Русија апсолутно није била заинтересована за распад Југославије

РИСИ ОБЈАВИО КЊИГУ НИКИТЕ БОНДАРЕВА „ЕНИГМА ТИТО. МОСКОВСКЕ ГОДИНЕ ЈОСИПА БРОЗА (1935-1937)”

• Да се није распао Совјетски Савез, Југославија је могла да у агонији постоји још дуго. То би била агонија, али је могла да траје још 10, 15 година…
• Русија апсолутно није била заинтересована за распад Југославије. Запад, након распада Совјетског Савеза, није имао интерес да чува ту тампон државу
• Тито је направио државу-паразита која се бавила шпекулацијама огромних размера. А земље, које су чиниле Покрет несврстаних, биле су тржиште за продају шпекулантске робе. Такву су шему направили Тито и његови најближи сарадњици после смрти Стаљина 
• Шема је била следећа. На Западу се узима кредит и за тај се новац у Југославији отвара индустријска  производња, на чему је расла запосленост становништва. Производња се правила на бази неких индустријских машина, такође западних, које су биле застареле, па на њима направљени производи нису били конкурентни онима са Запада. Али, зато је таква роба била веома тражена у Совјетском Савезу и у земљама са народном демократијом, где се и слала на експорт   
• Совјетском Савезу је то одговарало: извоз оружја је ишао на тачке где је било боље да се не показује, ето - све иде преко Југославије. На тај начин, наоружавајући треће земље које су улазиле у Покрет несврстаних, СССР је стварао снагу која је могла да се одупре свакој експанзији, пре свега, Запада. А за Југославију је и трговина оружјем била веома уносна

         РУСКИ институт за стратешка истраживања објавио је књигу магистра историјских наука Никите Бондарева „ЕНИГМА ТИТО. Московске године Јосипа Броза (1935-1937)“.

         Књига се бави, као што и њен наслов говори, двема годинама које су постале кључне у целом Титовом животу и политичкој делатности. Донеле су, поред осталог, Титове прве контакте са совјетском обавештајном службом, чијем расветљавању је посвећен добар део књиге.

         Бондарев се бави и Титовим личним животом у том кратком периоду и оцењује његово деловање у својству сарадника Коминтерне.

         Књига је написана на бази „уникалних руских и српских архивских материјала од којих се многи први пут публикују”.

         Бондарев, који је виши научни сарадник сектора за евроатлантска истраживања Руског института за стратешка истраживања, поводом изласка књиге из штампе дао обиман интервју који ће ФАКТИ објавити у наставцима. У оригиналу је објављен под насловом: „Титов дух лута Балканом...“

• Никита Викторовичу, Вама је свакако познато да су 25. маја - на дан 120-годишњице од рођења маршала Јосипа Броза Тита - његов маузолеј у Београду са цвећем у рукама посетиле хиљаде људи из република које су након распадања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постале суверене државе.  Генерално, у последњих неколико година Титов рођендан се обелажава све масовније. Како се може објаснити очигледно растући интерес народа према човеку, чије је име практично било заборављено 1990-их година. 

         - Савременици и Титове присталице, не без основа, тврде да је доба његове владавине било обележено благостањем, стабилношћу и безбедношћу који су данас недостижни. Људи се са сетом, чак и носталгијом, сећају времена када су добро живели. Сећају се да је Тито био стварно велики човек, ни принети данашњим политичким патуљцима. Мада се на политику то никако не рефлектује.

         Политичке партије које себе проглашавају Титовим наследницама, освајају стоте делове процента на изборима. На политичком плану Титово наслеђе данас није тражено. У свакидашњем и културном смислу – јесте.

         Словенија је већ ушла у Европску Унију, Хрватска ће у најскорије време бити примљена, али Србију неће никада примити у Европску Унију – тамо никоме није потребна још једна Грчка, а српска економија, ако се улије у ЕУ, може све да сруши пре него грчка. При том ни уједињeњe свих бивших југословенских република унутар европске Уније није могуће. Међу њима су 90-их година економске везе доста изгубљене, осећа се потреба за неком заједничком организационом структуром, па се разматра идеја економског савеза. Активно се исказују идеје у прилог нечега  што се условно назива „Југосфера”. 

• Фактички, након смрти Тита 1980. године умрла је и држава. Налик на империју Карла Великог: умро император - распала се империја. Тито је створио Југославију и управљао је њоме 35 година... 

         - Да, са смрћу вође нестала је и срж. Али, да се није распао Совјетски Савез, Југославија би могла да постоји у агонији још дуго. То би била баш агонија. Потенцијално, она би могла да траје још 10, 15 година…

• Ко је био заинтересован за тај распаду – Запад, Русија?

         - Русија, наравно, апсолутно није била заинтересована. Након распада Совјетског Савеза Запад није имао потребе да чува ту тампон државу. 

• Југославија тампон држава! Морам да признам, никад раније нисам чуо такву оцену улоге и значаја државе која је за читав такозвани социјалистички табор била пример благостања. Јасан је био геостратешки положај Југославије, али тампон – између чега?  

