Вишковић: Очување ћирилице и српског језика услов је опстанка српског народа

„ФОРУМ О ЋИРИЛИЦИ“;  „НЕМАМО ПРЕЧУ БРИГУ ОД ТОГА ДА САЧУВАМО НАШ ИДЕНТИТЕТ И  ПОНОС“

* Председник Владе РС Радован ВИШКОВИЋ: „Данас је у јавним институцијама и са једне и са друге стране Дрине честа ситуација да постоје само латинични натписи. Морамо бити посвећени примени ћирилице од најнижег до највишег нивоа. Ћирилица је наша традиција коју треба очувати и сачувати за наша покољења. Надам се да ћемо исправити ту грешку и са једне и са друге стране Дрине

______________________________________________________________________________

           ПРЕДСЕДНИК Владе Републике Српске Радован Вишковић поручио је данас да је очување ћирилице и српског језика питање опстанка српског народа и да је "Форум о ћирилици", који се одржава у Бањалуци, прилика да се понуде смернице за очување ових вредности.

           "Немамо пречу обавезу од тога да сачувамо наш идентитет и понос. Очување ћирилице треба да буде у фокусу влада Српске и Србије", рекао је Вишковић новинарима уочи почетка "Форума о ћирилици" у чијем раду учествују представници влада, академске заједнице и бројни стручњаци из Српске и Србије.

           Вишковић је са жаљењем констатовао да у претходном времену, пре свега, институције нису поклањале довољно пажње очувању ћирилице и изразио наду да ће грешке бити исправљене.

           "Сигуран сам да ће са данашњег форума људи који су надлежни, стручни и квалификовани дати смернице и сугестије које ће носиоцима функција послужити како да се понашају", истакао је Вишковић.

           Према његовим речима, мора се инсистирати на томе да ћирилица буде враћена у свакодневну употребу и образовни систем.

           "Данас је у јавним институцијама и са једне и са друге стране Дрине честа ситуација да постоје само латинични натписи. Морамо бити посвећени примени ћирилице од најнижег до највишег нивоа. Ћирилица је наша традиција коју треба очувати и сачувати за наша покољења. Надам се да ћемо исправити ту грешку и са једне и са друге стране Дрине", нагласио је Вишковић.

           Он је додао да повеља која је потписана пре петнаестак дана упућује на то да ће Српска и Србија заједно радити на исправљању грешака и очувању ћирилице.

           "Пред нама су велики изазови због намере других да нам отуђе српски језик и умање његов значај", рекао је Вишковић, обраћајући се учесницима скупа.

           Вишковић је истакао да је скуп прави начин да академска и интелектуална заједница понуде смернице за даље деловање и креирање политика у чему ће имати пуну подршку Владе Српске.

           "Закључци неће обавезивати само ресорно министарство, него и Владу Српске, а надам се и Владу Србије, јер нам је заједнички национални интерес очување ћирилице и књижевности с обзиром на то да то значи и очување идентитета српског народа. Штитећи ћирилицу, штитимо наш опстанак, културу и традицију", нагласио је Вишковић.

           Говорећи о значају ћирилице у глобалним размерама, Вишковић је рекао да је добитник Нобелове награде за књижевност и велики ирски драмски писац Џорџ Бернард Шо увек истицао да је ћирилица најсавршеније писмо и заокружен и логичан систем.

           "Он је чак у свом тестаменту оставио новчани износ Енглезима да буде додељен после његове смрти, уколико се појави неко ко ће реформисати енглески језик и упростити енглески алфабет по узору на ћирилицу Вука Караџића, односно по систему једно слово један глас, али колико је познато још се нико није појавио да добије ту награду", каже Вишковић.

           Он је подсетио да се у шведским енциклопедијама може прочитати да Срби имају најсавршенију азбуку у Европи.

           "Шведски слависти су врхунски познаваоци српске књижевности и њихова академија наука је још пре 100 година имала експерте задужене да прате кретање у јужнословенским књижевностима. Ово што сам навео, више него икада нас обавезује да сачувамо и негујемо ћирилицу", истакао је Вишковић.

           На "Форуму о ћирилици" учествују, између осталих, министар просвете и културе Српске Наталија Тривић, представници Министарства културе и информисања Србије, академске заједнице, Матице српске из Новог Сада и Друштва чланова Матице српске из Републике Српске, те многи стручњаци.

           (Срна)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари