Америка се јако труди да се распадне и поједе саму себе изнутра
СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ПРОГОНЕ СВОГ КАРИКАТУРИСТУ СКОТА АДАМСА – КАО ДА ДРУГИХ ПРОБЛЕМА НЕМАЈУ
Дивљање расистичког покрета
Black Lives Matter у Портланду
* Адамс је постао мета након што јена свом видео каналу објавио да се црначка популација у земљи претворила у групу мржње, да за то нема лека и да белци само треба да се држе даље од црнаца
* То је био савршени разлог-повод за осуду са страница The Washington Post. ,Тај лист је објавио да је Адамс „већ неколико година фасциниран теоријама завере и другим екстремистичким идејама“. Такође: да је подржао Доналда Трампа и да је рекао да се Американцима испирају мозгови да би подржавали Украјину
* Адамс је, иначе, одреаговао на праву сензацију – на недавно истраживање социолошке службе „Расмусен“ у оквиру којег је Црнцима постављано шкакљиво питање: да ли је океј бити белац? Могли су питати и овако: да ли је нормално бити белац? Да јесте сложило се 53 одсто анкетираних, а 26 одсто сматра да нема ничег нормалног и доброг у белим људима.
* Чак 76 одсто испитаних се сложило са проценом да и црнци могу бити расисти
* Док је потпуно расистички покрет Black Lives Matter учествовао у преузимању власти од стране демократа 2020. године (а све се то догодило кроз погроме и немотивисано пребијање белаца), Адамсов савет „држите се подаље од њих” био је веома прикладан
_______________________________________________________
Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ, РИА Новости
МОЖДА се Америка сутра неће распасти и - из унутрашње мржње - појести саму себе, али се јако труди да се управо то догоди.
Прича је ова: карикатуриста Скот Адамс, који је од 1989. сваког дана (баш сваког дана) црта свог Дилберта, истовремено објављиваног у стотинама новина у Сједињеним Државама и иностранству, сада је кенселован.
Његови цртани филмови посвећени су, у суштини, само једном - идиотском шефу, његовом мученом подређеном Дилберту и псу који у свему учествује.
Е, тај сатиричар је постао херој скандала који је постао готово главни догађај у земљи (као да Сједињене Државе немају других проблема).
Почело је од тога што је он на свом видео каналу објавио да се црначка популација у земљи претворила у групу мржње, да за то нема лека и да белци само треба да се држе даље од црнаца.
То је био савршени разлог-повод за осуду са страница The Washington Post.
Скот Адамас са својим Дилбертом
Тај лист је објавио да је Адамс „већ неколико година фасциниран теоријама завере и другим екстремистичким идејама“. Такође: да је подржао Доналда Трампа и да је рекао да се Американцима испирају мозгови да би подржавали Украјину.
Чиста је класика све што је уследило.
Када се талентована и популарна личност изопштава, императив је да се објасни да је у ствари нико и да су његови таленти били фикција. Зато сада објашњавају да је Адамс постао лош у цртању и да зато његово изопштавање никога и није узнемирило.
Адамс је одреаговао на праву сензацију – на недавно истраживање социолошке службе „Расмусен“ у оквиру којег је Црнцима постављано шкакљиво питање: да ли је у реду бити белац?
Могли су питати и овако: да ли је нормално кад је неко белац? Друга варијанта могла да буде: бело - да ли је то уопште нормално?
Да јесте нормално сложило се 53 одсто анкетираних, а 26 одсто сматра да нема ничег нормалног и доброг у белим људима.
Остали су неодлучни.
Чак 76 одсто испитаних се сложило са проценом да и црнци могу бити расисти.
Знали су о чему говоре.
Педесет три посто - да ли је америчка чаша до пола пуна или празна?
У сваком случају, чак половина црнаца нема ни љубазна, већ неутрално добронамерна осећања према другим Американцима.
То је у суштини катастрофа анеричке нације.
У сваком случају, док је потпуно расистички покрет Black Lives Matter учествовао у преузимању власти од стране демократа 2020. године (а све се то догодило кроз погроме и немотивисано пребијање белаца), Адамсов савет „држите се подаље од њих” био је веома прикладан.
А шта је расизам? Расизам (питајте његове главне теоретичаре - Британце) - то је када кажу да је нека расна група генетски супериорна у односу на друге, или обрнуто. Карикатуриста Адамс није рекао ништа слично.
Трагедија Америке, наравно, није само у томе што је постала жртва „културе искључивања“, већ и у томе што није успела да интегрише читаву своју мултирасну заједницу у заједничко национално ткиво.
То је и било немогуће урадити `бомбардујући` црнце привилегијама и само новцем, a ни вербалним ентузијазмом поводом њих. Од тога су почели још више да мрзе белце и да верују да им белци дугују све што им је потребно за живот.
Ова лекција се тиче не само људи одређене боје коже, већ и било које друштвене групе. А то је и прича са јасним украјинским акцентом, чији крај тек долази.