Колташов: Једини спас за Украјинце је да их руска армија ослободи западне колонизације
АКО ЕУ КОНФИСКУЈЕ РУСКЕ ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ – УНИШТИЋЕ СОПСТВЕНУ ШРИВРЕДУ
* Економиста и професор Руског економског универзитета „Плеханов“ Василиј КОЛТАШОВ: Зеленски се богати на новчаним токовима који стижу у Украјину. Он жели да Европска унија конфискује замрзнуту руску имовину како би Европа затворила сва врата, да се државе ЕУ на такав начин закуну на рат против Русије и крену у бесконачно финансирање Украјине
* «Ако се ЕУ одлучи да конфискује руску имовину, она ће стати на пут дугорочног уништења сопствене привреде и то у интензивнијој форми него што је то било у периоду 2022.-2023. Питање конфискације за грађане држава Европске уније крајње је опасно. Ако се бриселска бирократија под притиском Зеленског и налогу САД, а без њих се ништа и не дешава, осмели и одузме руску имовину, да је конфискује, то ће бити акт агресије на коју ће Москва морати да одговори. Одговор ће морати да буде веома озбиљан“
____________________________________________________________
У ВРЕМЕ када је финансијска помоћ Украјини драстично смањена, председник Владимир Зеленски све чешће баца око на замрзнуту руску имовину. Он неуморно провоцира Европску унију да «покупи» тај новац а није сигурно да ли Европљани разумеју да ће препуштање Зеленском те руске имовине довести не само до сиромашења Европе, већ и до краха европског монетарног система.
Новинска агенција Reuters, позивајући се на високог функционеранЕУ, објавила је да ће Бриесл тешко у скорије време усвојити одлуку о конфискацији замрзнуте имовине руске Централне банке. Такав корак има исувише много ризика, па и за сам евро.
Руску финансијску имовину, замрзнуту на Западу, биће крајње проблематично «отети» јер је Русија чврсто интегрисана у међународни финансијски систем.
О судбини те имовине говорио је економиста, политиколог и предавач на катедри за политичку економију и историју економских наука Руског економског универзитета „Плеханов“ Василије Колташов.
«У Русији је многе зачудила чињеница да је Зеленски покушао да представи некакав пројекат ширења Украјине, назвавши недавно целе руске регионе наводно природном, историјском и неопходном територијом Украјине. Наводно је Кијев имао жељу да преговара, али се испоставило да неће и не жели. Пре свега, Зеленског не интересује како да мало прикочи са ратом. Он разуме – наглашава Колташов - да лично веше не може да рат стави на паузу. Њега интересује како да настави са финансијским потхрањивањем.
- Он се богати на новчаним токовима који стижу у Украјину. Али, ако се многи функционери у Украјини плаше да ће систем пући и да ће остати без ичега или са веома малим средствима (неким десетинама стотина хиљада евра са којима не можете добро да се угнездите у ЕУ) онда Зеленског брине нешто сасвим друго. Он жели да Европска унија конфискује замрзнуту руску имовину како би Европа затворила сва врата, да се на такав начин државе ЕУ закуну на рат против Русије и крену у бесконачно финансирање Украјине, тј. сипање новца у џепове Зеленског.
- Он је у принципу, додаје Колташов, већ саопштио износе који су му потребни: више од 3,5 милијарде долара месечно иако би оптимално би било – 4-5 милијарди. ЕУ ће сада морати да решава ово питање, а Зеленски рачуна да ће одлука бити донета у његову корист. Управо зато се и острвио на руске територије, иако је глумио да је спреман за мировни дијалог. Све ово је веома смешно».
Експерт сматра да је за државе чланице ЕУ ситуација потпуно супротна:
«Ако се ЕУ одлучи да конфискује руску имовину, она ће стати на пут дугорочног уништења сопствене привреде и то у интензивнијој форми него што је то било у периоду 2022.-2023. Година. Питање конфискације није само правно питање, како се труде да то представе, већ много дубље и озбиљније. За грађане држава Европске уније оно је и крајње опасно. Ако се бриселска бирократија под притиском Зеленског и налогу САД, а без њих се ништа и не дешава, осмели и одузме руску имовину, да је конфискује, то ће бити акт агресије на коју ће Москва морати да одговори. Одговор ће морати да буде веома озбиљан.
