Поново се у Европи спремају ратови, мимо воље њених народа
ОФАНЗИВНИ КОНЦЕПТ И СТРАТЕГИЈА НАТО ПАКТА– КЉУЧНА ПРЕТЊА МИРУ У ЕВРОПИ (крај)
* Европска унија и НАТО, пре свега под утицајем САД, креирају нове кризе и сценарио рата, слично као што је то чинила Немачка пред Други светски рат. Међутим, нема војне машинерије која може победити Русију
* Почетком Другог светског рата, читава Европа буквално је била преплављена диктаторима, који су инструментализовали државе и народе у походу фашистичке Немачке на Совјетски Савез. У Европи се под плаштом демократије често инсталирају ненародни режими који спроводе вољу Запада и по цену штете по властите националне интересе. Тако се понашају и данас власти већине држава на Балкану
* „Дојче велеˮ је објавило је интервју са Ернестом Рајхелом који се није устручавао да открије да се Бриселски преговори воде у „интересу косовске суверености која није могућа без тих преговораˮ! Такође, да је Србија - за разлику од других кандидата за чланство у ЕУ - добила додатне услове међу којима је отцепљење Косова и Метохије! Шта ће Србији таква ЕУ, која јој разбија државу и угрожава виталне националне интересе?
* Екстремисти и стратези Запада боје се кобних искустава из минулих ратова јер су Руси Божији народ који суди свим освајачима и империјама, њиховој бахатости и насиљу. На сличан начин САД се боје да им је дошло време Божије пресуде, уколико наставе са насиљем над слободним светом и упусте се у рат са Русијом
__________________________________________
Аутор: проф. др Митар КОВАЧ, Евроазијски безбедносни форум
СТАЊЕ сукобљености у Европи и на Балкану тежишно изазива тежња САД да глобално доминирају, али то реално више није могуће јер су настали и нови центри моћи који по сваку цену штите свој систем вредности и националне интересе.
То је инерција деловања већ бивше империје, чија администрација није свесна да је прошло време униполарног света, у сваком погледу. Због логике силе и примене силе у свету, САД су у великом делу света постале омражена држава.
Зато њене амбасаде, са системом обезбеђења и по визуелним обележјима, опасане бодљикавом жицом, више личе на логоре него на дипломатска представништва.
Када се, чак и данас, пажљивије анализира присуство војних снага САД и Велике Британије у Европи, а пре свега у Немачкој, долази се до закључка да, у суштини, Европа није слободна ни данас, 76 година након Другог светског рата.
Европска унија је инструментализована у функцији интереса администрације САД-а. То потврђује и стално проширивање санкција ЕУ према Руској Федерацији. Зато - а и због низа других разлога, због Косова и Метохије и војне неутралности - Србија треба да преиспита стратешко определење о чланству у ЕУ. Народ у Србији већински више није за те интеграције јер је јасно прозрео намере и карактер ЕУ.
НАТО маневри у Црном мору "Посејдон"
Сједињене Америчке Државе разбијају и уништавају државе и организације које не могу да контролишу или које, у потрази за ресурсима и тржиштем, делују у супротности са њиховим интересимa и интересима мултинационалних корпорација. Вредности ЕУ постале су анационалне, подсећају на идеологију комунизма и пропаганду о бољем животу, по сваку цену.
Сиромашни народи и државе су примане у чланство ЕУ, уз јаку медијску и психолошко-пропагандну матрицу о високим стандардима и бољем животу. Због социјалних прилика, многе државе Европе журиле су да што пре уђу у ЕУ, по цену губљења националног суверенитета и преношења значајних државних надлежности на администрацију у Бриселу.
У основи вредности ЕУ јесте економија, а не духовне и културне вредности народа и то се препознаје на сваком месту у институцијама бриселске администрације.
Поново се у Европи спремају ратови, мимо воље њених грађана. У томе обилато учествују власти водећих држава ЕУ, заједно са САД, пре свега Великом Британијом, док су Немачка и Француска и даље под доминацијом Америке и никако не успевају да се ослободе хладноратовске логике односа према Русији.
