Американци покушавају да Кину оптуже и за - "жути расизам"
КОРИСТЕ ЗА ТО НАСТУП ВАНГ ЈИА НА КИНЕСКО-КОРЕЈСКО-ЈАПАНСКОМ ФОРУМУ
Ванг Ји
* Обраћајући се гостима из Сеула и Токија, Ванг ЈИ рекао: „Американци све посетиоце из Кине, Јужне Кореје и Јапана третирају као Азијате. Не виде међу нама разлике. И у Европи је тако. Без обзира колико у бело фарбао косу, колико год да ти је оштар облик носа - никада нећеш, не можеш бити Европљанин или Американац. Никада не можеш бити Западњак. Зар не? Морамо да памтимо одакле смо родом"
* Си-Ен-Ен је ово одмах назвао расистичком наступом. А амерички професор Џоел АТКИНСОН, који предаје на Универзитету Хангук у Сеулу, искористио је прилику да подсети како је „империјални Јапан“ изводио своја азијска освајања 30-их и 40-их година 20. века под слоганом стварања „Велике сфере заједничког просперитета Источне Азије“
__________________________________________________________
Аутор: Петар АКОПОВ
ЗАПАДНИ синофоби почели су да славе.
Стандардним оптужбама на рачун Кине – диктатура Комунистичке партије, кршење људских права, геноцид над Ујгурама, планови за глобалну доминацију, увлачење у дужничко ропство земаља Азије и Африке и извоз ковида - управо је придодата нова.
Ни мање ни више: расизам!
Поводом је нађен у говору члана Политбироа ЦК КПК Ванг Јиа, који је кључна фигура у кинеској дипломатији, на форуму трилатералне сарадње који се назива и кинеско-јапанско-корејским дијалогом.
Обраћајући се гостима из Сеула и Токија, Ји је рекао:
„Американци све посетиоце из Кине, Јужне Кореје и Јапана третирају као Азијате. Не виде међу нама разлике. И у Европи је тако. Без обзира колико у бело фарбао косу, колико год да ти је оштар облик носа - никада нећеш, не можеш бити Европљанин или Американац. Никада не можеш бити Западњак. Зар не? Морамо да памтимо одакле смо родом."
Си-Ен-Ен је ово одмах назвао расистичком наступом.
Амерички професор Џоел Аткинсон, који ради на Универзитету Хангук у Сеулу, искористио је прилику да подсети како је „империјални Јапан“ изводио своја азијска освајања 30-их и 40-их година 20. века под слоганом стварања „Велике сфере заједничког просперитета Источне Азије“, притом играјући на „расној солидарности и ослобађању Азијата од западне доминације.“
Почело је наметање поруке да у Пекингу седе расисти, безмало „наследници јапанских фашиста“.
Томе се придодаје тврдња да Кина нема шансе да око себе окупи остале Азијате.
Аткинсон је отворено рекао да ће у Токију и Сеулу предлог Ванг Јиа вероватно сматрати неубедљивим. Односно, да су „обе те земље већ јасно ставиле до знања да се осећају безбедно са САД и да нису заинтересоване да напусте своје савезе и да их замене за „ослањање на добру вољу Пекинга“.
(сажета верзија текста)
