„Поново невини. Химен као стакло на џипу од шездесет хиљада евра“

ОТВОРЕНО ПИСМО СИНИШЕ КОВАЧЕВИЋА ГРАДОНАЧЕЛНИКУ БЕОГРАДА

И ЛИДЕРУ ДС ДРАГАНУ ЂИЛАСУ

Синиша Ковачевић

• Колико сте платили четвртину рекламног простора на РТС, а за колико сте је продали? Другим речима, бизнисмене, колико сте зарадили?
• Зашто ту зараду није остварио РТС? Које је то време које сте купили? Да није можда тај фртаљ она најатрактивнија  четвртина? Пре и после дневника, у току серија, на полувременима утакмица? Или су то можда, послепоноћни термини?
• Ви сте, бизнисмене, овде требали Телевизији баш као пети точак на колима. Да сте политичар са изграђеним моралним стандардима, не би сте имали ни један рекламни секунд а не неколико милиона. Тако то раде у Европи, према којој и Ви и Ваша странка, тако незадрживо посрћете
•  Радо бих полемисао са Вама. О незавршеном мосту од пола милијарде евра. Тај лепотан је као хидроцентрала у Сухом долу. Има ли човек са двеста евра плате право да жени купи ципеле од три хиљаде?
• Полемисао бих и о такозваном кинеском мосту. О месту где се гради. О чињеници да се толико хвалите формирањем простора за трећи Београд са 8оо.ооо житеља
• Извините, одакле ће доћи ти нови Београђани? И ко ће онда живети у Банату, Стигу, источној Србији? Сигуран сам да пуста, зашикарена Србија није Ваш идеал господине Градоначелниче. Или и Ви делите мишљење великог Бране Црнчевића да ћемо у комунизму сви живети у Београду

        Уважени Градоначелниче,

       Обзиром да сте ме поменули у емисији Утисак недеље, захтевајући од мене извињење, нудећи ми, уколико оно изостане, титулу лажова, ево неколико објашњења.

       Никада и нигде нисам изјавио да сте власник целокупног маркетиншког простора на РТС, још мање да сте његов закупац у наредних пет година.

       Ви сте сада председник странке са значајним бројем посланика и не малим утицајем у Скупштини Србије, нарочито ако ти посланици тамо навраћају, неће Вам бити тешко да дођете до стенограма мојих излагања. Али, да олакшам посао Вашим стручним службама, заузетим ових дана сортирањем посланичких оставки, ево тих неколико самоцитата.

       1. Моје основно питање - да ли је тачно да се тај огромни маркетиншки и финансијски потенцијал унапред, по десетоструко или вишеструко мањој цени, продаје одговарајућим фирмама, агенцијама или предузећима? Ако је то тачно, ко су власници тих фирми? Да ли је тачно да су то, у првом реду, господа Ђилас и Шапер? О ком се пројектованом профиту, односно о ком пројектованом губитку ради и да ли ту има елемената кривичног дела?

       2. У том смислу сам и поставио питање, обзиром да се грца у једној флагрантној беспарици а јавна је тајна, која је неопозиво тачна, као уосталом и све чаршијске приче у Србији, да национална телевизија, или, ружно речено, јавни сервис, располаже огромним маркетиншким и финансијским капиталом од неколико милиона секунди, које, гле чуда, у бесцење продаје одређеним фирмама, лишавајући се тако огромног профита. Моје питање је било - које су то фирме? Да ли је тачно да су то фирме господина Ђиласа и господина Шапера? О којем се пројектованом губитку телевизија ради, односно о којој се пројектованој добити дотичних фирми ради, као и - да ли у таквим склопљеним уговорима има елемената кривичних дела? На та питања нисам добио одговор.

       Поменути сте и у мом одговору трима новинаркама са Националне телевизије. Ево како.

       „Право питање је, моје даме, ко за тепсију рибе, унапред прода маркетиншки потенцијал од неколико милиона секунди, колико новца РТС губи а колико Шаперове и Ђиласове фирме зарађују? На које време, на колико година или деценија је то отуђено?

       Дакле, приметићете, Градоначелниче, нигде тврдње. Само питања. Помињем  Вас, Градоначелниче, и у својој преписци са Колегијумом РТС. Ево опет, помало неваспитано, једног самоцитата.

