Пропао је америчко-европски пројекат антисрпског уређења Балкана

„АМЕРИЧКИ АБОРТУСИ И МИ - НИТИ ИМАМО ШТА ДА ЧЕКАМО, НИТИ ВИШЕ МОЖЕМО ДА ЧЕКАМО“

  • Англоамерички приступ је пуних четврт века потрошио на сабијање српског фактора. Прављени су вештачки идентитети, вештачке државолике творевине, кокетирало се са усташтвом и радикалном исламом, писана је „нова историја“. Сада су ти „абортуси“ почели испадати из ормана
  • Први амерички абортус је лажна држава Косово. БиХ се тако не би могла означити, али је то дете порођено рахитично. У међувремену, болест је узнапредовала. Македонија се разболела у периоду адолесценције, погрешило се са дијагнозом и њен будући живот је неизвестан, док је Црној Гори преписана погрешна терапија, те је за очекивати даље повећавање унутрашње температуре и постепено отказивање виталних органа
  • Највероватније ћемо присуствовати процесима неконтролисане обнове националних пројеката (Хрвати, Албанци, Бугари), јачању утицаја радикалног исламизма (муслимани на југословенском простору са најдинамичнијом активношћу у деловима Босне и централног Косова) и ширењу анти-ЕУ и анти-NATO емоција (Србија, Црна Гора, Грчка, а делимично и Македонија која ће бити препуштена сама себи)
  • Проблем је и апсолутна неспремност балканских политичких елита за оно што нам следи. Мене те „елите“ подсећају на биљке. Посађени још давно или пресађени скоро у Олбрајтовско-Клинтоновске саксије, редовно заливани и ђубрени ЕУ-концентратима, они нису успели да антиципирају ниједан важан догађај у последњих пола деценије. Заправо, то „балканско цвеће“ још увек не схвата шта се дешава
  • Према степену погубљености и дезоријентације, подсећају на комунистичке руководиоце 1989. И сада ће ти и такви наставити своје битке за очување власти. За то су и пројектовани
Пише: Душан ПРОРОКОВИЋ
 

        ПОСЛЕДЊИ шеф југословенске дипломатије Будимир Лончар је у запаженом интервјуу, који се из хрватских медија проширио по околним земљама, упозорио да свет тек чекају велика искушења 2017. године.

        Када је о шефовима југословенске дипломатије реч, више бих се поуздао у процене Владислава и Живадина Јовановића, али у нечему је и Лончар у праву. Он Ирак назива „америчким абортусом“, говори како није требало рушити Гадафија и оцењује да би победа Ле Пенове означила крај ЕУ. Заправо, Лончар сада ламентира над судбином Запада и понавља све што се могло читати у анализама на „алтернативним медијима“ последњих 5 година.

        „Мејнстрим“ коментатори нису веровали у брзи распад низа регионалних структура које је контролисао амерички Глобалистан. Десило се и сада је питање шта даље?

        Победа Трампа и будућа дешавања унутар ЕУ у западним елитама не остављају пуно простора за оптимизам. Међутим, нема разлога ни за претерани песимизам.

        Победом у Сирији спречено је нарастање канцера званог Исламска држава. Последица њеног деловања ће и даље бити, али ће то представљати шарлах у односу на оно шта је могло да буде.

        Договор Трамп-Путин о Украјини ће усмерити кризу ка деескалацији. Овај процес ће потрајати, бандеровци се неће брзо предати, али се крај кризе назире, а на резултат се већ сада може кладити.

        Што се ЕУ тиче, унутрашња криза се наставља, али је ЕУ у таквом стању да јој само криза и може помоћи. Сваки дан останка постојеће структуре значи недеље нових патњи у будућности.

        Нови систем правила по којима ће се уобличити мултиполарни поредак се назире. Највећа непознаница остаје питање односа САД-Кина и безбедности севернопацифичког региона. Ту може доћи до „проклизавања“ и производње нових напетости.

