Урушавале су се империје кроз историју, али овако тихо а моћно као Западна – ниједна, чини ми се

ПРАТИМ ОВО СА КОРОНОМ – НЕШТО МЕ ИЗНЕНАДИ, НЕШТО ЗАБОЛИ, А НЕШТО И ДУБИНСКИ ОБРАДУЈЕ...

* Када је, пре скоро три деценије, а тачно након три деценије од изградње – пао онај Берлински зид – са њим се урушио и комунистички систем, грађен 70 година. Тако је – као кула од карата – нестала једна половина планетарне моћи. Сада се руши она друга половина којој је пад Берлинског зида 1991. био ветар у леђа вртоглавог успона ка врху неконтролисане – безскрупулозне свемоћи.

* Е, ово са ковидом је рушење западног берлинског зида – на лажима и превари изграђене снаге западњачког система

* Тражили смо ми помоћ и од наше обожаване ЕУропе. И – платила је гориво за, један или два авиона, нисам сигурна, који су нам довезли оно што смо ми куповали по свету! Рекла је и да ће нам због штете од короне, дати, чини ми се, нешто око 70 милиона евра и то у више рата и за више намена... Ма, хвала – нисте се требали трошити! И не морате помагати, само, ако би икако могло, да већ једном престанете са одмагањем – била бих вам захвална!

* Најбоље би било – да ту вашу велику помоћ – која је, и онако, још увек у обећању, задржите за себе! Јер, да нам ви нисте помагали, ево само од '90-тих, па наовамо – ми би данас имали, ако ништа друго – целовиту Србију

* Колики сте ви ослонац и сигурица и вама самима, у том вашем систему и разним савезима – преко ноћи откри корона. Ваши савези, изгледа – подносе само благостање! Толико су чврсти и отпорни, у добру, да сте и себе убедили у њихову и вашу свемоћ. Пројектовани за живот без проблема –  скоро су, па савршени. Једина ситница која ту савршеност квари је – пуцање на првом унутрашњем проблему        

___________________________________________________________________________

        Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

         У СВОЈОЈ дугогодишњој новинарској пракси, не знам да је било оволико свеобухватних тема, мада се може стећи утисак да се, од локалног до планетарног нивоа, врти једна те иста прича. Није ни било оволико времена за писање, а опет, имам жељу да – само пасивно пратим и слажем догађаје.

          Ништа, шта би човек издвојио, није само по себи толико битно, колико је све заједно битно и неодвојиво.

           Сваки појединачни догађај – ма колико штрчао – губи на снази пред глобалним ураганом који се незаустављиво врти – кроз све сегменте живота, некада чврсто, успостављених поредака. У том бесконачно испреплетаном низу – с толиком лакоћом – као поређане домине, незаустављиво се руше темељи светских система и њихових међусобних веза, хијерархија и моћи.

          Пратим немо, и онако, слажући за себе – нешто ме изненади, нешто заболи, а нешто дубински обрадује...

          Није да не знамо да су бивала и нестајала царства и пореци, али – овако тихо, а моћно – чини ми се, никада.  

          А тек то – да ће се на овакав начин урушавати устројства у којима живимо, која су се чинила неуништива и вечна – тек то је изненађење. Мада, толико има и оних који желе да жмуре и преспавају ово, на ред пристигло – рушење другог „берлинског зида“!

           Када је, пре скоро три деценије, а тачно након три деценије од изградње – пао онај Берлински зид – са њим се урушио и комунистички систем, грађен 70 година. Тако је – као кула од карата – нестала једна половина планетарне моћи.

        Ово садашње рушење – рушење је, на првом месту, оне друге половине, којој је пад Берлинског зида те 1991. био ветар у леђа вртоглавог успона ка врху неконтролисане – безскрупулозне свемоћи.

          Е, ово садашње рушење „берлинског зида“, рушење је, те – на лажима и превари изграђене – снаге западњачког система.

            Када је, децембра прошле године, вирус корона напао Кину, то су пратили као догађај у даљини, уз утисак – да им је дошао к'о наручен – да кинеско привредно чудо баци на колена – а њих поново врати на пиједестал економског светског хегемона.

          Ни корона у Ирану, није их заболела. Напротив. Више је виђена као партнер у сламању непослушне, а моћне државе Блиског истока.

           Онда је, крајем фебруара стигла у Италију, па редом до Америке. И тек тада показала све заблуде о тим успостављеним системима, сигурности човека у њима, чврстим везама у њиховим разним савезима и унијама, која су словила као осигурана безбедност и држава и појединаца.

          Када Италија више није стизала да сахрањује своје мртве, када није имала довољно ни маски, ни одела, ни респиратора, ни било које медицинске опреме и особља, када је затражила помоћ од ЕУропе – чији је и члан – помоћи није било.

           И све остале чланице, захваћене епидемијом, од Шпаније, Француске, Немачке, Аустрије..., поучене Италијом, макар нису губиле време на тражење помоћи од, дојучерашњег заједничког „уточишта“ и савеза који су градили више од пола века.

          Те заблуде њиховог јединства, прво су начели мигранти. А онда је корона – све редом – вратила иза капија својих граница и – спржила им „шенгене“.

           Колапс, који је кренуо преко здравственог система, открио је до сржи рањивост западњачког друштва, заснованог на сувом профиту – подигнутом изнад живота.

          Сјај и моћ тога здравства, издигнутог на ниво божанства, коме смо се дивили, има „само“ једну ману – пројектован је за платежну снагу уског круга одабраних. Оних, који данас – с толико лакоће – избацују радничку рају на улицу – са отказом у празном џепу.           

