Нову америчку политику према Србији није изнео Матис - објавиће је Трамп

Србија и свет

ХОЋЕ ЛИ ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ КОНАЧНО ПОЧЕТИ РЕАЛИЗАЦИЈА ДОГОВОРА

О ЗАЈЕДНИЦИ СРПСКИХ ОПШТИНА НА КИМ?

Доналд Трамп и Џејмс Матис

• Србија се, одвајкада, није уклапала у систем „велики, па мали”, у мирнодопској, још мање у ратној политици, па је и сада, на почетку „трампизма”, преко реда ушла у предигру првог круга
• Навијање Европске уније за Албанце и даље је мотивисано покушајем правдања бомбардовања Србије и потпуном доминацијом на Балкану
• Антисрпско понашање Црне Горе и Македоније, у корист приштинских отимача српског Космета, неће моћи да избегне опаке последице

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ТАКОЗВАНИ новинарски аналитичари и политички експерти већ доста дуго уверавају јавност да се измењена америчка администрација, под руководством новог председника Доналда Трампа, неће тако брзо одредити према Србији, посебно према главном српском проблему - отетом Косову и Метохији.

        Наводе и разлоге - Србија је мала и далека земља, Америци су важни - Русија, Кина, Индија, Британија, Немачка и Француска са врха ЕУ, земље БРИКСА…

        Ови и слични разлози, у садашњим, модерним временима, уистину, нису претерано важни, а ни наглашено неважни. Моћне и најмоћније земље, у овом случају, Америка, одређују своје понашање према другима, великим малим одликама своје политике која је дефинисана пре, а примењена после изборне победе.

        Јесте, Трамп се истелефонирао великима, али то су само најаве политике која се може итекако променити и заокренути, на пример у односима с Кином који почињу разним речима и реаговањима, па и оним најружнијим - о рату…

        Србија се, одвајкада, није уклапала у систем „велики, па мали”, у мирнодопској, још мање у ратној политици, па је и сада, на почетку „трампизма”, преко реда ушла у предигру првог круга. У густом збиру реченог и процеђеног, изговореног и промрмљаног, јасног и замршеног, пробила се једна процеђена изјава о Србији, не Трампова, већ његовог „милитари” министра Џејмса Матиса - да ће тема о признавању Косова бити актуелизована и пре чланства Србије у ЕУ …

        Оваква, нецитирана, али јасно навијачка изјава новог америчког министра одбране, можда не представља политику председника Трампа и његове владе, јер би целина једне политике требало да има још неке важне елементе и представио би је, макар први пут, нови председник, а он то још није урадио, иако Србија, по обичају, ускче у тему преко реда. А, можда је изјава интерпретирана у изворима ЕУ, којој би таква помоћ одговарала, јер су њеним умноженим изворштима позиције и у Србији и на Космету разнолике, па и оштро супротстављене.

        Званични врхови ЕУ, посебно служба спољних послова и безбедности, којој сада руководи Федерика Могерини, сасвим отворено навија за албанске отимаче српског Космета. То се видело на прошлонедељном разговору Београда и Приштине, које су предводили Николић и Вучић, са српске, и Тачи и Мустафа, са шиптарске стране, а вероватно се неће битније променити ни на састанку следеће среде, у истом саставу - требало би, макар, очекивати да почне пуна реализација пројекта Заједнице српских општина, о чему је документ потписан пре више од три године, а досад реализација није додирнута.

        Иста или слична, чак тежа ситуација је видљива и у другим, најважнијим темама без чијег решавања није могуће решење косметске кризе. А које и Брисел и Приштина избегавају и да поставе на дневни ред!

        Ни дан с разговора и договора о Космету не може да се сматра успешним ако се не реше или почну да решавају три најважнија и најкрупнија проблема:

        • статус Косова и Метохије, који је сада за Србе њен саставни део, а за Албанце њихова независна република;

        • Повратак Срба својим домовима на Космет, одакле је истерано више од 250 хиљада, неки кажу и готово дупло више;

        • Повратак имовине, појединачне, породичне и државне, коју су отели Србима албански терористи уз помоћ западних држава.

        Ови проблеми се већ готово две деценије не решавају, јер их блокира Запад.

        Бомбардовање се маскира уверавањем да је било неминовно због понашања Срба и Србије, од којих је, ето, NATO бранио Шиптаре - ракетама и бомбама са осиромашеним уранијумом…

        Кризу одржавају и бројни парадокси, од којих је највећи да је Србија приоритетно оријентисана да уђе у заједницу народа, ЕУ, чији се авиони, наравно са САД на челу, убили око четири хиљаде грађана Србије!

        После војног, уследио је политички притисак на Србију, који се појачава чињеницом да је одлучивање о Космету из Савета безбедности УН пренето на Европску унију која, наравно, води дволичну игру - хоће да учлани Србију у ЕУ, али и Косово, наравно, као независну државу… Отпор Србије овој врсти насиља, политичког, такође је отежан неочекиваним потезима оних који су нам одувек били најближи - уз Македонију, и Црна Гора је признала независност нелегалне шиптарске државе!

        Грешке, историјски тешке, људски бесмислене и увредљиве, тек пролазе без - последица. Лакше би било, Србији и Црној Гори, да заобиђу народе јер припадају онима који су их починили. Владарима Црне Горе.

        Ред, ипак, не могу сви да избегну.