        Што се западног дела Евроазије тиче, ствари ће мање-више ићи својим током.

        Упадљиво опадање америчког утицаја, дакле, може да брине оне државе које су судбину у потпуности везале за САД и NATO, али је њихов број, гледано из глобалне перспективе, мали и просторно ограничен. То никога међу великим играчима неће претерано забринути.

        Регионалне силе ће тражити своје путеве за осигуравање националне безбедности.

        У том контексту, радикализација кризе унутар ЕУ ће изнедрити расправу из које мора изнићи некакво решење. Међутим, када говоримо о нама и регионалној безбедности нешто друго, што је споменуо Лончар, треба да брине: то су „амерички абортуси“.

        Као и готово сви остали политичари из региона, Лончар избегава да их спомене. Логично је и зашто.

        Англоамерички приступ је пуних четврт века потрошио на сабијање српског фактора. Прављени су вештачки идентитети, вештачке државолике творевине, кокетирало се са усташтвом и радикалном исламом, писана је „нова историја“. Сада су ти „абортуси“ почели испадати из ормана. Од њих се не може побећи.

        Први амерички абортус је лажна држава Косово.

        БиХ се тако не би могла означити, али је то дете порођено рахитично. У међувремену, болест је узнапредовала.

        Македонија се разболела у периоду адолесценције, погрешило се са дијагнозом и њен будући живот је неизвестан, док је Црној Гори преписана погрешна терапија, те је за очекивати даље повећавање унутрашње температуре и постепено отказивање виталних органа.

        Америчка заоставштина на Балкану је економски осиромашен регион, демографски осакаћен и институционално разваљен, са слабим државама и државоликим творевинама, неспособним да заштите своје кључне интересе и народима заглављеним у историјским ћорсокацима. Ту ништа не може нићи осим депресије и дуге кризе.

        Самозаваравање Американаца и њихових европских помагача како се субрегионални безбедносни комплекс може одржати сталном контролом медија, подмићивањем невладиног сектора и политичких партија, по потреби завртањем руку локалним политичарима, уз утеривање економских система у матрицу ММФ и Светске банке и пратећим дисциплиновањем српског фактора је донекле давало привидне резултате. Само привидне. И само до сада.

        Шта ће даље бити?

        Два су кључна проблема о којима треба размишљати.

        Прво, нова западна политика за Балкан не постоји. Ескалација македонске кризе је показала да чак ни сви у САД нису спремни да по инерцији прате Клинтоновске принципе.

        Ослањајући се на информације познаника из македонског естаблишмента, тада сам закључио да постоје два различита виђења два вашингтонска центра моћи о будућности ове земље. Био је то први знак да „абортуси“ отварају врата ормана. Али, то није ни по нашег јада, пошто у наредним годинама можемо очекивати варијације на ову тему.

        Не два, већ је могуће да се појаве двадесет два центра различитих утицаја који ће лобирати и деловати за разне ствари.

        Опадање америчке моћи и њихова усредсређеност на друге регионе, стратешки важније, где се мора хитно реаговати, довешће до хиперинфлације разних емисара који ће почети да делују у име Вашингтона. Биће ту наших старих познаника из Бушове администрације, пријатеља породице Клинтон, Сорошевих агената и разних експерата за политику и безбедност за које се неће знати нити за кога све раде нити колика је њихова реална тежина.

        Да се вратимо на Лончарево виђење Ирака: конфузија коју тамо гледамо, репризираће се на Балкану.

        Шта гледамо у Ираку и његовом непосредном окружењу?

        Део америчке војске која активно ради са режимом у Багдаду покушавајући да одржи какву-такву стабилност у земљи; други део који држи на вези Исламску државу још увек сматрајући да су главни непријатељи Руси и Асад; део политичке елите везане за Израел која је активна у стварању предуслова за проглашавање независног Курдистана; други део који је везан за нафташки лоби и који би да држи Саудијце на вези, а којима опет прича са Курдистаном и није по вољи; трећи део који би да се извлачи из кошмара кроз отопљавање односа са Ираном; четврти део које спонзоришу трговци оружјем и приватне војске, а којима савршено одговара производња још већег хаоса; једну групу стратега који страхују од распада Турске и њеног изласка из NATO; другу групу стратега који мисле да пут ка одржавању утицаја на Блиском истоку води преко свргавања Ердогана.

