Америком владају корумпирани идиоти, али их Американци трпе

ДРУГИ ПИШУ
Амерички карикатуриста и политички коментатор Тед Рол, аутор књиге „Анти-амерички манифест”

  • 11. 09. 2001. био је „бумеранг” и опомена да САД не могу водити своје прекоморске ратове а да не сносe последице код куће, утолико и прилика да се опаметимо, али смо је прокоцкали
  • Један век америчке спољне политике који је довео до 11.09. век оличен подршком диктаторима, сламањем демократских покрета, ширењем гангстерског капитализма под претњом хиљада нуклеарних ракета требало је да буде и могао је да буде преиспитан и стопиран
  • Можда би америчка влада могла и да заштите Американце кад би престала да троши толико времена и новца убијајући странце
  • Уместо да је заузела умерен и промишљен став, Бушова администрације је максимално експлоатисала 11. септембар као изговор да започне два рата
  • И већ до 2003. године, свет нас је мрзео више него икада. Једно испитивање јавног мнења које је спровео Би-Би-Си показало је да народ у Јордану и Индонезији   умереним исламским земљама - сматра да су САД већа претња по светску безбедност него Ал каида
  • Ти напади су пружили шансу САД да ресетују своју међународну репутацију. Међутим, ми још нисмо научили ту лекцију. Десет година после, један „демократски” председник води Бушове ратове, али и нове ратове против Либије, Сомалије и Јемена. А тренутно звецка оружјем и у правцу Сирије

„ДЕСЕТ година после, Американци су и даље глупи и рањиви.

Кажу да се све променило 11. септембра (2001). Ово нико не може да оспори. Али, ми нисмо ништа научили.

Као и неки други догађаји, који су приморали Американце да преиспитају своје националне приоритете (Велика депресија 1929, Перл Харбур, Спутњик), и напади на Њујорк и Вашингтон су представљали трауматичну ситуацију из које се нешто могло и научити.

Колективна пажња нације је коначно била усредсређена на проблеме који су много, много година уназад занемаривани. Једанаести септембар је био прилика да се опаметимо – али ми смо је прокоцкали.

Пре свега, ти напади су пружили шансу САД да ресетују своју међународну репутацију. У то време, чак су и земље које су познате по свом антиамериканизму нудиле подршку. „Сви смо ми Американци,” писало је на насловној страници француског „Монда“.

Један век америчке спољне политике који је довео до 11.09. – век оличен подршком диктаторима, сламањем демократских покрета, ширењем гангстерског капитализма под претњом хиљада нуклеарних ракета – требало је да буде и могао је да буде заустављен и преиспитан након 11. септембра.

То није било време за акцију. То је било време за размишљање.

__________________________________________________________________________

„Буш и компанија су после 11. 09. 2001. легализовали мучење и појачали подршку непопуларним диктатурама у јужној и централној Азији као и на Блиском истоку.“

__________________________________________________________________________

То је било време за лизање рана, да се претварамо да смо збуњени и да играмо улогу жртве. То је било време када смо се још могли надати да ће свет заборавити како смо спискове про-демократских активиста достављали младом Садаму Хусеину како би их могао покупити и побити, а могли смо се надати и да ће се заборавити ознаке „Made in USA” на ракетама испаљеним на Газу из хелихоптера америчке производње који су продати Израелу.

То је било време да се делује у великом стилу. Бушова администрација је требало да 11. септембар третира као једну обичну полицијску истрагу и да захтева од Пакистана да изручи Осаму Бин Ладена и друге који су тражени у вези са нападима како би им се судило пред међународним судом.

Уместо да је заузела умерен и промишљен став, Бушова администрације је максимално експлоатисала 11. септембар као изговор да започне два рата, оба против земаља које не могу да се бране и које су имале веома мало а можда и никакве везе са нападима. Буш и компанија су легализовали мучење и појачали подршку непопуларним диктатурама у јужној и централној Азији као и на Блиском истоку, а све је то било разглашено бомбастичним, каубојским речником.

Димом их истерајте! Те најгоре од најгорих! Живе или мртве!

И већ до 2003. године, свет нас је мрзео више него икада. Једно испитивање јавног мнења које је спровео Би-Би-Си показало је да народ у Јордану и Индонезији – овим умереним муслиманским земљама у којима је Ал Каида бомбама убијала локално становништво – сматра да су САД већа претња по светску безбедност него ова терористичка групација.

__________________________________________________________________________

„Политичари из редова Демократске странке, укључујући Хилари Клинтон и Барака Обаму, гласали су за Бушове ратове. Демократе и левичарски активисти су морали да изврше притисак у правцу Бушовог опозива. А они су или ћутали или су га подржавали.“

__________________________________________________________________________

Да будемо фер према Конди Рајс, Дону Рамсфелду и другим Бушовим водећим ратним злочинцима - и сви остали су их следили. Медији су одбијали да доводе у питање њихове потезе. Политичари из редова Демократске странке, укључујући Хилари Клинтон и Барака Обаму, гласали су за Бушове ратове. Демократе и левичарски активисти су морали да изврше притисак у правцу Бушовог опозива. А они су или ћутали или су га подржавали.

Једанаести септембар је био „бумеранг” – опомена да САД не могу водити своје прекоморске ратове а да не сносе последице код куће. Међутим, ми још увек нисмо научили ту лекцију. Десет година после, један „демократски” председник води Бушове ратове, али и нове ратове против Либије, Сомалије и Јемена. А тренутно звецка оружјем и у правцу Сирије.