         - Док је био јак Источни блок, Варшавски пакт, док је био јак Совјетски Савез, таква тампон држава као што је Југославија, са таквим тампон политичким лидером као што је Тито, објективно је одговарала  свима. Тампон држава између Истока и Запада могла је да буде посредник у решавању тешких питања. 

• Другим речима: два војна блока, два различита система, држали су ову државу са две стране? Али, сећам се како се у Југославију ишло у куповину, како се високо ценио југословенски динар. И одједном се све срушило, земља се нашла у сиромаштву, и нико није могао ништа да схвати… 

          - За то време Југославија се заглибила у дуговима. Парадоксално, добар живот је опет почео 1989.-1991. године. Све као да се вратило у Титово време: појавио се новац, роба, све је постало лепо и добро. Али  је то било затишје пред буру, неки тренутак када је, очигледно, било потребно да се скрене пажња широких маса са рушилачких процеса који су се одвијали у држави. Генерално, цела Титова Југославија била је једна велика зона замрзнутог конфликта. Отишао је вођа и 10 година након његовог одласка све је било замрзнуто, па се одмрзнуло… Јер корени тог сукоба, супростављања, рецимо, између Срба и Хрвата, који је ескалирао за време Другог Светског рата, нису били ишчупани.    

• Тито није хтео ни у НАТО ни у Варшавски пакт. Он није хтео да буде ни у социјалистичком ни у капиталистичком табору, хтео је да буде само свој. Шта је он онда правио?

         - Ја сам, ако могу тако да кажем, лишен било каквих носталгичних илузија у вези Југославије. Тешко је да кажем шта је он правио, зато могу да кажем шта је он направио – направио је државу-паразита која се бавила шпекулацијама огромних размера. А земље, које су чиниле Покрет несврстаних, биле су тржиште за продају шпекулантске робе. Такву су шему направили Тито и његови најближи сарадњици после смрти Стаљина.  

• И како је ова шема функционисала? 

         - Приметићу да је Тито стално покушавао да изглади односе са Западом, пре свега са Америком. У почетку Титу нису веровали. Тек после 1952. њему су полако почели да указују поверење. Након смрти Стаљина баш је кренуло да тече мед и млеко. А шема је била следећа. На Западу се узима кредит и за тај се новац у Југославији отвара индустријска  производња, на чему је расла запосленост становништва. Производња се правила на бази неких индустријских машина, такође западних, које су биле застареле, па на њима направљени производи нису били конкурентни онима са Запада. Али, зато је таква роба била веома тражена у Совјетском Савезу и у земљама са народном демократијом, где се и слала на експорт.   

         Совјетски Савез, који није имао вишак девиза, плаћао је ту робу нафтом и гасом. Део тих сировина ишао је за унутрашње потребе, а део се реекспортовао за девизе, а добијени новац се користио за враћање дуга узетог у Америци. Тај сложен, али веома ефикасан систем полако је постојао неупотребљив, пре свега зато што су људи постајали све похлепнији и неспремни да враћају страни дуг по овој шеми. За плаћање камата почели су да се узимају други кредити. То и јесте главни извор југословенског економског чуда. Други извор тог чуда је продаја оружја и војне технике земљама трећег света, које су се касније ујединиле у Покрет несврстаних. То је делимично био реекспорт совјетских и источно-европских производа војне индустрије, а делимично и својих. Војна индустрија у Југославији била је доста развијена. 

• У реду, али шта је од тог реекспорта добијао Совјетски Савез? 

         - Политика Совјетског Савеза је сасвим јасна: извоз оружја је ишао на тачке где је било боље да се не показује, ето, све иде преко Југославије. На тај начин, наоружавајући треће земље које су улазиле у Покрет несврстаних, СССР је стварао снагу која је могла да се одупре свакој експанзији, пре свега, Запада. А за Југославију је трговина оружјем била веома уносна.  

• А коју је улогу играла Југославија у том Покрету, који је радио на релацији „југ-југ”?  

         - Покрет несврстаних званично је формирало 25 држава на Београдској конференцији у септембру 1961. Његови неформални лидери постали су Индија и Југославија. У том покрету су активно учествовали Египат, Индонезија, Гана, Авганистан, Мјанмар и многе друге земље. Стварању Покрета претходиле су конференција у Бандунгу 1955. и трилатералне консултације Јосипа Броза Тита, Гамала Абдел Насера и Џавахарлала Нехруа 1956. године.

         Југославију је мање, него афричко-азијске земље, занимало питање борбе против неоколонијализма. Зато је Југославија посвећивала пуно пажње чувању једнака удаљености Покрета од великих држава и меком неутралисању покушаја Совјетског Савеза да објави Покрет за „природног савезника” социјалистичког табора. Југославија је прва не само европска већ и једина социјалистичка земља која се званично прогласила несврстаном. И, Југославија је - у значајној мери – вршила репрезентативне функције за цео Покрет несврстаних, мада Тито, формално-правно, никада није био „главни” вођа.

         (следи наставак)