        Убеђивања разних „стручњака“ како иза свега овога стоји неки мастер-план администрације у Вашингтону не пију воду. Америчка „десница“ више не зна шта јој ради „левица“. И да би се похватали конци неће бити довољан један Трампов мандат.

        Други наш проблем је апсолутна неспремност балканских политичких елита за оно што нам следи. Ако се тај свет може назвати елитом по ужем тумачењу. Мене више подсећају на биљке. Посађени још давно или пресађени скоро у Олбрајтовско-Клинтоновске саксије, редовно заливани и ђубрени ЕУ-концентратима, они нису успели да антиципирају ниједан важан догађај у последњих пола деценије. Заправо, то „балканско цвеће“ још увек не схвата шта се дешава.

        И даље се понављају мантре о европерспективи, сви до једног су се заденули у ревер Хилари Клинтон током предизборне кампање, а Мило је отишао најдаље, утерујући Црну Гору у NATO у тренутку док су се вршиле последње припреме за покретање офанзиве на Алепо.

Будимир Лончар

        У одређеној мери, према степену погубљености и дезоријентације, подсећају на комунистичке руководиоце 1989. И сада ће ти и такви наставити своје битке за очување власти. За то су и пројектовани.

        Њихово је било да се одрже на унутрашњем плану, о спољној политици је размишљала Хилари. У тренутку када ће унутрашња стабилност директно зависити од ширег спољнополитичког контекста - ово је врло опасно. Поготово ако се има у виду већ напред наведено мешетарење разних ликова који ће долазити ко зна у чије име са Бог те пита каквим иницијативама.

        Из данашње перспективе посматрано, највероватније ћемо присуствовати процесима неконтролисане обнове националних пројеката (Хрвати, Албанци, Бугари), јачању утицаја радикалног исламизма (муслимани на југословенском простору са најдинамичнијом активношћу у деловима Босне и централног Косова) и ширењу анти-ЕУ и анти-NATO емоција (Србија, Црна Гора, Грчка, а делимично и Македонија која ће бити препуштена сама себи).

        Тако ће се америчко-европски неуспех на Балкану приближити грандиозном финалу у ком ће свако бити против свакога, како на унутрашњем, тако и на спољном плану.

        Даље економске недаће централног финансијског организма у Бриселу и погубност примене принципа Вашингтонског консензуса (ММФ+СБ) само ће убрзати овај процес. Можда нећемо морати да чекамо наредних пола деценије, већ нас све задеси кроз годину дана.

        Ситуација је ван сваке контроле и динамику развоја догађаја је тешко предвидети.

        Предвиђање је суморно. Лек, наравно, постоји. Терапија је да се изнедре реалне и дугорочно одрживе алтернативе, те да се постепено крене у њихову реализацију.

        Мале, слабе и посвађане балканске државице нису решење за било кога и за било шта. Осим за огранке Исламске државе и остале авантуристе.

        Неопходне су субрегионалне интеграције, стварање нових целина, на новим основама и са другачијим геополитичким циљевима. Целине које ће подржати међународна заједница. Али, о томе неки други пут (заправо, о томе сам већ нашироко писао у монографији „Геополитика Србије“ пре пет година).

        Размишљање о стварању „блока четири неутралне државе“ (у који би се релативно брзо уденула и Бугарска) је добра полазна основа. Циљ овог чланка је да се укаже како нам је најпре неопходна исправна дијагноза.

        Америчко-европски пројекат регионалног уређења Балкана је пропао. То је „политички абортус“. И да би се размишљало шта даље, како избећи још већи хаос и нестабилност то треба јасно и гласно рећи.

