Немци су организовали сусрет Нојбахера и пуковника САД 1944. у Дражином штабу

ЧЕМУ ЈЕ СВЕ СЛУЖИЛО ПРИСЛУШКИВАЊЕ У ГОДИНАМА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У ЈУГОСЛАВИЈИ

• Припадник немачке обавештајне службе у Београду 13. августа 1944. прислушкивао је два телефонска разговора на линији Младеновац-Косјерић и Младеновац-Београд
• У првом разговору учествовали су Драги Јовановић и блиски сарадник Драже Михаиловића, вероватно Никола Калабић, командант Горске гарде, а у другом - Јовановић и генерал Милан Недић. Током овог другог је уговаран - састанак Михаиловића и Недића

Пише: Велимир ГАЈИЋ

         ИЗ историје телефона остало је много занимљивих ситница. Тако је, на пример, забележено је ко је осмислио телефон, када је успостављена прва телефонска линија у Србији, када је израђен први покретни телефон, који је данас највећи произвођач мобилних телефона.

         Али, није забележено ко је први прислушкивао телефонски разговор, која је обавештајна служба прва прислушкивала своје непријатеље. Још увек није разјашњено како су Британци „провалили“ комуникацију високих официра Вермахта...

         Данас су сва информативна средства пуна нових чињеница о томе кога све шпијунира позната америчка обавештајна агенција НСА. Додуше, не знамо чему све то служи Американцима.

         Архивска грађа из Другог светског рата на тему прислушкивања је веома сиромашна. И то што је има - готово да и није доступна истраживачима.

         На овом сајту 23. јула 2013. године је објављен текст „Партизани се са Вермахтом састајали више од 100 пута“, то јест о сусретима југословенских партизана и немачких војника у Другом светском рату. Аутор наглашава да је у животу неколико Срба, познавалаца обавештајних служби из година Другог светског рата, „који, иако дубоко свесни својих година, не пристају да кажу и напишу макар делић онога што добро знају“.

         Овом аутору је познато да су они у својим студијама, ту и тамо, написали по неколико реченица о томе да су Немци прислушкивали своје колаборационисте у Србији.

         Елем, у књизи VIII десетотомног елабората Немачка обавештајна служба, (Београд, 1956), на страни 617, објављен је документ који је сачинио припадник немачке обавештајне службе у Београду и похранио га у досије Драгомира Драгог Јовановића, челника Специјалне полиције Управе града Београда. Педанти Немац је забележио да је 13. августа 1944. слушао два телефонска разговора на линији Младеновац-Косјерић и Младеновац-Београд, наводећи бројеве телефона.

         У првом разговору учествовали су поменути Јовановић и блиски сарадник Драгољуба Драже Михаиловића, вероватно Никола Калабић, командант Горске гарде, а у другом Јовановић и генерал Милан Недић. Уместо навођења, иначе кратког и шифрованог разговора, вредно је нагласити да је уговаран састанак Михаиловића и Недића!

         Немац, који је прислушкивао разговор, о садржају је упознао своје претпостављене. И ту се наше сазнање завршава јер у досијеу Јовановића нема других докумената на ту тему.

         Преварићете се ако помислите да је прича о поменутом прислушкивању завршена. Напротив, немачки високи официри искористили су информације о том састанку за своје извесне планове.

         Они су посредством Јовановића и Милана Аћимовића августа 1944. организовали директан сусрет Хермана Нојбахера, специјалног опуномоћеника министра иностраних послова Јоакима фон Рибентропа на Балкану, и извесног пуковника (непознатог имена), представника Сједињених Америчких Држава у Врховној команди Југословенска војске у отаџбини.

         У, донекле недоступним, саслушањима Танасија Динића, Милана Аћимовића и Драгог Јовановића у Одељењу заштите народа Србије, као и у објављеним мемоарима Нојбахера, нема трагова о чему су Британац и Немац разговарали у Михаиловићевом штабу.

         Тако је остала неиспричана прича о томе чему све може да послужи једно прислушкивање телефонског разговора у ратним приликама.

         Можда ће и ту тајну однети са собом на почетку текста поменути наши стручњаци за обавештајне службе из Другог светског рата.