Дуг САД већи него што Кина, Британија, Јапан и Немачка заједно произведу за годину дана

ЕВРОПСКА УНИЈА СЕ ДРЖИ ПРИНЦИПА – МИ ТОНЕМО, НЕКА СЕ И КИНА УДАВИ

* У Пекингу уочи ХХ конгреса КП Кине искрено говоре о главном проблему земље – о балону дугова у сектору некретнина, који су достигли 250% БДП-а Кине и могу да сруше њен банкарски сектор

* Амерички економисти радо указују: Кина је са својим моделом раста (хронично преинвестирање) упала у замку из које постоји неколико излаза али су сви лоши

* Државни дуг САД већ премашио 31 трилион долара. Само Бајденова администрација га је повећала за 1,9 трилиона долара и одобрила нови буџетски дефицит од 4,9 трилиона. Одакле су узете милијарде долара за нове „пакете војне помоћи“ Украјини? Ниоткуда јер су наштампане

_____________________________________________________________

       Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ

       ПЕКИНГ данас признаје да глобална и његова криза изгледају прилично озбиљно, док су САД у безнадежној хистерији због Кине, због економије - сопствене и туђих, а и из мноштва других разлога.

       Пекиншки медији не падају у грех самозадовољства поводом националне економије и уочи ХХ конгреса КП Кине искрено говоре о главном проблему земље – о балону дугова у сектору некретнина, који могу поломити  цео банкарски систем земље изнутра. Јер, годинама су узимани кредити са којима се улагало у стамбене објекте у ишчекивању раста њихове вредности, а те инвестиције су се претвориле у дугове.

       Према неким проценама, достигли су 250% БДП-а Кине и могу да сруше њен банкарски сектор.

       Кључне мере за смиривање сектора некретнина предузете су пре конгреса, углавном у септембру, а биће предузете и нове, са амбицијом да се подстакне продаја станова, узимање хипотека и остало, а самим тим – да се убризга нови новац у грађевинску индустрију. Да не би стала.

       Амерички економисти радо указују: Кина је са својим моделом раста (хронично преинвестирање) упала у замку из које постоји неколико излаза али су сви лоши.

       Или да се нагло подстакну нова улагања у ту и друге привредне гране тако да се крећу истим темпом, али ће онда бити скупље мењати тај модел раста у будућности, јер дугови могу још више да нарасту. Или успорите све индустријске гране одједном, а то би изискивало много времена да буду поново покренуте.

       Јер, привреде са дугом од 250 одсто БДП-а не функционишу добро.

       Кинески економисти наглашавају да њихова земља не живи са дугом какав имају САД и да свет не може да рачуна на весео живот зато што Америка свима извози - инфлацију.

       Истичу да су америчке Федералне резерве одлучиле да се још више задуже, односно - да подигну референтну каматну стопу на кредите. А то извлачи новац из целог света, који се  креће ка Сједињеним Државама због високих камата.

       Истина, друге земље томе могу парирати повећавање својих референтних стопа. Али, због тога ће се економије успоравати, а инфлација свуда расте, као и амерички дуг - јавни и приватни.

       Тај дуг је већ премашио 31 трилион долара. То је више него што Кина, Велика Британија, Јапан и Немачка заједно произведу за годину дана.

       Само Бајденова администрација је државни дуг повећала за 1,9 трилиона долара и одобрила нови буџетски дефицит од 4,9 трилиона.  

       Шта мислите – одакле су узете милијарде долара за нове „пакете војне помоћи“ Украјини?    Ниоткуда јер су наштампане.

       Стога нису само кинески економисти ужаснути.

       The Wall Street Journal никако није прокинески лист, али упозорава: планина дугова се више не сме повећавати. САД само за камате за сервисирање дуга морају плаћати 1,06 трилиона долара годишње.

       Многи ће на ово рећи: јасно је да то нико никада неће платити и да ће,пре или касније, бити проглашен дефолт који ће бити оправдан нечим великим. На пример, светским ратом (који већ дуго траје у хибридној форми).

       У суштини, власти САД управо то и раде: на одобровољавање становништва, замореног „борбом против вируса“, ​​а и на Украјину, од 2020. године су наштампале седам „празних“ трилиона долара. Али, амерички економисти  сада подсећају да све успорава економију САД које су већ у рецесији. А то смањује пореску основицу, односно - буџет мора да се све више задужује.

       Америчка економија ове године може и имати неки раст БДП (мањи од процента), а 2023. ће сигурно ући у минус.

       Кина засад говори само о успоравању свог раста, а више ћемо сазнати када се конгрес КПК отвори.

       Две прве економске силе света нашле су се у релативно сличној ситуацији, али у исто време једна од њих (САД) на све начине покушава да нашкоди другој (Кини) увођењем трговинских ограничења, називајући их санкцијама.

       То је на неки начин разумљиво, будући да је у претходним глобалним кризама Кина увек побеђивала.

       Америка сада пљачка Европу, насилно јој одузима руску нафту и гас и снабдева њене енергенте по бруталној цени. А Кина...

       ...Кина је дуго рачунала на европска тржишта, али ако Европа настави да се претвара у рушевине, Пекинг ће морати да кроз сарадњу с њима развија потпуно друге регионе и да мења економску мапу света брже него се то тренутно догађа.

       Међутим, ни сада (за Кину) ствари не стоје  лоше.

       Европа мора да брине како ће прогурати  зиму без руске нафте и гаса. А Кина јој препродаје не само руске енергенте, већ је и снабдева соларним панелима (држи до 80% њихове производње).

       Њихов извоз из Кине у Европу порастао је за осам месеци 2022-ге за 138 одсто. Европа разграбљује и кинеску ћебад са електричним грејањем. По 1,3 милиона комада месечно.

       Европска комисија, влада Европске уније, већ размишља да уведе заштитне царине на такве производе да би стимулисала европску  индустрија да им се окрене.

       Дакле: у игри је принцип - ми тонемо, нека се и Кина удави...