Француска се бојажљиво враћа себи, опоменута и отрежњена таласом тероризма и све већим притиском јавности и цивилног друштва. Под притиском САД, ЕУ је донела одлуку о увођењу санкција Русији, у суштини због проблема које је произвео Запад у Украјини. У том процесу доношења одлуке о санкцијама био је препознатљив уцењивачки однос и притисци према чланицама ЕУ које се, нису слагале с тим поступком, нити је то био израз воље њихових народа.
„Американизована ЕУˮ, па и цела Европа, доводе се у позицију таоца који трпи последице интереса САД у походу на Русију.
Солидарисати се са офанзивном стратегијом САД јесте, у суштини, злочин према грађанима Европе. Последице санкција трпе грађани свих држава Европе и са једне и са друге линије сукобљености. Најмање се те последице санкција и сукобљености у Европи осећају у САД и у томе јесте суштински проблем. Грађани ЕУ сносе последице њене инструментализације, у функцији америчких интереса.
На безбедносним проблемима Блиског истока, Украјинске кризе, Балкана и Далеког истока гради се нови мултиполарни свет, који у многоме чини бесмисленим НАТО и ЕУ, као инструмент агресивне и милитаристичке политике САД и мултинационалних корпорација, у походу на Исток, пре свега на Русију.
Сада су скоро сви режими у државама Балкана под значајним америчким утицајем и притиском. Тренд локалних интеграција на Балкану у ЕУ условљен је кризом и социјалним приликама због опустошене привреде у процесу пљачкашке приватизације, која је, углавном, диригована споља и под активним учешћем Међународног монетарног фонда.
Американци граде носаче авиона, а Руси
- суперракете и подморнице
И данас се тај исти тренд наставља, тако да све што је било домаће разорено је, а сада се „великодушноˮ отварају компаније са страним капиталом и у јавности представљају као спас и „пут у бољи животˮ.
Данас у Европи има све мање мира. Европска унија и НАТО, пре свега под утицајем САД, креирају нове кризе и сценарио рата, слично као што је то чинила Немачка пред Други светски рат.
Почетком Другог светског рата, читава Европа буквално је била преплављена диктаторима, који су инструментализовали државе и народе у походу фашистичке Немачке на Совјетски Савез. У Европи се под плаштом демократије често инсталирају ненародни режими који спроводе вољу Запада и по цену штете по властите националне интересе. Тако се понашају и данас власти већине држава на Балкану.
“Европа је данас крхка и слаба и није слободна из разлога што је слобода повезана са истином, а у Европи је данас забрањено говорити истину... Ипак, народ Европе се буди и прегрупише, а стубови сузбијања истине се полако криве и почињу да пуцају. Народ Европе полако схвата да је његова будућност угрожена, да су угрожени послови, безбедност и миран живот.... ˮ
Логика стратега Запада - да САД треба да се мешају у све кризе у свету - препознатљива је и у изјавама водећих политичара: Тако је и Хилари Клинтон рекла... “Америка не може сама да реши горуће проблеме, а свет не може да их реши без Америке.ˮ
Преко миграната и Украјинске кризе, САД намеравају да контролишу ЕУ у економском, безбедносном, па и политичком смислу, како би пребазирале додатне војне снаге и ојачале непосредно војно присуство у Европи.
Поред Европе, САД и даље интензивирају кризе и ратове на Блиском истоку и не дозвољавају процес стабилизације држава, чији режими нису по њиховој вољи. Такво агресивно деловање администрације САД-а, бирократије ЕУ и НАТО препознато је у народу и у већини европских држава, првенствено Мађарској, Чешкој, Шпанији, Грчкој, Француској и Немачкој. Питање је дана када ће то постати под притиском јавног мњења и политика власти, као што је то сада у Мађарској.
Немачки портал „Дојче велеˮ, издање на српском језику, објавило је интервју са Ернестом Рајхелом који се није устручавао да изнесе суштину дијалога које су у Бриселу водили представници српске власти и тзв. државе Косово.
Овако треба да изгледа (компјутерска обрада) руски
противракетни систем "Нудољ" који Пентагону не да мира
Ернест је кроз кратак интервју поновио да су Бриселски преговори у „интересу косовске суверености која није могућа без тих преговораˮ! Такође, за разлику од других кандидата за чланство у ЕУ, Србија је добила додатне услове од којих он истиче отцепљење Косова и Метохије! Шта ће Србији таква ЕУ, која јој разбија државу и угрожава виталне националне интересе?