        Правити се да се ништа не дешава је погубно.

        Чекати да се ствари реше саме од себе још горе.

        Време за отпочињање одлучних заокрета и покретање визионарских иницијатива је већ почело.

        Нити имамо шта да чекамо, нити више можемо да чекамо. 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Драгослав Бајагић's picture
Драгослав Бајагић 19:36 02.01.2017.

  • +45
Voting is closed.

Нема сумње да су Ђинђић, Коштуница, Тадић... Србски абортуси. Кад схватимо да су и Вучић, Николић и Дачић такође абортуси, мораћемо да се окренемо Србском народу у нади да ће нам родити правог Србина...

prce's picture
prce 20:46 02.01.2017.

  • +29
Voting is closed.

Nije problem sto su one sto si nabrojao abortusi, vec je problem sto su oni ANALNI abortusi! Pa "bzde" i truju okolinu!!!

Gospodar Zarin's picture
Gospodar Zarin 17:23 05.01.2017.

  • +58
Voting is closed.

E moj Prorokovicu, da mi je da vidim jedan tvoj tekst da nije kupus-salata, pa da se iznenadim.
Prvo kazes da je Buda Loncar kompilator tudjih stavova i zakljucaka (kao sto jeste), pa onda sve to ponovis i jos i prosiris. Loncar je oduvek ljubitelj Zapada, a autor po obicaju nema nikakav stav, osim da nemamo vremena, sto nije novost, ali sta sa tim? Ko je taj ko ce da osmisli nacionalnu strategiju, mozda predsednik SANU kome su najveci problem brendirane gace i carape!?
Nema nikakve strategije dok se Srbija ne vrati srpstvu i Srbima.
To je „Conditio sine qua non“ - uslov svih uslova.
Vatikan, Habsburzi, Osmanlije, Englezi, Jenkiji, Brozovi banditi/komunjare, svi su oni radili istu stvar, sprovodili genocid nad Srbima, srpstvom i svetosavljem.
Nema tu niceg novog Prorokovicu i taj anglosaksonski projekat iz naslova ne traje dvadeset nego dvesta godina.
Cak i pre nego sto je rodjena knezevina Srbija, sve je uradjeno da se to ne dogodi.
A poslednjih se dvadesetak godina radi sve da se Srbija svede na knezevinu - zapravo beogradski pasaluk.
Zato kvislinski rezim u Srbiji provodi amputaciju celog juga Srbije: poklanja Kosmet siptarima, pa presevsku dolinu fakticki predao siptarima, Rasku predao vehabijama, sve linijom prema Nisu. I zato Nato kvislinzi ne zele Ruse u Nisu.
Takodje, vidim da autor stidljivo pominje ruski predlog o neutralnim drzavama, ali ne i Evroazijsku uniju.
Ne ide to tako.
Ako cemo imati saveznika, onda cemo ga u svemu pratiti.
Ali cemo biti Srbi.
A onda necemo imati problema sa nacionalnim konceptom...

Ед's picture
Ед 22:22 02.01.2017.

  • +29
Voting is closed.

Ако већ говориш о враћању Србије српству и Србима, научи бар српски језик. Ниси га честито савладала, а хтела би да тако необразована у враћању српству користиш латински. А и то наравно не умеш, јер пише се "Conditio sine qua non" – услов без кога се не може.

И наравно, тако необразована не можеш ни да разумеш смисао Пророковићевог текста, који у основи и говори о повратку сопственим интересима. Како ће ти интереси бити испољени он није формулисао. То је на онима који се буду прихватили прљавог посла политичког.

Gospodar Zarin's picture
Gospodar Zarin 22:26 02.01.2017.

  • +33
Voting is closed.

Ma vazi. A sada odjebi u skokovima izdrkotino.

Ед's picture
Ед 23:57 02.01.2017.

  • +23
Voting is closed.