Након 11. септембра, амерички званичници су правилно извели закључке да је безбедност била на ниском нивоу, нарочито на аеродромима, али и у лукама где бродови са контејнерима свакодневно пристижу из свих крајева света. Међутим, уместо да делују проактивно и затворе рупе у безбедности транспорта, бирократе су за новостворени Департман домовинске безбедности (централизованог МУП-а, Department of Homeland Security) створиле оклопну рукавицу која се користи за полицијско-државно малтретирање. Та `рукавица`је толико тешка да је чак запретила и самом финансијском здрављу авиоиндустрије.

„Безбедност у авиосаобраћају је смешна, и само је питање времена када ће терористи уништити још неки авион препун недужних путника,” писала је 2009. године Барбара Холингсворт (Barbara Hollingsworth) из листа Вашингтон Егзаминер (The Washington Examiner) након што је створена паника од „бомбаша у доњем вешу” (Нигеријски младић, Умар Фарук Абдулмуталаб). Холингсворотова је скренула пажњу да су до тада навелико хваљени савезни маршали (у цивилу) престали да лете путничким авионима јер је Администрација за безбедност транспорта (TSA) имала исувише мали буџет да плаћа њихове хотелске рачуне (а то је и иначе било незаконито). Па, каква је онда сврха изувања, питала је она, када се авиони сервисирају ван земље у небезбедним објектима? Нико није дао одговор на ово питање.

Десет година након 11. септембра, још увек не нема праве безбедносне провере када улазите у путнички воз или аутобус. Можда пуки квантитет робе који пристиже у америчке луке онемогућава да се она сва прегледа, али ми уопште ни не разговарамо о чињеници да смо, у суштини, одустали од обезбеђивања лука.

__________________________________________________________________________

„Ратно ваздухопловство није применило операције из програма Узбуне ради ваздушног суверенитета...“

__________________________________________________________________________

А кад смо већ код те теме пост-11.09-безбезбедности, шта ћемо са противваздушном одбраном? Дана 11. септембра, ваздушни простор изнад доњих 48 држава (повезаних, т.ј. без Аљаске и Хаваја) је преузело десетак „викенд ратника” у млазњацима националних гарди. Сви до једнога су били на земљи када су почели напади, дозвољавајући отетим авионима да сатима вршљају по небу и то након што су били идентификовани као опасност.

То је ситуација која се врло лако може поновити. Извештај из 2009. -који је о поступцима ПВО САД сачинила Канцеларија општег рачуновоства (General Accounting Office) - каже: „Ратно ваздухопловство није применило операције из програма Узбуне ради ваздушног суверенитета (Air Sovereignty Alert, скр. ASA) које су у складу са директивама и упутствима Министарства одбране, (ПВО система), Норад-а и Ратног ваздухопловства, а које инструишу Ратно ваздухопловство да успоставе ASA као (текућу и неограничену) мисију непрекиданог стања приправности.

Ратно ваздухопловство није применило ни један од 140 предвиђених потеза које је раније само идентификовало при успостављању ASA као мисије непрекиданог стања приправности а које су садржавале интегрисање операције ASA-е у планирање Ратног ваздухопловства, њихове пројекције и циклус финансирања. Уместо овога, Ратно ваздухопловство се усредсредило на своје приоритете као што су прекоморске војне операције.”

__________________________________________________________________________

А како корпоративни господари Демократске и Републиканске странке обожавају атмосферу ниских плата и слабог радничног покрета коју ствара илегална имиграција, границе америчке земље се намерно остављају незаштићене.

__________________________________________________________________________

Можда би америчка влада могла и да заштите Американце кад би престала да троши толико времена и новца убијајући странце.

Дана 11. септембра, на стотине ватрогасаца и полицајаца је страдало јер нису били у стању да комуницирају преко застарелих, подељених фреквенцијских подручја. „Само дан пред десетогодишњицу 11.09,” признаје председник Савезне комисије за комуникације (FCC), Џулијус Џинаковски (Julius Genachowski), „наши људи који први треба да реагују (у случају поновљеног напада) још увек немају интероперабилну мрежу фреквенција за јавну безбедност.

Наши центри за позив у помоћ још увек не могу да примају текст или слике или видео снимке који данас сви могу направити и послати путем мобилног телефона”.

А како корпоративни господари Демократске и Републиканске странке обожавају атмосферу ниских плата и слабог радничног покрета коју ствара илегална имиграција, границе америчке земље се намерно остављају незаштићене.

Много се променило 11. септембра, али не све.

Нама још увек владају корумпирани идиоти. И још увек их трпимо.

Шта то говори о нама?“

 

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Тед Рол (Ted Rall), вишеструко награђивани амерички карикатуриста и политички коментатор, аутор је књиге „Анти-амерички манифест” (The Anti-American Manifesto, 2010) која је недавно преведена на италијански језик.

Текст, који је као „интегрисану колумну” (syndicated column, т.ј. која се истовремено објављује у неколико медија), објављен је 30. августа и пренео га је један број америчких електронских. Текст се може преузети у оригиналу са ауторовог блога:

http://www.rall.com/rallblog/

А интервју са Тедом Ролом на телевизији MSNBC након објављивања његове последње књиге Анти-амерички манифест се може погледати овде:

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

milorad's picture
milorad (није потврђен) 14:34 03.06.2014.

  • +0
Voting is closed.

Kao i u većini zemalja, uglavnom.

ja's picture
ja (није потврђен) 12:25 11.07.2014.

  • +0
Voting is closed.

a ovde je drugacije?

Додај коментар