             У првим данима када је корона Америку узимала под своје, њихов здравствени систем – тестирао је само оне који су могли тест да плате! Ту одлуку, на којој им је и заснована брига за здравље корисног плебса, донекле су изменили – не због бриге за њихове животе – него због бриге за лични капитал и систем за његово стварање и очување! А то, што у тој држави снова, која је, на жалост, прва по броју заражених и умрлих, и даље дневно по кућама умиру стотине људи, далеко од медицинске помоћи, е, то су они – који су њиховоме богатству терет – а не више средство за његово увећање.

          Милионима људи удељени су откази! Само у Америци је, до прве половине априла, преко 23 милиона отераних с посла.          

          И у Србију се, с почетком марта, са урученим отказом у џепу, вратило близу 400.000 наших  држављана, махом из западне Европе! Колико их је с короном – још бројимо.         

          Сурови либерални капитализам, на којем је заснован државни систем Запада – радницима немилице дели отказе – како би умањио своје губитке и круњење енормно стеченог богатства. Избачени на улице, многи под температуром и вирусом – стрепе како да плате рату кредита за кућу, за ауто, за школовање деце, за...! Како да купе намирнице – да не умру од глади – ако преживе корону.  

          У свој обезљуђености тог система, коју је корона разоткрила изнутра, страх од вируса који хара – губи прво место пред страхом од губитка егзистенције!

          Е, то су та – громогласно певана људска права – са западњачких мегафона.

          Сумњам да ће, након свега, обичан човек слепо као до сада, веровати напричаним бајкама о либералном капитализму, који – нити је могао да настане, нити може да опстане – без њих слепих. Који су сада – пуштени низ воду…

          Те успешне државе, чврсто међу собом ушивене капиталом, тржиштем и профитом – „мала“ корона пара по шавовима –  к'о од шале! Нигде емпатије!

        Сви се о своме јаду забавили. Приватни капитал – слеп је за било чију муку, осим за свој интерес. А државе – утемељене само на интересу његове суровости  – разапете на све стране, хватају сајле система које пуцају – како се не би све распало.

           Онда је Италија прва прескочила границу западњачких савеза, позвала Русију у помоћ и добила – 15 пуних пунцатих руских војно-транспортних авиона Иљушин-76 у који стане до 60 тона терета! Допремљена им је медицинска опрема, санитетски материјал, систем за дезинфекцију, стручно особље...

        А највећи куриозитет те помоћи је – затворено небо за хуманитарни лет руским авионима од стране 9 чланица ЕУропе – тако да су, хиљаде киломентара, летели дуже до Италије!

          И на позив Америке, послала је  помоћ! И нама на позив! И Републици Српској...

          Од свих који су тражили – највише је, сразмерно броју становника, стигло Србији – 11 „Иљушина“! За разлику од помоћи из Кине, која је, и прва затражена и стигла – и  узвраћена захвалност – код руске помоћи – остао је утисак неузвраћене захвалности!

          Но, биће времена и за ову тему. После короне.

          Нису сва времена – за све приче.            

          Тражили смо ми помоћ и од наше обожаване ЕУропе. И – платила је гориво за, један или два авиона, нисам сигурна, који су нам донели оно што смо ми куповали по свету! Рекла је и да ће нам због штете од короне, дати, чини ми се, нешто око 70 милиона евра и то у више рата и за више намена...

          Ма, хвала – нисте се требали трошити! И не морате помагати, само, ако би икако могло, да већ једном престанете са одмагањем – била бих вам захвална! Ево мала Србија, не баш развијена и моћна као ви – издвојила је у те сврхе својих, недовољних, 5 милијарди евра! Ово износим, само због упоређења.

          Најбоље би било – да ту вашу велику помоћ – која је, и онако, још увек у обећању, задржите за себе! Јер, да нам ви нисте помагали, ево само од '90-тих, па наовамо – ми би данас имали, ако ништа друго – целовиту Србију.

          Колики сте ви ослонац и сигурица и вама самима, у том вашем систему и разним савезима – преко ноћи откри корона.

        Ваши савези, изгледа – подносе само благостање! Толико су чврсти и отпорни, у добру, да сте и себе убедили у њихову и вашу свемоћ. Пројектовани за – без проблема –  скоро су, па савршени.

        Толико личе на бајку да ево ми погибосмо, не би ли нас примили у ваше редове! Једина ситница која ту савршеност квари је – пуцање на првом унутрашњем проблему.

         Немају вам имунитет за – не дај Боже – у својој кући. А кад треба засолити на туђу муку – ту вам имунитета савезима не мањка.

           Бумеранг – тог исфолираног и медијски наметнутог утиска о бајци живљења у суровом либералном капитализму – из „чиста мира“ – удари у темеље сопствене империје.

          Напад короне на здравље људи, изазвао  је колапс здравственог система, а онда редом – блокада привреде, милиони отказа, затварање тржишта, пад БДП... А тек инфлација – која неминовно следи након договорене „помоћи“ привреди – упумпавањем доштампаних долара и евра у хиљадама милијарди – све стоји, само штампарије друкају новчанице!

        Сад им не пада на памет да спочитавају себи, ни дефицит ни јавни дуг, нити да пребројавају и проверавају утемељеност у покривеној вредности одштампаних новчаница. Руку на срце, тешко да би се ико и могао уватити тога бројања – осим на вагу и у тонама!

          Можда је понешто од овога већ виђено, мада ми се чини да је ипак – једна новина – у односу на досадашња урушавања империја кроз историју.          

          Али, оно што скоро могу да тврдим – у овом нашем свету, који је систем спојених судова – више ништа – пре и после короне – неће бити исто!

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари