

______________________________________________________________________

         Аутор: Андреј ШИТОВ, агенција ТАСС

         КАДА се двогодишња истрага такозваног Рашагејта, коју је водио специјални тужилац Роберт Милер, завршила без жељеног резултата – Владимир Путин је констатовао да се тресла гора, а родио миш.

         А након Милеровог наступа у Конгресу САД, још је тачније – како је другим поводом рекла жена једног мог пријатеља – да је миш родио миша.

         Трамп је – након што је одслушао Милера – саркастично написао да је захвалан Демократској партији што је организовала тај његов наступ: „Демократе нису имале ништа, а сада имају и мање од ништа“.

         Није себи ускратио ни задовољство да прогнозира:

         „Мислим да ће они на изобрима 2020-те претрпети тежак пораз. Чак и на изборима за места у Кон гресу САД“.

         Бивши главни политички стратег Барака Обаме, а сада коментатор CNN - Дејвид Акселрод – написао је: „Милер, при свом мом уважавању, није у блиставој форми у којој је некада био. Он најмање шест година није јавно наступао у Конгресу“.

         Харвардски професор Лоренс Трајб био је много одређенији: „Колико год ми било тешко да признам, Милеров наступ је био – катастрофа. Изнурени Милер не само да није удахнуо нови живот свом извештају, напротив – исисао је из њега и остатке живота“.

         Наступ у Конгресу ударио је, нема сумње, и по Милеровој репутацији.

         Он је ових дана напунио 75 година, а конгресмени су га питањима мучили пуних седам сати. Нарочито су га питали:  због чега није подигао оптужницу против Трампа.

         Питали су га и о антитрамповском досијеу, који је направио бивши британски шпијун кристофер Стил, иако је он (Милер) унапред пупозорио да о томе не може говорити јер је у току истрага о том „случају“.

         Милер се трудио да на све одговара веома кратко и да се држи онога што је унео у свој извештај.

         Стално је тражио да му се понови питање – да ли зато што није одмах разумео шта га питају, да ли тато што није добро чуо.

         Са напором је налазио праве речи и није био сигуран шта је унео у властити извештај о Рашагејту.

         Није одмах могао да се сети имена председника САД (Роналда Регана) који га је поставио на прву тужилачку дужност.

         Милеров наступ да је прилику његовим критичарима да оцене да он није ни писао „свој извештај“.

         Водећи либерални листови - New York Times и Washington Post — позбавили су се „оштрином Милеровог ума“.     

         Конгресмени-демократе су се поделили. Једини су и даље уверени да је добро што је Милер позван у Конгрес јер је и то била прилика да се „тамбура Трамп“, а други се отворено кају због тог позива.

         Један од ових последњих је рекао:

         „Милер је био живи пример да од година нико не може побећи. Пред нама је био херој Вијетнама и директор ФБИ након 11. септембра, а данас је то човек који и слабо чује. Зар смо хтели да га оваквог запамтимо?!“

         Демократе и републиканци су настојали да Милера увуку у свој идеолошки грађански рат, али он није желео да `набацује лопте` ни једнима ни другима. Старао се само да сачува остатке властите репутације.

         Милер је једино упорно тврдио да се Русија мешала у америчке председничке изборе 2016-те.

         У вези са овим има смисла указати да се британски лист Guardian – у коментару поводом Милеровог наступа – позвао на чланак Лајла Џеремија Рубина, официра војне обавештајне службе САД, који је прошао и посебне припреме у НСА (америчкој електронској шпијунажи), у којем се тврди да су 2016-те сајбер-операције САД у Русији – на њеној периферији и по свету – „гигантски надмашивале, и по размаху, и по потенцијалу и по интензитету, све што је радила и могла да ради Москва“.

         Guardian је у истом коментару оценио да Милер није супермен за каквог су га амерички либерали `продавали`.

         Трамп је Милерову истрагу раније звао „ловом на вештице“. А сада све што се издогађало назива велеиздајом и „апсолутном катастрофом за Америку“.

         Још тражи да се одмах предузму мере да се у САД никада више не догоди ништа слично.

         (сажета верзија текста)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари