Америка воли да се пореди са старим Римом, али је она – данашња Картагина

КАО И КАРТАГИЊАНИ, АМЕРИКАНЦИ СЕ У ВЛАДАЊУ ОСЛАЊАЈУ НА СИЛУ И СТРАХ

Картагина је била на овом месту

и сматра се да је овако изгледала

* Рим, који је некада ушао у борбу за Медитеран, био је земља ратника и градитеља. Била је то цивилизација дисциплине, рада, смелости и војничке храбрости. Римљани су ценили заједницу и лојалност свом граду изнад пословања и трговине. Ширећи се на земље других народа, Рим је градио путеве, мостове, аквадукте, јавне зграде, храмове и купатила, бринуо се о свету, уносио ред и закон и дозвољавао стваралачки рад

* Модерна Америка је наследница феничанског Карт-Хадашта на северној обали Африке, града који су Римљани назвали Картагина. Попут Картагине, првобитно колоније Тира, Америка је некада била колонија Велике Британије; попут Картагине, САД владају богати; као Картагина, обожава дух трговачке дрскости; као Картагина, покушава да контролише мора и мореуез; попут Картагине, тражи светску моћ уз помоћ зависних држава, колонија, упоришта на обалама и војних контингената; као Картагина, она воли да се други боре за њене интересе

* Картагина је могла да ангажује било који број плаћеника против Рима, а њени слонови су у почетку прилично лако разбијали римске кохорте. Међутим, сукоб са Римом убрзо је открио слабост Феничанског царства. Када су Картагину напали њени дотадашњи савезници, берберска племена, Римљани су (иако су губили од Ханибала) то искористили. Картагина, мада највећи и најбогатији град на Медитерану) пала је

* Посебност Молоха је у томе што он увек прождире своју децу. Сада Америка још увек профитира од ратова које започиње, али у исто време њен утицај у свету опада. Она неће моћи поново да постане „велика“. Трећа Картагина ће пасти, као што су пали њени претходници. А у новом мултиполарном свету, хегемоније САД ћемо се сећати са језом, као што се сада са дрхтајем сећамо слонова Ханибала и дечијих гробља Карт-Хадашта

________________________________________________________________

          Аутор: Дмитриј ОРЕХОВ, писац

          ЧЕСТО се може чути да Америка доминира светом као што је Рим доминирао Медитераном, чак - да су САД ново Римско царство и да та земља, као и оно, може да пропадне само из унутрашњих разлога.

          Неки би могли да додају да је Pax Americana од великог значаја за светску безбедност и да је глупо радовати се кризи у Сједињеним Државама, јер ће те појаве довести до општег хаоса, нових „мрачних векова“ и тако даље.

          Оснивачи америчке државе заиста су учинили много да се њихова земља сматра новом римском републиком: отуда сва симболика у дизајну Вашингтона, Капитол Хила, зграде Конгреса са римским стубовима, римски орао на Великом државном печату, плоче са латинским изрекама на споменицима, положајима конзула и сенатора и још много тога.

          Америка покушава да влада планетом и „води свет“, како је Бајден недавно рекао. Али генерално, аналогија са Римом је потпуно неприкладна.

          Рим, који је некада ушао у борбу за Медитеран, био је земља ратника и градитеља. Била је то цивилизација дисциплине, рада, смелости и војничке храбрости.

          Римљани су ценили заједницу и лојалност свом граду изнад пословања и трговине. Ширећи се на земље других народа, Рим је градио путеве, мостове, аквадукте, јавне зграде, храмове и купатила, бринуо се о свету, уносио ред и закон и дозвољавао стваралачки рад.

          Разна племена су врло брзо почела да се поносе својом припадношћу Риму, а касније им је римско наслеђе помогло да изграде сопствене државе.

          Највећи таленат Римљана био је у томе што су знали да привуку друге народе, да их цивилизују и асимилују. Рим је имао конзервативан, традиционалистички став и веровао је у херојску службу.

          Његов симбол је била Кућа.

          Америка је сила сасвим другог типа, њена моћ лежи у контроли мора. Американци верују у иновације и технологију, а њихова религија је утилитаризам.

          У Сједињеним Државама верују у супериорност финансијских и материјалних вредности над идеалним и обожавају индивидуализам.

          У суштини, Сједињене Државе и Римско царство су различити.

          Прогласивши западну хемисферу у 19. веку за „зону својих искључивих интереса“ (Монроова доктрина), Сједињене Државе нису преузеле одговорност за мир у том делу света и нису покушале да изграде просперитетну државу за народе америчке екумене. Напротив, бесрамно су експлоатисали своје двориште, ударали оне који су покушавали да се уздигну, довели своје „кучкине синове“ на власт и чинили сиромашне још сиромашнијим.