Злобна, али зато бескрајно глупа пи4кице с тамбуром, прелепо је гледати како не можеш да издржиш а да не покажеш, поред израженог необразовања, још и неспорно неваспитање и душевну беду. Свака част :))))))

Neba's picture
Neba 20:55 02.01.2017.

  • +20
Voting is closed.

Potroših vreme....

Slobodanka's picture
Slobodanka 00:40 03.01.2017.

  • +18
Voting is closed.

Šta dalje? Autor je o ovome odavno napisao i dao vidjenje naših problema. Reč je o knjizi GEOPOLITIKA SRBIJE - položaj i perspektive na početku XXI veka- to je knjiga Dušana Prorokovića, zavisno od formata, ali obično je od 490 strana.
https://www.knjizara.com/Geopolitika-Srbije-Dusan-Prorokovic-136386
KAD TU KNJIGU PROČITAMO TEK TADA MOŽEMO DA DAMO NEKO MIŠLJENJE. Ali u Srbiji se slabije čitaju knjige pa ćemo se i dalje kotrljati po starom.

Tribina fonda Slobodan Jovanović - Geopolitika Srbije - utorak, 01. oktobar 2013.
http://www.nspm.rs/hronika/tribina-fonda-slobodan-jovanovic-geopolitika-...

1. Nova zapadna politika za Balkan ne postoji, a umesto dosadašnje američke klintonovske politike pojaviće se kod nas više ko zna kakvih emisara iz SAD.
Američko- evropski projekat regionalnog uredjenja Balkana je propao. OVO JE DOBRO JER SU NAM VEĆE ŠANSE DA SAMOSTALNO BIRAMO I BORIMO SE ZA REŠENJA.
2. Domaće političke elite=abortusi su za takvu situaciju nespremne. OVO NIJE DOBRO, DAKLE NAORUŽAJMO SE ZNANJEM DA BI UMELI DA BIRAMO KO I KAKO NAS VODI. Zima je zgodan period za čitanje ozbiljnih knjiga!

Poslednjih godina, kao i prethodnih 20 godina naša spoljna politika manifestovala se u duhu atlantizma. To sad izgleda ovako - vladajući SNS se zalaže za ulazak Srbije u EU bez alternative, ali navodno i za blisku saradnju sa Ruskom Federacijom, SAD, Kinom, Japanom i zemljama trećeg sveta koje postaju sve značajniji nosilac svetskog razvoja.

Najpre taj cilj ulazak Srbije u EU po dosadašnjim uslovima bio je cilj tihog nestajanja, smanjivanja i samoubistva Srbije. Ako se tokom 2017 godine EU raspadne ili postane manje značajan savez takav spoljno politički cilj postaće beznačajan.
Zatim to što oni navodno žele bliske odnose sa R.F., a sećamo se naprimer iz Oktobra ove godine u Beogradu održane posete ruskih privrednika sa Krima koju niko od političara sa vlasti nije posetio. Ovaj mini primer je čist dokaz potpuno od zapadnih gospodara i stranaca zavisne domaće kvinsliške vlasti.
https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201610211108564125-krim-forum-p...

Šta će onda ubuduće sa svojom slobodom uraditi domaće veštački odgajane biljčice ili politički abortusi koji su dosad živeli i bili iključivo zavisni od spoljnog vodjstva?
Najpre trebaju nam neki drugi političari, dakle takvi koji su sposobni da samostalne sagledaju naš položaj i ceo region te da u skladu sa tim da grade našu politiku, a ne da opet spolja i ko zna kakva nametnuta rešenja proklamuju za domaću politiku.

bgd_202's picture
bgd_202 16:32 07.01.2017.

  • +4
Voting is closed.

A sta cemo onda ukoliko je americki interes zapravo da Balkan i bude ovako trusan, nestabilan, pod konstantnom konfliktnom pretnjom? Onda je teza o abortusima abortirana. Gospodin Zarin je u mnogocemu u pravu, od kupusa do Vatikana. NE znam samo sta ce mu invektiva.

Додај коментар