Једна смрт у Врховном суду САД може битно утицати на даљу историју те земље

ШТО СЕ САДА ДОГАЂА У САД ВЕЋ НАЗВАНО „БОРБОМ ИЗНАД ИСКОПАНОГ ГРОБА“

 * Један од девет судија Врховног суда, Рут Гинсбург, умрла је у петак. Ко ће заузети њено место - одредиће којим ће се путем Америка кретати. Конзервативним или либералним

* Трамп је имао „среће“ – смрт Гинсбург иде њему на руку. Ако успе да уместо ње `прогура` убеђеног конзервативца – у Врховном суду ће остаће само три либерала: Соња Сотомаjор, Елена Каган и Стивен Брајер. А управо тај суд може крајем године пресудити ко је изабран за председника САД – он или демократа Џо Бајден

* Демократе најављују да ће спречити избор новог судије пре председничких избора блокадом Сената – говорима „до изнемоглости“. Рекорд таквих представа поставио је 28. августа 1957. сенатор Јужне Каролине Стром Турмонд – говорио је непрекидно 24 сата и 18 минута

____________________________________________________________

       Аутор: Гeворг МИРЗАЈАН

       ОНО што се сада догађа у Сједињеним Државама већ је названо „борбом изнад ископаног гроба“, у којој је победа чак важнија од исхода председничких избора.

       Један од девет судија Врховног суда, Рут Гинсбург, умрла је у петак. Ко ће заузети њено место - одредиће којим ће се путем Америка кретати. Конзервативним или либералним.

       Битка око тог питања толико је врућа да прети да сахрани политички систем земље.

       У Сједињеним Државама закон је - судска пракса. Стога пресуде судија обликују стварност - правну, политичку, чак и хуманитарну, а најважнија вредносна питања зависе од одлука Врховног суда, као највишег суда у САД.

       Његовим пресудама су  легализовани абортуси, а геј бракови су почели да се склапају широм Сједињених Држава.

       У случају нејасног и спорног исхода председничких избора у новембру, Врховни суд ће донети судбоносну одлуку о победнику (као што је био случај 2000. године, током борбе између Буша млађег и Ала Гора).

Рут Гинсбург

       Због тога је за САД изузетно важно ко су судије Врховног суда и да ли имају либералне или конзервативне ставове. Поготово што се судије (на предлог председника САД и уз одобрење Сената) именују доживотно.

       Трамп је имао „среће“ – смрт Гинсбург иде њему на руку.

       Ако успе да уместо Гинсбург `прогура` убеђеног конзервативца – у Врховном суду ће остаће само три либерала: Соња Сотомаjор, Елена Каган и Стивен Брајер.

       Због тога су се демократе жарко надале да ће Рут Гинсбург, којој је дијагностикован рак, заједно са Брајером, доживети бар до тренутка „после Трампа“, односно - бар до јануара 2021. године, када ће бити одржана инаугурација новог председника САД. А то, по њиховом, може бити само Џо Бајден.

       Али, Гинсбург је умрла, па ће демократе морати да се боре да спрече Трампа да постави свог штићеника на Врховни суд.

       Ако то успе, конзервативне вредности ће живети у пресудама Врховног суда САД још најмање неколико изборних циклуса - чак и ако сам Трамп буде поражен на изборима у новембру.

       Битка обећава да ће бити очајничка. За обе стране.

       Много оштрија него у јесен 2018. године када је Трамп номиновао тврдог конзервативца Брета Каваноа да замени умереног конзервативца Ентони Кенедија. Тада су либерали – да би спречили његово именовање – посегнули и за недоказаним оптужбама за силовање.

       Засад демократе нуде Трампу да замену за Гинсбург именују нови Сенат и нови председник.

       Републиканци, које у Сенату предводи Мич МекКонел, то су већ одбили. Он је упозорио да Врховни суд са 8 чланова може бити изнутра блокиран тако да не може одлучивати ни о жалбама на исход председничких избора.

       Амерички медији наводе да ће Трамп предложити католкињу Еми Барет из Чикага, мајку петоро деце која је одгајила и двоје усвојених, а сматра се `шампионом конзервативних вредности`, и католкиње пореклом са Кубе Барбаре Лагоа из Атланте. Она је мало мање конзервативна, али би могла да помогне Трампу да освоји гласове Кубанаца на Флориди.

       Ако најмање 51 од 53 републиканца у Сенату гласа за Трамповог кандидата – све ће бити решено.  

       Демократе најављују да ће се брутално осветити.

       „Мич верује да је битка готова. Али, он не разуме да ова битка тек почиње“, - прети демократска сенаторка Елизабет Ворен.

       Претпоставља се да ће прибећи опструкцији рада Сената, корисећи право да говоре „до изнемоглости“.

       Према пословнику, сваки сенатор има право да говори онолико колико сматра потребним. Стога сенатори из мањинске странке излазе за говорницу и почињу да читају Библију, текстове разних закона, да говоре и о потпуно измишљеним стварима. Све са само једном намером: да развлаче време, а оно је  ограничено само њиховом издржљивошћу.

       Рекорд таквих представа поставио је 28. августа 1957. сенатор Јужне Каролине Стром Турмонд – говорио је непрекидно 24 сата и 18 минута.

       Ово право може бити ограничено   гласовима 60 сенатора, али ретко када једна америчка странка има тако сигурну већину у горњем дому Конгреса САД.

       Америка је пред општом идеолошком радикализацијом обе своје главне странке, која их од партнера претвара у непријатеље.

       Американци би требало ду апсолутно свесни оваквог стања ствари. Уосталом, они подстичу такве сукобе у земљама трећег света, а сада и сами ризикују да постану таква земља.