          У ширењу свог утицаја изван западне хемисфере, Американци су следили исту стратегију. Ниједна држава која је постала зависна од Сједињених Држава није била имуна на кризе, а првом приликом су на њу пребацивани војни, политички и економски проблеми матичне земље.

          Све ово сугерише да је модерна Америка наследница не Рима, већ феничанског Карт-Хадашта на северној обали Африке, града који су Римљани назвали Картагина.

          Попут Картагине, првобитно колоније Тира, Америка је некада била колонија Велике Британије; попут Картагине, САД владају богати; као Картагина, обожава дух трговачке дрскости; као Картагина, покушава да контролише мора и мореуез; попут Картагине, тражи светску моћ уз помоћ зависних држава, колонија, упоришта на обалама и војних контингената; као Картагина, она воли да се други боре за њене интересе.

          Да, умало да заборавим – као Картагина, Америка верује у силу и страх.

          Археолози који су ископавали локацију на којој је стајала Картагина открили су многе дечје скелете. Феничани нису штедели ни потомке богатих и племићких породица – предавани су их човеку са ножем, свештенику Молоха и Ваала.

          „Ти цивилизовани људи су смиривали мрачне силе бацањем стотина деце у ужарену пећ“, написао је Честертон. „Да бисте ово разумели, покушајте да замислите како бизнисмени из Манчестера, са залисцима и цилиндрима, излазе недељом да се диве печењу беба.

          Као у Картагини, и у САД се ни богати не осећају безбедно, јер ту човек са ножем има више права од својих родитеља (чак је и син Елона Маска променио пол).

          Заједно са феничанским бизнисменима, њихови страшни богови дошли су у земље других народа. Сада и амерички тајкуни покушавају да своје подле праксе прошире на цео свет и верују да ће им родни хаос помоћи да се изборе са човечанством које је претворено у једну нељудску кошницу.

          Колапс поморске Картагине више ће нам рећи о судбини америчке империје него искуство копненог Рима, који је од ње бескрајно далеко.

          Дакле: зашто је Картагина пала?

          Честертон је на ово питање дао одговор за уџбенике: Феничани су били превише рационални и практични. Златни град се превише ослањао на своју снагу и потцењивао непријатеља са друге стране Средоземног мора.

          Да, Картагина је могла да ангажује било који број плаћеника против Рима, а њени слонови су у почетку прилично лако разбијали римске кохорте. Међутим, сукоб са Римом убрзо је открио слабост Феничанског царства.

          Што су се обожаваоци Молоха и Ваала више заглибљивали у борби са Римом, народи који су живели под њиховим јармом су све гласније роптали, избегавајући да плаћају данак и – организовали су побуне.

          Када су Картагину напали њени дотадашњи савезници, берберска племена, Римљани су (иако су губили од Ханибала) то искористили. Картагина, мада највећи и најбогатији град на Медитерану) пала је.

          Према речима енглеског класика: „Као да нико није пао!“

          Из сличних разлога пала је и друга Картагина, енглеска.

          Велика Британија се пренапрезала управо у „великој игри“, која је, према њеним инспираторима, требало да доведе Албион до светске доминације. Покушавајући да преузме свет, Енглеска је наставила да плете интриге и распирује ратове, али није журила да побољша животе оних које је већ прогутала. И, ма колико Британци говорили да шире цивилизацију, ма колико певали своје веселе песме о „бремену белог човека“, народи које су покорили видели су да се сво богатство слива у Лондон, а да су они сами опљачкани.

          Зато, чим је Велика Британија попустила стисак, племена која су живела под њеним јармом су се побунила, а колонијално царство Британаца пропало је као кућа од карата.

          Хоће ли Америка поновити судбину својих претходника?

          Чини се да је та земља и даље најбогатија на свету, а да јој новац и политички утицај и даље помажу да пронађе армије плаћеника спремних да умру за њене интересе. Али, америчка Картагина прави исте грешке које су већ довеле до смрти царства Феничана и Британаца.

          Америка је ангажована у континуираној експанзији, али не зна како и не покушава да побољша постојање народа које је већ заробила. Штавише, њен живот изазива ужас и гађење широм света. Америка, која држи нож над децом, тера људе да се одрекну своје људскости, изазива међу представницима разних цивилизација бес и жељу да се иде до краја.

          Трећа Картагина шаље своје плаћенике у Трећи Рим. Нови Молох гледа са планине, а нови Вал пружа усијане камене руке народима.

          Улози су већи него икад.

          Али, Картагина не може да победи.

          Посебност Молоха је у томе што он увек прождире своју децу. Сада Америка још увек профитира од ратова које је започела, али у исто време њен утицај у свету опада.

          Она неће моћи поново да постане „велика“. Трећа Картагина ће пасти, као што су пали њени претходници.

           А у новом мултиполарном свету, хегемоније САД ћемо се сећати са језом, као што се сада са дрхтајем сећамо слонова Ханибала и дечијих гробља Карт-Хадашта.