Верујете ли да Србија нема разлога да од Запада страхује као некада?

НИЈЕ ЛИ УВЛАЧЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ У NATO ДОКАЗ ДА ОПАСНОСТ НИЈЕ ПРОШЛА И ДА ЈЕ ТЕК ПРИВИДНО МАЊА?

Председништво Србије

• ЉУБОМИР КЉАКИЋ: Пред нашим вратима дешава се Сирија, рат који улази у драматичну фазу и који, како нас учи историја, може лако да се прелије. Имамо Украјинску кризу. Имамо проблем са ЕУ. Данас Шулц каже да је ЕУ на самој ивици распадања. А ми смо ту са нашим оскудним ресурсима, веома израженом некомпетенцијом наше управљачке гарнитуре и таблоидном политиком која се води последњих година. Ако неко каже да немамо чега да се плашимо, то је добра вест, али се бојим да она нема покриће!
• РАДОВАН КАЛАБИЋ: Највећа опасност, она која је већа и од демографског проблема и територијалне угрожености, јесте политика промене свести. Она се води од 2000. године и долази са Запада и прави најбољи терен за родомрзачки приступ. Промена свести овде има политичку конотацију јер садржи захтев за промену српског идентитетског корпуса, што је врхунска претња, јер је национално обесвешћена гомила само маса
• ЈОВА ИЛИЋ: О претњама говори више премијер него председник. Дао нам је на знање да му долазе претње са Запада, а овамо пријатељује са америчким или немачким амбасадором и један је од најпослушнијих пријатеља Немачке. Ко би онда са Запада сем САД и Немачке био опасан по Србију?!

        ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић - иако месечно произведе мање речи него његов „политички син“, Александар Вучић за једну једину недељу - стиже да нацији понуди вербални бенседин у форми тврдње да „Србија нема никаквог разлога да од Запада страхује као некада“.

        Верујете ли Николићу да Србија нема разлога да „страхује као некада“?

        Да ли се то Запад променио према Србима или од њега цео свет има разлога да мање зазире?         

        Ако је Запад омекшао према Србима - због чега је то учинио?

        Увлачи ли Црну Гору у NATO зато што је омекшао или је позив Милу Ђукановићу доказ да Запад - под којим данас треба разумевати хегемонију САД, британску шпијунску доминацију на Балкану и немачку економску - доказ да та опасност није прошла, да је можда само привидно мања?

Живимо у лошем тренутку историје који је веома опасан

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

 

• У старој Југославији смо радили као да ће 100 година бити мир, а спремали се као да ће сутра рат. И није чудно што је било тако, јер од крсташких ратова и од пада Цариграда имамо пред собом неколико стотина тајних међународних уговора на основу којих су велике силе - у ери од 800 година - међусобно делиле овај простор

 

        И МИ, као и остатак света, живимо у лошем тренутку историје који је веома опасан, непредвидљив и пун опасности од ратова (који се воде на 40 локација у свету), од драматичног загађења људске околине у разним регионима света и опасности од неједнакости и глади.

        Србија се налази у таквом амбијенту као једна осиромашена земља, без аутономних економских и других ресурса и представља једну од земаља које не могу да се ефективно супротставе изазовима који нам свима прете.

        Помислимо само на то да се пред нашим вратима дешава Сирија, рат који улази у драматичну фазу и који, како нас учи историја, може лако да се прелије.

        Имамо Украјинску кризу. Имамо проблем са ЕУ.

        Данас Шулц каже да је ЕУ на самој ивици распадања. Лајчак јуче каже да се у ЕУ мишљења источноевропских чланица не третирају као мишљења старих западних чланица, да постоји дискриминација.

        Ми смо ту са нашим оскудним ресурсима, веома израженом некомпетенцијом наше управљачке гарнитуре и таблоидном политиком која се води последњих година.

        Ако неко каже да немамо чега да се плашимо, то је добра вест, али се бојим да она нема покриће!