НАТО кроз велике војне вежбе и маневре јасно изражава своје намере. НАТО вежба под називом "Посејдон 21" почела је у црноморској луци Констанца, саопштила је прес-служба Генералштаба Ратне морнарице Румуније.
Команда флоте Констанце реализује планиране војне вежбе на мору, копну и у ваздуху које обједињују снаге из Бугарске, Француске, Грчке, Румуније, Шпаније, САД и Турске.
"Посејдон 21" су војне вежбе високог степена сложености, чији је циљ оптимално коришћење могућности НАТО за побољшање брзог одговора Алијансе – наводи се у извештају.Учесници у маневрима ће увежбавати сценарије борбе против подморница, укључујући и дрографско извиђање, откривање и онеспособљавање морских мина и импровизованих експлозивних направа.
Истовремено увежбавати ће се јединице за борбу против авијације, бродова и подморница противника, вуча оштећених пловила, допуна горива на води, пружање прве помоћи.
Поред румунских снага, савезници су на војне вежбе послали миноловце "Тсибар", подводног робота на даљинско управљање, борбене летелице "Рафал" и "Еурофајтер-тајфун", као и рониоце.
У вежбама ће учествовати и брод за обуку "Сокулу Мехмет паша", миноловци "Локотентдинеску" и "Прибој", миноловци "Тахо" и "Ајвалик".
Вежбе ће се завршити 6. марта.
Ови маневри и појединачне вежбе јасно говоре о намерама НАТО пакта у Црном мору. То је један од региона који може изазвати пожар и прећи у регионални рат у одређеним околностим инструментализације сукоба у Украјини и у Грузији.
Кључна реч многих стратегија САД према Совјетском Савезу а данас према Руској Федерацији јесте “обуздавање”.
То је та опчињеност Запада ресурсима, огромном моћи и историјском улогом Русије, као и руског народа.
Екстремисти и стратези Запада се ипак боје кобних искустава из минулих ратова јер су Руси Божији народ који суди свим освајачима и империјама, њиховој бахатости и насиљу.
На сличан начин САД се боје да им је дошло време Божије пресуде, уколико наставе са насиљем над слободним светом и упусте се у рат са Русијом.
Председник Путин у последње време готово сваке недеље помене “обуздавање”, које у стратешким намерама и плановима заговарају САД, преко НАТО пакта.
Погледајте пажљивије ове заставе
Путин и министар спољних послова Сергеј Лавров наводе да је „политика обуздавања“ повезана са “опкољавањем” Русије, санкцијама, мешањем у унутрашње послове, као и са пројектовањем и активирањем криза од Украјине, Грузије, Придњестровља, Блиског истока и Балкана.
То су те стратешке тачке преко којих САД намеравају да исцрпљују Русију, да трошење нумоћи да је разбијају кроз унутрашње сукобе и противречности.
Путин наглашава да се Русија никад неће одрећи Донбаса, док је Лавров прецизирао да је с руководством Украјине повезана једна од нада Запада на обуздавање Русије.
После катастрофалне посете европског високог представника за спољну политику, Жозепа Бореља Москви, почетком фебруара, и истовременог протеривања неколико европских дипломата из Москве, Брисел је најавио оштре мере против Русије.
Лавров је употребио најтеже претње, најављујући чак и прекид односа са ЕУ. У питању је била најављена седница Савета министара ЕУ 22. фебруара, на којој је требало да се разматрају новее санкције против Русије. Пошто се као опција помињао и Северни ток 2, Лавров је превентивно запретио куда води тај пут, ако се њиме крене. Све ово говори да је ЕУ разбијена, да нема никакву самосталност и да слепо све више следи инструкције САД, које је гурају у отворен сукоб са Русијом.
Уз нове санкције, које су готово симболичне, јер су уведене само против четири особе, министри ЕУ су закључили да је „дијалог с Русијом и даље важан“, пошто је Русија „важан део решења у Сирији и Либији“, а „неопходан је дијалог о пандемији и клими“.