- Сви наши одговори Европској унији одавно су беспредметни јер Русија разуме да се против ње води прави рат. А замрзавање имовине је само форма непотпуне конфискације имовине, непотпуне јер се у случају пуне конфискације новац у потпуности користи. А док то није тако, новац остаје под контролом оних код којих се налази. Међутим, излазак из тог стања је веома опасан. И само ако Вашингтон донесе такву одлуку, ЕУ ће је прихватити.
- А шта значи да Вашингтон може донети одлуку? Сам Вашингтон неће конфисковати руску имовину јер би акција била лоша реклама за САД, већ приморава Европу да то учини. А тиме би Стари Свет био коначно увучен у рат против Русије. ЕУ би се нашла у безизлазном положају.
Колташов у овом контрексту посебно наглашава:
- Потребно је да се народи Еврпе сами определе са ким ће и како даље да живе. Сигурно не са Сједињеним Државама и сигурно не са НАТО. Међутим, то је већ агенда за дугорочну перспективу. А за то време Зеленски покушава да добије новац. Надамо се да руска имовина неће бити конфискована, јер би таква конфискација означила да ћемо морати да се обрачунавамо са целом Европом, а не само са Украјином».
Колташов сматра да Запад руководи Украјином и њеним председником Владимиром Зеленским. Зато појављивање његовог указа о «украјинским руским регионима» нема смисла, пошто за Кијев ни повратак на границе из 1991. године није могућ. Неки политиколози сматрају да је овај указ Зеленског чист пиар и жеља да одвуче пажњу Украјинаца од проблема у привреди, проблема везаних са наменском индустријиом и генерално мобилизацијом, али и јаловим покушајем да се искомпликује могућност проговора о миру на законодавном нивоу. Овде треба истаћи да су у настанку оваквог указа велику улогу одиграле САД и Велика Британија.
«Тај указ Зеленског су безусловно одобрили Англосаксонци. То је својеврсна легализација терористичког рата против Русије на који су они спремали у случају да дође до промене ситуације на фронту – уверен је политиколог Јуриј Кот – Све док Украјина буде успевала да очува своју државност, стално ће да траје терористички рат и терористичка претња за Русију. Зато кијевски режим на законодавном нивоу доноси долуке и законе да би на међународном правном пољу себе опрао за тероризам у очима држава које су потчињене Американцима.
- А Украјина ће их обавезно организовати на територијама које се налазе непосредно уз линију борбеног додира или на граници са Русијом. Суштина је да они праве разлику између ослобођених територија ЛНДР, Херсонске и Запорошке области и остатка Русије и Крима. Украјина те територије сматра својима, а то значи да се она бави решавањем унутрашњих питања. При том постоје тенденције да се ова зона прошири према Кубању све до Абхазије».
Кот сматра да су све ове «пируете» повезане са неуспесима на линији фроната и одступањима:
«Истина, они још увек држе линију борбеног додира, још увек се боре код места Кринки у Херсонској области, где убацују своје најспособније јединице, а у Авдејевки пружају снажан отпор. Међутим, ти ресурси су ограничени. Тренутни политички десант САД на Кијев, који се тамо обрушио да изврши ревизију и да одговор на главно питање «Где је отишао новац?», ситурно неће да се врати са хлебом и сољу. Одговор ће бити неутешан: новца нема, он је покраден и нико га неће вратити. За нас, за разлику од наивних Американаца, није вест да је лоповлук у држави Украјина искључива карактерна особина локалних функционера и политичара. Зато више и неће давати новац, већ ће тражити да врате стари. Украјина сада нема више ни новца, а ни оружја. Мораће да штеди на свему.
- Мислим да ћемо још и глад да видимо у правом смислу те речи и то у „житници Европе“. Почеће у наредној години. Недостатак новца и спољних донација неће само довести у питање привреду, већ ће је усмерити у негативном правцу. Ако је привреда раније хранила људе, сада се привреда храни људима. Видећемо још веће уништење људи у Украјини. Неко ће одлазити, неко ће се упутити на фронт, а неко ће просто умрети због недостатка средстава за живот. На жалост, све ћемо то гледати у наредној години.
- Једини спас за Украјинце биће продор руске армије која ће им донети ослобођење од западне колонизације. Али, засад не видимо да на тој страни постоје снаге које би могле допринети том процесу. Зато ће бити тако како се сад дешава. Тешко и полако. Али, у једном моменту све ће се сломити и решити брзо, можда и моментално».