Москва се одлучила за 24. фебруар да би спречила Запад да окупира западни део Руског света
НИСУ МОГУЋИ НИКАКВИ ПРЕГОВОРИ РУСИЈЕ СА ЗАПАДОМ О УКРАЈИНИ
Министарство одбране Руске Федерације
* Запад није имао времена и није могао да заврши процес пребацивања Украјине под свој војно-политички кишобран, а то је оно што је Русији дало прилику да заустави отмицу западног дела историјске Русије. А сада нам отуда говоре да Украјину сматрају својом, а њен рат – својим ратом са нама, односно - желе да преваре не само нас, већ и себе и историју
* За почетак, лидери западног света треба да престану да говоре о поразу Русије, да одустану од повезивања судбине Украјине са својом и од приписивања Москви да планира агресију на Европу
* Западне елите икако не схватају да је све што желимо - да нас оставе на миру. И наше душе, и нашу земљу. Зато, авај, то морамо да им објашњавамо на бојном пољу и на сопственој територији јер је Запад заиста дубоко продро и у руски простор и у свест јужноруског и украјинског дела нашег народа
___________________________________________________
Аутор: Петар АКОПОВ
НИКАКВИ преговори Русије са Западом о Украјини сада нису могући.
За почетак, лидери западног света треба да престану да говоре о поразу Русије, да одустану од повезивања судбине Украјине са својом и од приписивања Москви да планира агресију на Европу. А са Запада још чујемо потпуно супротно.
Ево, генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, говори да НАТО није страна у сукобу, али његова подршка игра кључну улогу и да „НАТО стоји уз Украјину и стајаће колико год треба“. Још додаје:
„Путин је започео овај рат и мора да га оконча повлачењем својих трупа из Украјине. <...> За нас је веома важно да Украјина победи, да победи у рату против руских снага. Јер, ако Путин победи, биће то пораз не само Украјине него и свих нас“.
Путин је тим поводом подсети на „анексију Крима“:
„Шта је чињеница да је Крим 2014. године постао субјект Руске Федерације? Да ли је то пораз или шта? Треба да схватите шта је то“.
Путин је упозорио да Запад играма око „пораза Украјине” креће веома опасним путем јер, ако то буде желео, може сваки исход осим повратка Крима Украјини сматрати својим поразом.
Управо о томе сада и говоре у Кијеву, али Запад се ипак радије уздржава од таквих изјава. Не зато што не верује у победу Украјине (многи и даље верују), већ зато што више воли да не љути Русију, плашећи се даље ескалације догађаја.
Уосталом, ако НАТО претрпи пораз, шта ће учинити? Објавити рат Русији? Апсурдно, али ипак многи европски званичници не разумеју шта говоре.
Примера ради, Жозеп Борел се у свом говору о башти и џунгли (тврдећи да је Европа лепа негована башта, а већина остатка света опасна џунгла) стигао и до војне претње Москви:
"Постоји и нуклеарна претња, а Путин каже да не блефира. Па, он једноставно не може себи да приушти да блефира. И требало би да буде јасно да ни они који подржавају Украјину - Европска унија, САД и НАТО - такође не блефирају. А да ће сваки нуклеарни напад на Украјину ће довести до војног одговора, не нуклеарног, већ таквог да ће руска војска бити уништена.Тако да Путин нема шта да блефира. Ово је одлучујући тренутак у историји и ми морамо да покажемо наше јединство, снагу и одлучност. Потпуну одлучност."
Борел користи фиктивну тему руске нуклеарне претње (и поред тога што Путин увек говори о заштити наше територије од агресије, управо агресије Запада) да би сам претио уништењем руске војске.
Али, ако нећемо да користимо нуклеарно оружје у Украјини, шта нас онда брига за претње шефа европске дипломатије?
Очито, Борељ не разуме о чему говори. Штавише, он, као и Столтенберг, заправо анектира Украјину, чинећи је делом Запада (НАТО и ЕУ), јер се само у том случају може говорити о узвратном удару Запада на Русију.
Да ли Борел блефира?
Наравно. Он једноставно нема другог начина да заустави Русију осим да је уплаши страшним последицама тако што ће учинити све да изгледа тако као да је Украјина већ део Запада.
Само, 24. фебруара је све и почело зато што је Путин желео да спречи завршетак атлантизације Украјине, односно да заустави и преокрене процес геополитичке окупације Запада западног дела Руског света.
Запад није имао времена и није могао да заврши процес пребацивања Украјине под свој војно-политички кишобран, а то је оно што је Русији дало прилику да заустави отмицу западног дела историјске Русије.
А сада нам отуда говоре да Украјину сматрају својом, а њен рат – својим ратом са нама, односно - желе да преваре не само нас, већ и себе и историју.
А све време нас оптужују за агресивност – иако је управо Запад поново одлучио да покуша да на исток помери своје границе са Руским светом.
Смешно је, али у Берлину чак користе израз „крсташки рат“, односно - оно што је Запад стално организовао против нас:
„Владимир Путин и његови сарадници су врло јасно ставили до знања да овај рат није само због Украјине. Они свој рат против Украјине виде као део већег крсташког рата, крсташког рата против либералне демократије, крсташког рата против међународног поретка заснованог на правилима, против слободе и напретка, али и нашег начина живота уопште. Они виде свој крсташки рат као нешто што је противно ономе што Путин назива колективним Западом. Он мисли на све нас."
Ове речи немачког канцелара Олафа Шолца показују дубину неразумевања у немачком руководству због чегасе све ово дешава.
У Берлину многи заиста верују да Русија угрожава западне вредности, па чак и њихов начин живота. То је плод деценија школовања Немаца у тврдом либералном духу, који негира националне принципе као такве и у традиционалној русофобији (активно подстакнуту од истих Пољака и Балта ) и доказ да у Немачкој не схватају шта се стварно догађа.
То је оно што Англосаксонцима омогућава да држе Европљане у појачаној забринутости и спремним да се супротставе Русима. Велики део њих се заиста плаши за своје вредности и свој начин живота, за своју „прелепу башту“, коју су источни варвари из тајге и степа спремни су да изгазе.
Европске елите не желе да верују да нас није брига за њихову башту и њихове вредности (чију модерну верзију искрено сматрамо деструктивном за себе).
Никако не схватају да је све што желимо - да нас оставе на миру.
И наше душе, и нашу земљу.
Зато, авај, то морамо да им објашњавамо на бојном пољу и на сопственој територији јер је Запад заиста дубоко продро и у руски простор и у свест јужноруског и украјинског дела нашег народа.
Само, до директне војне интервенције Запада ипак неће доћи – страх ће их задржати.
На то је указао и Владимир Путин:
"Увођење неких трупа у директан контакт, у директан сукоб са руском војском веома је опасан корак који може да доведе до глобалне катастрофе. Надам се да ће они који о томе причају имати довољно памети да се уздрже од опасних корака“.
Наравно, не довољно памети, већ - страха.