        У старој Југославији смо радили као да ће 100 година бити мир, а спремали се као да ће сутра рат. И није чудно што је било тако, јер од крсташких ратова и од пада Цариграда имамо пред собом неколико стотина тајних међународних уговора на основу којих су велике силе - у ери од 800 година - међусобно делиле овај простор.

        То стање ће остати на снази све док се у овој земљи не успостави унутрашња аутономна компетентна снага која ће моћи да отклони опасности и да блокира стања која из те опасности следе.

        Ми ни у ком случају, па ни данас, немамо разлога да мислимо како по нас нема опасности и да смо у зони перспективног мира.

Српски интерес треба да буде на првом месту - изнад Запада и Истока

Радован КАЛАБИЋ, историчар и књижевник

 

• Морамо да реафирмишемо нашу заједничку српску прошлост, српску православну веру, ћирилично писмо, српску културу и српску традицију, чиме се заокружује наш идентитет. И треба да градимо чвршће везе са Руском Федерацијом, са којом  смо већ културно, језички и племенски сродни. Ми смо словенско племе (а племе није пежоративан израз)

 

        НАЈВЕЋА опасност, она која је већа и од демографског проблема и територијалне угрожености, јесте политика промене свести. Она се води од 2000. године и долази са Запада.

        Из Русије такав захтев никада није стигао.

        Стиже са Запада (кад смо већ код те поделе) и производи најбољи терен за родомрзачки приступ.

        Промена свести овде има политичку конотацију јер садржи захтев за промену српског идентитетског корпуса, што је врхунска претња, јер је национално обесвешћена гомила само маса.

        Боље је имати мање национално свесних становника него велику гомилу која не представља ништа.

        Који је критеријум којим меримо колика је опасност?

        Српски интерес треба да буде на првом месту, да буде изнад Запада и Истока. Морамо да се вратимо на српско становиште, на темеље српског идентитета, који, као и наша свест, почива на Светосављу и Косовском завету.

        Кад то урадимо, онда са неким сарађујемо онолико колико нам одговара, односно онолико колико то не угрожава наш суверенитет и интегритет.

        Морамо да реафирмишемо нашу заједничку српску прошлост, српску православну веру, ћирилично писмо, српску културу и српску традицију, чиме се заокружује наш идентитет.

        И треба да градимо чвршће везе са Руском Федерацијом, са којом  смо већ културно, језички и племенски сродни. Ми смо словенско племе (а племе није пежоративан израз).

Може да се деси и да NATO ослаби па  да Србија не мора да у њега уђе

Јова ИЛИЋ, Форум за међународне односе

 

• Шта рећи кад је измишљен чак и државни удар? Народ је десет дана држан у страху, а није утврђено ни која је држава то урадила ни са којим циљем

 

        СРБИЈА - судећи по изјавама званичника - не би требало да страхује ни од Запада ни од Истока, у смислу да нам прети напад или окупација.

        Уколико има претњи, оне су сукоб интереса Запада и Русије.

        NATO нас окружује - не зато што му је циљ да угрози Србију - него да што боље успостави контролу на Балкану, да ту не би дошли Руси. Да ли ће и Србија зато морати да уђе у NATO, ми не знамо шта ће бити. Јер ће можда за десетак година нека влада и да уведе Србију у NATO, а може да буде и да ће NATO да ослаби па се то не деси.

        Није будућност тако лоша.

        Ове власти тврде да воде избалансирану политику незамерања једнима и другима. И, наоружавају Србију, мада не знам шта би и наоружана Србија могла против NATO.

        О претњама говори више премиијер него председник. Дао нам је на знање да му долазе претње са Запада, а овамо пријатељује са америчким или немачким амбасадором и један је од најпослушнијих пријатеља Немачке. Ко би онда са Запада сем САД и Немачке био опасан по Србију?!

        Исток, као и Турска, се труди да успостави свој интерес, али у томе не видим да нам прети опасност. О опасности говори премијер, али, шта рећи, када је измишљен чак и државни удар? Народ је десет дана држан у страху, а није утврђено ни која је држава то урадила ни са којим циљем.

        Диана Милошевић