Отимање Трепче је нова агресија на Србију, а актери су - стари

ПОВОДОМ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПОНОВО ПОЛИТИЧКИ СВЕ КЉУЧА – БЕЗ ИЗГЛЕДА ДА СЕ СМИРИ, ГОРИ БИ БИО САМО РАТ

• Албански терористи, уз помоћ НАТО, прво отели Космет, па прогласили независност, пренели одлучивање о Косову из УН у ЕУ, игнорисали договоре са Београдом у Брислу, да би, пришлог петка, присвојили Трепчу, чиме почињу нову фазу отмице српске имовине – уз одобрење Запада
• Погрешна је одлука српске владе да о новој отмици не тражи састанак Савета безбедности УН. Вишеструко је штетна јер заобилази наш најачи аргумент – Резолуцију 1244

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         АКО се тактика премијера Александра Вучића покаже успешном – да се на насилне методе противника одмах не одговара на исти начин, већ конструктивним и компромисним идејама – онда ће први пут и Балкан доживети да га прогласе миротворним и регионом толеранције. И сам је, међутим, избегао искључивост и реторички подсетио на традиционалне методе односа на Балкану: уколико силом крену на Трепчу – сломиће зубе…

         Лако је, наравно, препознати о коме и о чему се ради – парламент привремених власти у Приштини једнострано је изгласао закон којим се конфискује имовина срског комбината Трепча, што је влада Србије, под руководством Вучића, поништила…Уз трепчу фигурира и Телеком, а најављују се и други, чак и тежи потези…

         Све заједно – што је урађено и што се претпоставља да ће уследити -формира целовиту оцену са више страна о критичностии ситуције. Истичу то и наши а и други балкански политичари и посматрачи, али и у свету се о томе не ћути.

         Тако је, у среду у Санкт Петерсбургу, предсеник Николић изјавио да су садашњи односи Србије са Приштином најтежи од почетка сукоба, при чему је, без сумње, мислио на прву албанску отмицу Космета, после НАТО бомбардовања 1999.
Уистину, ситуација је реално таква – да не може бути гора, сем ако би букнуо рат!

         Политички – све кључа, без изгледа да се смири! Напротив, нови, очекивани потези потврдили би опасност садашњих и подстакли нове ћорсокаке. Тада би се заиста – како рече Вучић - и зуби ломили.

         Проглашавање закона о конфискацији Трепче, у парламенту привремених власти Приштине, прошлог петка, значило је – нову отмицу.

         С озиром на околности да је настала системом градације, номално је да је деловала као досад најтежа, иако ниједна претходна није била много лакша. Јер су све закуване у истом политичком лонцу. И, све изведене по дугорочном плану САД, и њихове глобалне политике.

         Овакав амерички став доприноси нечему дотад незамисливом - независном албанском Косову, са америчком војном базом Бондстил, која је у функцији приближавања САД Русији. И, уследило је проглашавање независности, па преношење одлучивања уз УН у ЕУ, што се показало погодно за отмичаре, јер је Србији улазак у ЕУ постао примарни циљ, што је Запад итекако злоупотребљавао и итекако користио бројним видљивим и невидљивим уценама Србије.

         Подстакнути су разговори Београда и Приштине под мониторингом баш ЕУ, али баш ниједну од усвојених одлука Приштина није реализовала, па ни изузетно важно формирање ЗСО - Заједнице српских општина. Коначно, стигла је на ред и српска имовина, али не да се равноправно и правно релевантно разговара с Србима, већ да се по навици настави отимање. Телеком, па Трепча…

         Приштина, једноставно, проглашава Трепчу својом имовином, а на српску буру протеста најављује и нова одузимања српске имовне…

         Српски гнев расте, највише у народу, међу Србима на северу Космета, а ништа мање и у матици, али сви избегавају било какав инцидент.

         Говорљиви су и политичари, посебно у Скупштини, али и ван ње, чак и у редовима Вучићевих напредњака. Истакао се Марко Ђурић шеф канцеларије за Косово, чуо се и први дипломата Ивица Дачић. Запретили су оставкама ако не буде како кажу. Најављен је и посебан састанак Савета безбедности УН.

         Вучић је сачекао неки дан да се смире страсти, да би тек пети дан од шиптаске отмице заказао владу...

         Влада је, наравно, поништила одлуку Приштине о конфискцији Трепче, Вучић најавио разговоре на разним нивоима, а обавестио је српску и светску јавност да је влада, по његовом предлогу, одлучила да не тражи седницу Савета безбедности, јер „није рат“... Како је рекао, тако је и било – предлагачи састанка ни да зуцну јер су онда схватили да је Вучић у праву и да, како је премијер навео, Србија на Савету безбедности не би ама баш ништа постигла!

         И предлагачи, и одлучивачи, и агилни премијер Вучић, међутим, као да су заборавили незамењиву јединствену улогу Савета безбедонсти - у настојању да се спречи отмица Косова.

         У фокусу СБ била би Резолција 1244 која је и до сада и сада би подсећала на истину о Космету. У сваком случају, пропуштена је изузетна прилика да се са врха света чује и истина о бахатом и самовољном понашању косовских Албанаца, посебно после преговора. А такође би се поново чуло да је Приштина годинама упорно избегавала разговоре о имовини. И, сазнало би се зашто... Отимачина Трепче то показује, а види се и шта следи, што Приштина ама ни најмање не скрива...

         Без сумње, уследиће и нове отмице српског националног и економског блага… па и бисера Српске православне цркве.

         Тако би насилници поново прекрајали историју и још једном покушали да се затру трагови вишевековног постојања Срба на КиМ. И то би се, као и до сада остваривало уз најдиректнију помоћ Западњака.

         И Вучић је и сада констатовао да је Албанцима, неко дозволио да ураде с Трепчом то што су урадили. Да је одржана седница Савета безбедности УН, вероватно пројекти отмице не би били напуштени, али би се, макар одложили на неко време – док вође Србије дефинитивно не схвате да се више не може ни ћутати, ни прескакати имена ни скривати старе и нове агресије.

         Трепча је, дакле, нова агресија на Србију!