Трамп жели да изгради свет великих империја у којем тешко да ће опстати УН
ВЕЋА ГРУПА АМЕРИЧКИХ СЕНАТОРА ТРАЖИ ПОВЛАЧЕЊЕ САД ИЗ УЈЕДИЊНИХ НАЦИЈА
* УН су замениле Лигу нација и показале су се успешнијим. Међутим, планови банкара били су опширнији. Берни Барух, сива еминенција неколико америчких председника, пожелео је 1946. да их претвори у „Атомски комитет“. Суштински, то је био план за „атомску диктатуру“, чак не ни диктатуру САД, већ наднационалног „Клуба Барух“ у коме је требало да буду сконцентрисане све полуге моћи. Заједнички напори Руса, Американаца и Британаца осујетили су Барухов план
* У новом империјалном свету, одржавање реда биће одговорност пет до седам великих империјалних ентитета, за које ће бити потребне потпуно различите структуре да би се међусобно координисале
* Могло би се, наравно, размишљати о очувању организација попут Унеска, Генералне скупштине или Савета безбедности који данас има пет сталних чланица: Русију, САД, Велику Британију, Француску и Кину). Али, чини се да је лакше изградити нову структуру од нуле
* Константин Велики је преместио престоницу хришћанског Римског царства у град Византион (будући Цариград), а Петар Велики изградио ново царство са центром у Санкт Петербургу. Мислим да отприлике тако размишља Трамп: не треба да носимо прљавштину старог света у нови свет
* Ако изградња новог мултиполарног света буде успешна, мало је вероватно да ће УН преживети његово формирање
_____________________________________________________________
Аутор: Владимир МОЖЕГОВ
АМЕРИЧКИ сенатори иницирали су доношење закона који предвиђа потпуно повлачење САД из Уједињених нација.
Водећу улогу у томе је одиграо републикански сенатор Мајк Ли који је предложио да се у потпуности опозове чланство Сједињених Држава у УН и свим њиховим телима, укључујући забрану учешћа у мировним мисијама УН. Такође инсистира на престанку финансирања УН.
Иницијатива укључује и затварање седишта УН у Њујорку.
Шта је ово? Да ли Трамп заиста жели да прекине све односе САД са УН или је то само политичка бука његових партијских колега?
Трамп се са овим, у најмању руку, не шали. Већ је напустио две организације које подржавају УН, потписујући декрете о повлачењу Сједињених Држава из Савета за људска права и Агенције УН за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку. Напустио је и тако важне глобалистичке структуре као што су Светска здравствена организација (СЗО) и климатски споразум.
Он доследно прекида све односе који упетљавају Америку изван америчке државе као такве. Трампово уверење је да не постоји ништа осим америчке државе. Зато нема ништа против да изгоре све глобалистичке структуре.
УН су највећа бирократска организација на свету, право чудовиште које поједе огромну гомилу новца, углавном америчког, а заузете су штанцовањем никоме потребних резолуција. Стога су највећи је симбол онога чему је Трамп објавио рат. Довољно је рећи да Сједињене Државе троше 18 милијарди долара годишње на доприносе УН-у, плаћајући не мање од трећине буџета организације. (Руски допринос, ради поређења, износи око 350 милиона долара годишње).
Американци ће вероватније подржати свог председника. Према анкетама две трећине Американаца негативно гледају на УН. А 20% је већ спремно да подржи потпуно повлачење САД из УН.
У оваквим иницијативама и предлозима нема ничег изненађујућег. И, претпостављам да ће Трамп пре или касније, ако све буде по његовом, то учинити. Али, не сада. Сада се огласило само звоно упозорења.
Први покушај да се све државе света окупе под једним кровом учињен је после Првог светског рата. Тадашњи председник САД Вудро Вилсон је наступао под девизом „Учинимо свет безбедним за демократију“.
Тај рат је уништио сва европска царства, укључујући и Османско. Зато је идеја да се све државе подведу под исти именилац изгледала добро. Повеља Друштва народа била је написана и као прототип јединствене светске владе.
Међутим, пројекат је пропао. Амерички Сенат је категорички одбио да уступи део суверенитета САД некој мутној наднационалној организацији са нејасним функцијама. Енглеска и Француска су одахнуле и затим торпедовале пројекат најбоље што су могле.
Судбина УН, које су замениле Лигу народа, показала се успешнијом. Чланство у новој организацији успешно је наметнуто америчком Конгресу. Међутим, планови банкара били су опширнији. Организацију УН требало је да крунише, према Бернију Баруху, сивој еминенцији неколико америчких председника, „Атомски комитет“. План за његово формирање Барух је поднео Генералној скупштини УН 14. јуна 1946. године.
Суштински, то је био план за „атомску диктатуру“, чак не ни диктатуру САД, већ наднационалног „Клуба Барух“ у коме је требало да буду сконцентрисане све полуге моћи.
Међутим, перспектива „атомске диктатуре“ Бернија Баруха узнемирила је све. Чак је и Труман, неспособан да се отворено бори против банкара, написао у свом дневнику: „Он (Барух) жели да влада светом, Месецом, а можда и Јупитером – али то ћемо видети”...
Заједнички напори Руса, Американаца и Британаца осујетили су Барухов план. Убрзо потом су Руси добили своју атомску бомбу (мислим да су страхови од „Барухове диктатуре“, СССР-у открили атомске аспирације Американаца).
После овог неуспеха изгубљено је интересовање за УН као делотворан инструмент „светске владе“. Међутим, реалност биполарног света учинила је организацију погодном платформом за дипломатске контакте између два света.
Тако су УН служиле као место сусрета непријатељских светова све до раних 1990-их, када је коначно изгубљен смисао њиховог постојања.
У новом свету који Трамп жели да изгради, очигледно нема смисла хранити и одржавати дипломатски кор 193 „суверене државе“.
Уместо униполарног света, у коме су УН служиле као једна од највиших структура глобализма, попут СЗО или Комитета за климу, преко којих је било згодно покретати велике пројекте за даље одузимање остатака суверенитета од државе, Трамп предлаже нешто ново.
Свет који Трамп жели да изгради је свет великих империја.
У том новом империјалном свету, одржавање реда биће одговорност пет до седам великих империјалних ентитета, за које ће бити потребне потпуно различите структуре да би се међусобно координисале.
Својевремено се традиционална светска (пре свега европска) дипломатија прилично добро носила са тим.
Могло би се, наравно, размишљати о очувању организација попут Унеска, Генералне скупштине или Савета безбедности који данас има пет сталних чланица: Русију, САД, Велику Британију, Француску и Кину). Али, чини се да је лакше изградити нову структуру од нуле.
Уосталом, Константин Велики је преместио престоницу хришћанског Римског царства у град Византион (будући Цариград), а Петар Велики изградио ново царство са центром у Санкт Петербургу. Мислим да отприлике тако размишља Трамп: не треба да носимо прљавштину старог света у нови свет.
Ако изградња новог мултиполарног света буде успешна, мало је вероватно да ће УН преживети његово формирање.
