ПОЋОРЕК: Ако до рата са Србијом и не дође сада, морамо се спремати за велики рат

КОМПЛЕТАН ПРЕВОД ДОСАД ПРЕЋУТКИВАНОГ ПИСМА АУСТРОУГАРСКОГ ГУВЕРНЕРА БИХ ОД 28. МАЈА 1913.

• Потпуно се слажем са мишљењем Ваше екселенције, да се ми ако не дође ипак већ сада до оружана сукоба - морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама
• Само је собом разумљиво, да се мора ићи за тим, да за време овог мирног - боље рећи припремног - периода створимо сношљив одношај са Србијом
• Али би била кобна заблуда, ако би се веровало, да бисмо - чак и по цену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике - могли постићи, да од Србије начинимо поуздана пријатеља
• Ако се - као што је по свој прилици случај - садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин, што би се сјединила са монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим, да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страни наших осталих непријатеља

          У АНДРИЋГРАДУ је у недељу представљен документ који показује да су планови за почетак Првог светског рата постојали 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији, а детаљи се налазе у до сада прећуткиваном писму које је представио директор Архива Србије Мирослав Перишић.

          Писмо је гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру Аустроугарске монархије Билинском, 28. маја 1913. године, а препис је представљен у оделењу за историју Каменграда.

          Комплетан превод писма, које је Архив Србије обелоданио 5. јанура, у Андрићевом институту у Вишеграду:

Сарајево 28. 5. 1913. године

          Ваша екселенцијо,

          Писмо од 22. овог месеца на коме Вам најлепше захваљујем, истом ми је прекјуче стигло због железничкога прекида од више дана.

          Потпуно се слажем са мишљењем Ваше екселенције, да се ми ако не дође ипак већ сада до оружана сукоба - морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама.

          Само је собом разумљиво, да се мора ићи за тим, да за време овог мирног - боље рећи припремног - преиода створимо сношљив одношај са Србијом.

          Али би била кобна заблуда, ако би се веровало, да бисмо - чак и по цену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике - могли постићи, да од Србије начинимо поуздана пријатеља. Ако се - као што је по свој прилици случај - садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин, што би се сјединила са монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим, да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страни наших осталих непријатеља. А исто се тако мора рачунати с тим, да ће Србија време до тога рата, упркос свему противном уверавању и сличном, интензивно искористити за то да припреми за себе земљиште за будући рат у Босни и Херцеговини, Далмацији, Хрватској и јужној Угарској.

          Код те подземне радње наши ће властити поступци у круговима наше српске интелигенције и полуинтелигенције моћи успети само код једнога малог дела, а зацело не на одлучан начин. Ми треба да будемо задовољни, ако нам пође за руком да још великим делом пасивном се показујући масу нашега српског сеоског становништва и даље одржимо у његову летаргичном стању, и ако нам даље пође за руком, ако одвратимо хрватску и муслиманску интелигенцију и полутинелигенцију од прелаза у српски табор, тј. од уједињења свих Јужних Словена од заједничких тежњи, који на антидинастичкој основи.

          По моме нахођењу овај би био правилник за поступање владе према домаћим Србима за најскорија времена.

          Наклоњено поступати са сељаштвом и колико је то могућно потпомагати његове економске интересе, с највећом опрезношћу а где је нужно и с безобзирном строгошћу с интелигенцијом и полуинтелигенцијом, према којој се уосталом може и треба бити попустљив, али никако изнад оне мере која би могла изазвати неповерење и незадовољство у Хрвата и муслимана. Јер највиши принцип мора бити и остати, да се на ове последње ослања, дакле да се у читавој земљи уопште и у скупштини влада са Хрватима и муслиманима, а српска опозиција да се прими као нешто што се не да избећи.

          Та гледишта мораћемо одржати у свима примењеним поступцима у појединостима, и стога бих на означене програмне тачке у писму Ваше екселенције, које се односе на „облигатно кметско откупљивање”, рекао, да се изношење тога питања мора за сада задржавати. Већ је наговештавање тога питања од стране Ваше екселенције у последњој сесији делегација, јако озловољило муслимане и за време јако умањило шансе за примање предлога за железнице. Ваша екселенција зна, да бих и ја био за "облигатно кметско откупљивање", чим би се спољашња криза дефинитивно изравнала. Али док се то изравнавање само „одгађа”, морам одлучно саветовати да се одустане од тога корака. Ми уосталом дотле нећемо имати ни новаца за то, јер ће наше војно припремање, грађење железница, инвестиције итд. нашу финансијску способност исцрпити до крајњих граница.

          Не бих се могао сложити ни са „стварањем једнога филозофскога и правног факултета” у најскоријем времену. И без обзира на велике финансијске издатке, натоварили бисмо на себе осим недисциплинованих средњошколаца још и аналогне великошколце. Пре свега треба утерати у ред наше средњошколце истребљивањем професора који терају политику, стварањем конвиката итд. Ја притом мислим и на униформирање средњошколаца по галицијанском узору, али још немам о том одлучан суд.

          Остале програмне тачке Ваше екселенције, тј. „суделовање Босне и Херцеговине у делегацијама”, „уређење језичкога питања”, „попуњавање виших чиновничких места домаћима”, „развитак Балканскога института” могу само с највећом радошћу примити. Наравно да ће се притом морати савлађивати највеће тешкоће, а специјално при попуњавању виших чиновничких места већ стога, што је уопште мало потпуно пореских домаћих елемената, а унапређивање би одвећ великога процента самих собом већином интелигентнијих српских елемената имало као неизоставну последицу незадовољство Хрвата и муслимана.

          О молби укинутих српских друштава да се обнове, водиће се рачун под условом да се потпуно одржава закон. Свакојако ће се притом водити рачун и о досадашњим искуствима и понекада морати тражити и поједине измене статута. Да ће се у томе сувише далеко ићи искључено је већ стога, што би се сви, које би то погодило, жалили министарству.

          Тражени од Ваше екселенције списак садашњих или већ завршених политичких државних процеса у најкраћем ћу року поднети. Али ја сумњам веома, да ћу бити у положају да предлажем на помиловање или аболиције нешто сам слично учинио прве године свога боравка овде, да бих рашчистио последње остатке анексије. Али успех је био директно негативан, јер у овој се земљи благост - увек тумачи као слабост.

          Упркос свих тешкоћа положаја, као што се из претходнога види и снова предвиђаних, ипак ћемо ми владати њиме; али то само под досада неспоменутом претпоставком, која је у томе, да се у Босни и Херцеговини, у Далмацији, у Хрватској, у јужној Угарској, додуше свугде по условљеним, према нарочитим приликама, модификацијама у појединостима, поступа ипак по истим принципима. Пре свега је нужно слагање у томе; а затим је најнужније постављање нормалнога стања у Хрватској; јер ако би Загреб почео нагињати Београду - уместо да послужи као противтежа за Београд, опасност би била еминентна.

          С одличним поштовањем

          Вашој екселенцији

          Најоданији

          Поћорек