       „Примећујем да сте унапред продали око 80 процената рекламног простора. „Једној” агенцији 28 а „другој” 11 посто. Имају ли та „једна и друга” власнике? Да нису то случајно они које смо помињали? Ко су власници оних преосталих 40 процената? Да нису и међу њима она имена која поцињу са Ђ и Ш а завршавају на илас и апер?” Завршен самоцитат.

       Господине Ђилас, или сте погрешно информисани, или сад ја Вас, захтевајући извињење, уколико оно изостане, могу да назовем лажовом. Али ја то нећу учинити. Са извињењем или без њега, ја сам своје мишљење о Вама формирао.

       Иначе, не спадам у хајкаше, још мање у оне који кевћу из чопора. Лепше ми је кад лајем сам. Мене је, Градоначелниче, занимао рад Националне телевизије, њен финансијски, организациони и програмски колапс. Ви сте у свему овоме само нуспојава. Случајни и непотребни. Као обад на орању. Коштица у трешњи. Могао је повлашћени закупац бити и неко други. Али није.

       И кад смо већ код тога, једно помало наивно питање. Колико сте платили ту четвртину рекламног простора а за колико сте је продали? Другим речима, бизнисмене, колико сте зарадили?

       Зашто ту зараду није остварио РТС? Које је то време које сте купили? Да није можда тај фртаљ она најатрактивнија  четвртина? Пре и после дневника, у току серија, на полувременима утакмица? Или су то можда, послепоноћни термини?

       Ви сте, бизнисмене, овде требали Телевизији баш као пети точак на колима. Да сте политичар са изграђеним моралним стандардима не би сте имали ни један рекламни секунд а не неколико милиона. Тако то раде у Европи, према којој и Ви и Ваша странка, тако незадрживо посрћете. Толико о томе.

       Иначе, радо бих полемисао са Вама. О незавршеном мосту од пола милијарде евра. Тај лепотан је као хидроцентрала у Сухом долу. Има ли човек са двеста евра плате право да жени купи ципеле од три хиљаде?

       Полемисао бих и о такозваном кинеском мосту. О месту где се гради. О чињеници да се толико хвалите формирањем простора за трећи Београд са 8оо.ооо житеља.

       Извините, одакле ће доћи ти нови Београђани? И ко ће онда живети у Банату, Стигу, источној Србији? Сигуран сам да пуста, зашикарена Србија није Ваш идеал господине Градоначелниче. Или и Ви делите мишљење великог Бране Црнчевића да ћемо у комунизму сви живети у Београду.

       Полемисао бих са Вама и о Бус плусу, о плановима за изградњу метроа који уствари није метро, о стању и статусу културе у Београду, о томе колико ту тему познајете и како сте саветовани, полемисао бих о затварању Завода за плућне болести о степену задужености Престонице, о много чему… Али се плашим да ће та полемика изостати.

       Бојим се, уважени, да ће Вас у међувремену „прекомпоновати”. На готово истоветан начин на који сте ви, ономад, прекомпоновали Александра Вучића. Тада је у Вашим рукама била и погача и нож. Сад су ствари, канда, мало другачије. А можда то и није тако лоше.

       Моћи  ћете у потпуности да се посветите својим пословима и странци. Можда сазнате колико сте зарадили од двехиљадепете. Можда се и странка осови и опорави? Ко зна? Ако је очистите од лопова, каријериста  и лењиваца. У сваком случају, желим Вам успех у том подухвату. Најискреније.

       И да. Прихватам Ваше извињење за то што смо у последњих дванаест година огладнели, изневерени, понижени, покрадени, лоповски приватизовани, осиромашени, за то што су нам деца на Новом Зеланду а унуци говоре језике које не разумемо, за лошег премијера и неквалификоване министре, за сва понижења и горчину у устима…

       Лепа реч и гвоздена врата отвара. Сада је све поново у реду. Једна чаробна реч и поново чисти. Опрани. Као беба у кумовим рукама. Са великим дукатом под јастучићем. Боље да буде не може. Поново невини. Химен као стакло на џипу од шездесет хиљада евра.

       Желим Вам добро здравље, а Вашој деци заиста безбрижно и радосно одрастање.