Русија формира Евроазијску унију, светски центар моћи - нека Србија изабере

Међународни скуп РУСИЈА И БАЛКАН – прошлост и перспективе - излагање Аждара Куртова

* Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) стартоваће 2015. године, а биће отворена не само за бивше совјетске републике, већ ће у њу моћи да уђе било која друга држава

* Унија нема намеру да диктира било коме економска правила понашања, нити у духовној сфери. Русија нема намеру да у њу било кога насилно увлачи. Поштујемо свачији избор. Свака земља има право да одреди свој курс у међународним односима

* Русија даје 88 одсто укупног ДБП Уније, а у Евроазијској економској комисији, руководећем органу ЕАЕУ, има 57 одсто, Казахстан и Белорусија по 21,5 одсто гласова – а у том телу нема одлучивања простом већином

* `Интеграциони ефекат` за Украјину од приступања ЕАЕУ био би до 2030. године изнад 200 милијарди долара. А за све четири земље – Русију, Белорусију, Казахстан и Украјину - премашио би до 2030. билион долара! 

           РУСИЈА предузима кораке да обнови своју моћ и истовремено потпомогне развој својих суседа, оних најближих, који су некада заједно са нама живели у једној и јединственој држави – Совјетском Савезу.  

           Децембра 1991. године десила се највећа катастрофа, велика држава се распала. Није распала из објективних разлога, већ због користољубивог преживљавања политичких елита у савезним републикама и њихове жеље да првом и последњем председнику Совјетског Савеза измакну фотељу. Међутим, њихови напори су и држави «измакли» тло испод ногу. Сама држава је била раскомадана.  

           Након две деценије, распршили су се многи митови у чијем плену су почетком 90-тих година били народи бившег СССР. Просто више нису ни актуелни.

           Политичари су тада тврдили да ће на месту уништеног Совјетског Савеза доћи нешто ново и боље. Да ће функционисати нова форма интеграције под називом Заједница Независних Држава, да ће се народи СССР ослободити од наводног империјалног диктата Москве, да ће националне економије бити стабилне и да ће се развијати на добробит народа. Тврдило се и  да ће бити повећана безбедност, да на границама више неће бити војних сукоба и да ће се благостање народа вишеструко повећати.  

           Данас можемо да проверимо истинитост ових тврдњи. У суштини, многе економије бивших совјетских република, а сада суверених држава, у стању су деградације.

           По макроекономским показатељим, рецимо по просеку пензија и плата у Русији, ни једна држава у оквирима ЗНД није ни близу Русији. А неке од њих за руским показатељима заостају вишеструко. Дакле, очито је да нема места причама о било каквом империјалном диктату у прошлости или о жељи Русије да некоме наметне нову форму диктата.

           Прошле године, руководство Русије је покренуло нову важну иницијативу. Иницијативу да се формира Евроазијска економска унија. А шта та иницијатива у суштини представља?

           Водећу тројку те Уније чине три државе: Руска Федерација, Белорусија и Казахстан. Ове три земље су на постсовјетском простору сачувале остатке совјетског индустријског потенцијала. Ове три земље имају развијену пољопривреду. Русија и Казахстан располажу, захваљујући вољи Свевишњег, и великим природним богатствима. Зато је интеграција, управо ових земаља, у оквиру Царинске Уније која постоји од 2010. године, била продуктивна и сврсисходна. Такав пут је већ донео прве резултате.

           Само у првој години постојања Царинске уније, робна размена између три земље-чланице, повећала се 40 одсто. Од првог јануара 2012, ступили смо у нову етапу. У етапу Јединственог економског простора која претпоставља не само слободан проток робе, што већ постоји у Царинској Унији, већ и слободан проток услуга, капитала и радне снаге.

           Функционисање Јединственог економског простора ће довести до уједначавања макроекономских показатеља у земљама-чланицама. А у будућности, и то у скорој будућности, у периоду од две до три године, биће основана Евроазијска економска Унија (ЕЕУ).

           Ова унија биће отворена да у њу уђу не само бивше совјетске републике, већ и било која друга држава.

           Руска академија наука је израчунала користи од приступања Унији. Претпоставља се да ће од 2011. до 2030 године, друштвени бруто производ тројке бити увећан 2,5 процента само захваљујући овим интеграционим пројектима.  