Немачки експерт Александар Рар предвиђа да ће ускоро доћи до поделе света на савез Русије и Азије према Европи и Америци.
То ће бити основа сукоба који очекује човечанство средином 21. века.
При томе заборавља да ЕУ није Европа у целини нити је јединствена по многим стратешким питањима. Већи део Европе није спреман да по трећи пут ризикује рат са несагледивим последицама.
Америка управо то жели и прави сценарије неких регионалних ратова који би се поново тежишно водили у Европи и који не би поново захватили њену територију.
То је тешка заблуда и илузија стратега у САД јер у данашњим технолошким условима првенствено би та “периферија” била спржена и под ударом. На тај начин би и државни врх САД врло брзо се нашао под ударом цивилног друштва да оправда своје учешће у тим сукобима у Европи.
На другој страни, појавили су се аутори који представљају другачију визију.
Професор америчког Државног универзитета за одбрану Петер Јељцов објавио је прошле године књигу «Дуги телеграм 2.0 – копнении приступ Русији», у којој предлаже разбијање садашње Русије на више независних држава. Он “тврди” да ће се то неминовно десити за „15, 20 или максимално 30 година“. Најбољи сценарио био би „ако сецесионистички покрети почну симултано у Санкт Петербургу и Сибиру“, тврди Јељцов.
Иако каже да је тај приступ употребио у метафоричком смислу, он је само преузео идеје Јозефа Пилсудског с почетак 20. века, који је разбијање руске државе сматрао „не само испуњењем наше културне тежње за независношћу, него и гаранцијом те независности, којом би Русија била довољно ослабљена да би престала да буде значајан и опасан сусед“.
Боље би било да је анализирао у колико се држава могу распасти САД и да ли им прети грађански рат и дезинтеграција у будућности.
Многи обавештајни извори и анализе у САД исказују исте апетите, тако да се не може говорити о научном предвиђању него о болесним сновима пиромана рата.
Директор Кисинџерове асоцијације Томас Грејем сматра да поновити Кенанове тврдње, о сукобљености у Хладном рату, данас није уопште могуће, али оно где Запад може да се послужи Кенаном, јесте неуспешно разумевање извора руског понашања и да Запад коригује своје понашање. Између осталог истакао је:
„Данас не можемо једноставно применити Кенанов рецепт за обуздавање Русије. Колико год успели у хладном рату, непримерени су у глобализованом, св евише мултиполарном свету. Изазов више није изоловање и победа над егзистенцијалним непријатељем. Уместо тога, потребна је одржива равнотежа снага која унапређује америчке интересе промовишући мир и безбедност и негујући сарадњу међу геополитичким ривалима у решавању глобалних транснационалних претњи“, предлаже Грејем.
Из репрезентативних стратешких погледа стратегиста из САД и са Запада види се једна опчињеност Русијом и ирационална русофобија која им не да трензвено анализирају чињенице, да посложе индикаторе који би им помогли да изведу објективне ирационалне закључке, као основу за нова стратешка решења САД И НАТО пакта, која су примерена мултиполарном светском поретку у настајању.
Обележја нове стратегије НАТО пакта према Руској Федерацији, у суштин иимају корене у прошлом веку и настоје сада коначно да се формализују, чиме би ти ставови у новој Стратегији постали обавезујући за све државе чланице, а самим тим и за документа о планирању и употреби снага.
Стратешки приступ инструментализације других народа и држава неодољиво подсећа на Трећи рајх. Несхватљиво је како ти многи „учени људи“ који утичу на израду нових концепата и стратегија НАТО пакта, не извуку поуке из минулих империјалних похода - од Монгола, Наполеона, Хитлера па до данас.
Нема те војне машинерије која може победити Руску Федерацију. Русија не би била сама, на њеној страни су многи слободарски народи и државе савременог света, чак са тзв. Евроатлантског простора. Јавност у Европи није монолитна у многим државама чланицама НАТО пакта, нити подржава све офанзивније намере ове превазиђене, ратнохушкачке организације.
То би постало очигледно у било којој ратној авантури НАТО пакта у Европи.
Уморна је Европа од ратова и спољних сценарија, као и од подела које успоставља Америка.
