Кршљанин: Затварање неба Лаврову је непријатељски акт Бугарске, С. Македоније и Црне Горе
АСИМЕТРИЧАН ОДГОВОР МОРА БИТИ УПУЋЕН ГЛАВНИМ ВИНОВНИЦИМА – САД, ЕУ И БРИТАНИЈИ
* Српско-руско савезништво је не само гаранција опстанка, суверености, јединства и напретка српског народа, оно је и предуслов стабилног, за све Отвореног Балкана, али и сламка спаса за Европу, која је највећа жртва садашњег светског хибридног ратa
* Aко Русија и Србија не нађу адекватан одговор на непријатељски акт затварања неба авиону Лаврова, постоји опасност да многи у Србији помисле да ипак нема алтернативе ЕУ и НАТО, јер ето, „њима смо окружени, а Русија је далеко“, а сада нас спречавају да са њом чак и разговарамо. То је и најјачи разлог због кога непријатељски акт не сме остати без одговора
* Одувек смо знали да је неопходно започети озбиљне разговоре са Русијом о новим квалитетима и билатералних и регионалних односа. Перспектива да један од исхода борбе у Украјини буде повратак Русије у Одесу, а тиме и на Балкан, чини овакве разговоре неопходним. А спречавање посете Лаврова је аларм за узбуну да то питање постаје неодложно
Аутор: Владимир КРШЉАНИН, Потпредседник Међународне словенске академије, виши саветник у МСП-у Србије
СПРЕЧАВАЊЕ посете Сергеја Лаврова Србији ускраћивањем дозволе прелета за руски државни авион од стране чланица НАТО Бугарске, Северне Македоније и Црне Горе није најдраматичнији догађај актуелне „украјинске“ кризе, али јесте преседан који отвара више крупних питања. Навешћемо главна од њих и предложити одговоре.
Да ли је поступак ове три државе у складу са међународним правом?
Само формално и делимично. Оне ће се позивати на једностране санкције ЕУ против Русије у области ваздушног саобраћаја, што се могло предвидети. Међутим, овакав поступак је у суштинском раскораку са дипломатском етиком.
Иако Бечка конвенција не каже ништа експлицитно о „праву“ трећих земаља да овако ометају нечије дипломатске односе, јасно је да је сама суштина дипломатских привилегија и имунитета управо у томе да обезбеди несметану и квалитетну дипломатску комуникацију, чак и ако земље нису у добрим односима.
Дакле, овај чин је супротан циљевима и начелима Повеље УН – сувереној једнакости држава, одржању међународног мира и безбедности, развоју пријатељских односа међу народима и елементарном праву на дијалог. Шта више, ради се о неоснованом (јер планирани разговори Лаврова са српским домаћинима нису били усмерени ни против једне треће стране) непријатељском акту, какви се чине једино у рату, и којим се потврђује постојање ратног стања између НАТО и Руске Федерације.
Међутим, овај непријатељски акт је усмерен и против Русије и против Србије.
Да ли на овај поступак треба одговорити и како?
Реципроцитет је основни принцип дипломатских односа. А то значи да се непријатељски акти не смеју остављати без одговора.
Министар Лавров је на својој конференцији за штампу поводом овог немилог догађаја нагласио да Русија и Србија неће учинити ништа што би отежало комуникацију и сарадњу међу народима. Ово је морално исправан став, став морално снажнијег субјекта, а садашњи хибридни светски рат који „колективни Запад“, на челу са САД и Великом Британијом, води против Русије, Европе и читавог света је и цивилизацијски рат у коме Нови свет, на челу са Русијом и Кином, нема само економску и војну, него и духовну и моралну надмоћ.
Ипак, од права на одговор се не сме одустати, имајући у виду и бескрупулозност противника.
Трима балканским државама и Русија и Србија могу упутити протестне ноте. А адекватан, и уз то асиметричан одговор, мора бити упућен главним виновницима – Вашингтону, Лондону и Бриселу.
Аналогно је поступила СРЈ 1999, прекидајући поводом агресије, дипломатске односе само са 4 водеће, а не са свих 19 тадашњих чланица НАТО.
Какве су могуће последице по односе на Балкану?
Сергеј Лавров је одлично приметио да су одговорни за овај непријатељски акт спречили да он у име Русије да подршку Отвореном Балкану, чији се састанак одржавао 7. и 8. јуна, чиме су се де факто определили за Затворени Балкан. Процесима сарадње на Балкану се не смеју правити никакве препреке, јер од тих процеса највеће користи имају управо балкански народи. А бројни сукоби у региону последњих векова, као и термин „балканизација“ производ су управо водећих западних сила, у првом реду Велике Британије, али и Аустро-Угарске, Немачке и САД.
Србија је и 90-их и данас, била водећа у процесима сарадње у региону, јер је предњачила у суверености.
Данас сувереност Србије проистиче из њеног савезништва са Русијом и Кином. Стога је овај ударац на сувереност Србије — непријатељски акт и према читавом Балкану.
Какве су могуће последице по српско-руске односе?
Српско-руско савезништво је не само гаранција опстанка, суверености, јединства и напретка српског народа, оно је и предуслов стабилног, за све Отвореног Балкана, али и сламка спаса за Европу, која је највећа жртва садашњег светског хибридног рата. Међутим, ако Русија и Србија не нађу адекватан одговор на овај непријатељски акт, постоји опасност да многи у Србији помисле да ипак нема алтернативе ЕУ и НАТО, јер ето, „са њима смо окружени, а Русија је далеко“, а сада нас спречавају да са њом чак и разговарамо.
То је и најјачи разлог због кога непријатељски акт не сме остати без одговора.
Одувек смо знали да је неопходно започети озбиљне разговоре са Русијом о новим квалитетима и билатералних и регионалних односа. Перспектива да један од исхода борбе у Украјини буде повратак Русије у Одесу, а тиме и на Балкан, чини овакве разговоре неопходним. А спречавање посете Лаврова је аларм за узбуну да то питање постаје неодложно.
Српско-руско савезништво траје, од Светог Саве, већ осам векова. Дошло је време да добије нови квалитет. А сада је последњи тренутак да почнемо озбиљно да га планирамо. Само то ће осигурати да наступи Нови свет, односно време мира и сарадње у којем ће дијалог постати једино средство комуникације у свету.
https://balkanist.rs/otvoreni-ili-zatvoreni-balkan/
Региструјте се на нашем Telegram каналу: https://t.me/faktorga