           Наравно, показатељи неће бити исти за сваку земљу појединачно. Највећу корист имаће Белорусија. Њен ДБП ће се повећати, на основу прогноза, за 14 одсто, ДБП Русије само за 2 процента. То је зато што су економске димензије Русије потпуно другачије од Белорусије па ће интеграциони ефекат за Русију бити мањи.  

           Међутим, у периоду до 2030. – мерено у милијардама долара - раст ДБП треба да достигне 909 милиарди долара за све три државе. Русија ће од ове суме имати 632 млрд, Белорусија 170, а Казахстан 106 млрд долара.

           То су огромне цифре које показују да се неће повећати само робна размена,  да неће само постојати огромно тржиште, већ да ће такво тржиште бити подстицај развоју целих нових грана индустрије, обнови и модернизацији оних грана које већ постоје. Још већи ефекат може бити остварен у случају да Царинској унији и Евроазијској економској унији приступи Украјина.

           Израчунат је и `интеграциони ефекат` за Украјину и износи - више од 200 милијарди долара! Тако би, у перспективи, ако Евроазијска економска унија обједини ове четири земље, њихово благостање до 2030. -  само за рачун овога - премашило билион долара. Билион долара!  

           Русија, у свом приступу Евроазијској економској унији, нема намеру да у њу било кога насилно увлачи. Само указујемо на корист од интеграција.

           За разлику од приступа ЕУ, руске власти немају намеру да граде систем доношења одлука при којем би неко диктирао своју вољу другима, како се то дешава у ЕУ при чему државе старе Европе успевају да униште читаве гране индустрије оних земаља које су приступиле овој организацији сасвим недавно.  

           Систем доношења одлука у Евроазијекој економској унији тренутно је постављен тако да Русија – упркос томе што је  унутар ње доминантна економска величина јер на њу отпада 88 одсто укупног ДБП Уније - у Евроазијској економској комисији, руководећем органу ЕАЕУ, има 57 одсто, а Казахстан и Белорусија по 21,5 одсто гласова.

           При том се одлуке не доносе простом већином, а у таквом систему Русија самостално не може да наметне своје мишљење другим двема чланицама, као што ни две друге чланице -Белорусија и Казахстан - не могу да своју вољу намећу Русији, тј. да доносе одлуке које би противречиле националним интересима моје земље.

           Систем доношења одлука подстиче налажење компромиса, разумног компромиса заснованог на поштовању интереса свих страна. То је пут којим имамо намеру да и даље идемо.

           Поштујемо свачији избор. Свака земља има право да одреди свој курс у међународним односима.

           ЕАЕУ нема намеру да диктира било коме економска правила понашања, нити правила понашања у духовној сфери.

           Видимо да се тако нешто веома често дешава у земљама Европске Уније. У Русији, међутим, никоме ни на памет не би пало да забрани ношење нагрудних крстова на послу, чему иде Уједињено Краљевство Велика Британија. Напротив, духовне вредности су увек уједињавале око Русије и православне и народе који припадају другим конфесијама. Ради опште безбедности и прогресивног економског развоја, уз извесност да ће духовне вредности бити очуване.  

           Искрено предлажемо да сви окупљени у овој сали размисле о иницијативама Русије.

           Нерзависно од свега, Русија ће Евроазијску економску унију градити без обзира на све супротстављања том процесу. Ма од кога долазила.

           Већ имамо евидентне успехе на том путу. У условима економске кризе која је почела 2008. године у Европи, многе земље се налазе на ивици банкротства, а све се то веома много разликује од онога што ми желимо да видимо на простору Евроазијске економске уније. Социјални расходи Русије расту и то вишеструко. Издвајања, за грађане Русије који раде у оружаним снагама, ове године, повећана су 2,5-3 пута. Током наредне две године исто такво вишеструко повећање плата очекује и друге категорије буџетских корисника, као што су запослени у здравству, просвети, високом образовању и култури.

           Ми имамо новац и да модернизујемо нашу економију и да помогнемо нашим суседима, посебно Белорусији.  

           Зато предлажемо алтернативни пут развоја. Формирање организације засноване, поновићу, на равноправности чланова, на уважавању интереса свих. Организације која ће омогућити да се изгради нови центар светске моћи.

           Избор је на вама.

 

(Аждар Аширевич Куртов је водећи експерт Руског института за стратешка истраживања и главни уредник часописа «Проблеми националне стратегије»)

 

Г. Ш.