Џон Ле Каре: Животињски страх је главно осећање које сада обједињује Запад

ФАКТИ ПРЕНОСЕ ДЕО РАЗГОВОРА ДВОЈИЦЕ ПОЗНАТИХ БРИТАНСКИХ ОБАВЕШТАЈЦА-ПИСАЦА

Џон Ле Каре и Бен Мекинтајр

• Бен МЕКИНТАЈР, писац књиге „Операција Млевено месо“ о чувеној шпијунској акцији из Другог светског рата: „Британци су најуспешнији обмањивачи. Поред вас може чекати аутобус човек на ивици нервног слома, али ви то никада нећете закључити по његовом понашању“
• Џон Ле КАРЕ: „Подозревам да Руси имају нешто за Трампа. Зато и тврде да немају. А самом Трампу говоре: „Зар нисмо били према вама добри?!“
• МЕКИНТАЈР: „Могу да кажем да ветерани SIS верују да они против њега имају нешто компромитујуће. Они користе бившег агента MI6 Криса Стила, дају му неке истините ствари, а међу њима и оне које немају везе са стварношћу. Тако - када то дође до Трампа - он може све порицати иако зна да је то у суштини тачно“
• ЛЕ КАРЕ: Ми (шпијуни) нисмо победили хладном рату. Наше деловање није дало никакве резултате и није имало никаквог значаја. Дође ми да „узмем“ неке своје старе јунаке, да на њих пренесем искуство сопственог живота и да са њима претресем прошлост са хуманистичке тачке гледишта. Сада свету прети стварна опасност. Ми смо у време хладног рата, ако ништа друго, имају јасну мисију. А сада је главно постало - преживљавање

         ШПИЈУНАЖА је за многе омиљена тема разговора.

         Утолико пре за двојицу светски познатих Британаца: Џона Ле Кареа (85) - аутора више од 25 шпијунских романа и Бена Мекинтајра (53) - колумнисту The Times, аутора књиге „Операција Млевено месо“ о истинитој шпијунској акцији из времена Другог светског рата, односно - о најуспешнијој операцији дезинформисања противника у целој досадашњој светској историји.

         Ле Каре и Мекинтајр су разговарали о шпијунажи, Британцима и још понечему у једном од ресторана Бристола.

         Тај разговор је потврдио да су њихови лични односи топли, а они оштроумни и духовити зналци.

         Ле Кареа је до ресторана довезао лични баштован, а Мекинтајр је стигао возом из Винчестера.

         Факти преносе неке делове онога што су у Бристолу рекли.

         Ле Каре: Ми (шпијуни) нисмо победили хладном рату. Наше деловање није дало никакве резултате и није имало никаквог значаја.

         Дође ми да „узмем“ неке своје старе јунаке, да на њих пренесем искуство сопственог живота и да са њима претресем прошлост са хуманистичке тачке гледишта. И да све то сместим у данашње време.

         Сада свету прети стварна опасност. Ми смо у време хладног рата, ако ништа друго, имају јасну мисију. А сада је главно постало - преживљавање.

         Животињски страх је главно осећање које сада обједињује Запад. Све остало је спорно.

         И Ле Кареа и Мекинтајра су британске обавештајне службе заврбовале још као младиће. Први је одмах пристао, а други - чији отац је био професор на Оксфорду - прву понуду (после разговора са „мајором Холидејом“) одбио.

         Мекинтајр: Моје врбовање је протекло овако. Човек којег нисам познавао, потапшао ме по рамену и упитао: „Шта ћеш да радиш када дипломираш?“ Признао сам да не знам. Он је на то рекао: „У Министарству спољних послова постоје одељења која се разликују од осталих, чак се разликују и од самог министарства“. Разговор је потрајао пет минута. Наравно, схватио сам о чему говори.

         Потом сам отишао у Carlton House Terrace (једно од седишта MI6, Military Intelligence -Section 6). Тамо сам сазнао да постоји неколико „мајора Холидеја“ и упознао се са људима које су заврбовали други „мајори Холидеји“. Све у свему, понуда ме заинтригирала. У томе је био мој интерес. Иначе, сви ликови које сам тамо сретао учинили су ми се некако тешким и корумпираним. У британској шпијунажи постоји нешто накарадно и веома тешко схватљиво. Не знам да ли су сви који у њу улазе већ до тога били мало „опаљени“ и их таквим чине године у обавештајној служби.

         Ле Каре: Постоји ли нешто у британској психологији што иде на руку шпијунажи и чини је примамљивом перспективом?

         Мекинтајр: Ми Британци смо нарочито склони двоструком животу, зар не? То је зато што код нас, захваљујући позоришту, постоји цео култ издаје.

         Ле Каре: Сматрам да све долази отуда што је лицемерје - наш национални спорт. Када сам био мали, државне школе су биле сурове установе које су одвајале децу од родитеља, а сами родитељу су у томе били саучесници. Тако су нас обједињавали империјалним амбицијама, па нас пуштали у свет са елитистичким осећањима и леденим срцем.

         Мекинтајр: Британци су најуспешнији обмањивачи. Поред вас може чекати аутобус човек на ивици нервног слома, али ви то никада нећете закључити по његовом понашању.

         Мекинтајр: Како гледате на представе Доналда Трампа о истини?

         Ле Каре: У њему нема истине. А шта ви мислите: имају ли Руси стварно нешто (компромитујуће) за Трампа?

         Мекинтајр: Могу да кажем да ветерани SIS (Secret Intelligence Service) верују да они против њега имају нешто компромитујуће. Они користе бившег агента MI6 Криса Стила, дају му неке истините ствари, а међу њима и оне које немају везе са стварношћу. Тако - када то дође до Трампа - он може све порицати иако зна да је то у суштини тачно. Треба имати у виду да је Путин официр којег је обучио КГБ...

         Ле Каре: Подозревам да Руси имају нешто за Трампа. Зато и тврде да немају. А самом Трампу говоре: „Зар нисмо били према вама добри?!“

         Мекинтајр: Шта намеравате даље да радите?

         Ле Каре: Мени ће ускоро 86 година и ја морам на ствари гледати реално. Могу написати још један роман. Знам да има доста оних који ме не воле и који говоре да је време да престанем да пишем. И ја сам у своје време мислио да је Гремеј Грин предуго писао.

         Мекинтајр: Тешко је не писати ономе ко је писац, зар не?

         Ле Каре: То је једино што могу да радим, а ја не умем да седим и да ништа не радим. Ја не могу да не пишем.              

         Мекинтајр: Сматрате ли да сте затворили свој круг?

         Ле Каре: Претпостављам да је тај празник још преда мном. Осећам да сам довољно одрастао да бих сазнао целу истину о себи.

         Право име Ле Кареа је - Дејвид Џон Мур Корнвел.