Монтенегринска власт наумила да пресијом расрби све Србе Црне Горе

ЗАСАД СЕ ХЕНДИКЕПИРА И ПРОГОНИ СВЕ СРПСКО, А МОЖЕ ДОЋИ И ДО ПРОТЕРИВАЊА

* Срби проглашени за агресоре према Црној Гори и `националним Црногорцима` (исто као што су Срби и Србија стигматизовани и у Хрватској). Срби су постали `окупатори Црне Горе`, злочинци који су „отели“ слободу Црној Гори, узурпирали њену државност и независност

* Од „српске Спарте“, преко „два ока у глави“ и „вековима најближе браће“ – стигло се, вољом подгоричких властодржаца и оних који их усмеравају извана, до тога да су Срби били тешки непријатељи Црне Горе кроз историју. Бар последњих стотину година

* Припадници монтенегринске власти држе се према Србима као «црвени Хрвати». Не заустави ли се исијавајућа мржња према Србима унутар некада братске државе имаћемо и новог непријатељски настојеног суседа, као да нам је и ових мало. Зато питање статуса и положаја Срба у Црној Гори треба држава Србија одмах  и одлучно да стави на сто. Ако буде потребно - и интернационализује

* „Српски народ, без утицаја и подршке Републике Србије, не може опстати у ЦрнојГори, осим уз промену идентитета“ – упозоро је у име Срба из Црне Горе др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета, у опомињућем писму председнику Србије

        Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

        ДРАМАТИЧНО упозорење које је упутио Александру Вучићу, председнику Србије (16. јула) у име Срба из Црне Горе др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета, неки називају чак и вапајем Срба, апелом Србији за помоћ, криком дављеника који је дуго сам у борби за опстанак.

        Говорећи истину,  само је било питање месеци када ће се у јавности појавити овакав позив за помоћ Срба из Црне Горе који су већ дуго остављени на немилост арогантној монтенегринској политичкој државној врхушки. Исто тако, било је већ и чудно, имајући у виду дуготрајне и непрекидне антисрпске акције државе Црне Горе и њених институција и органа, што се Срби из Црне Горе нису и раније огласили упозоравајући на свој врло тешки положај и још неизвеснију судбину.

         Да ли због свог поноса, или из наде да ће јењати антисрпска хистерија и непријатељске кампање – а и једно и друго у монтенегринској држави траје скоро две деценије - Срби из Црне Горе су млако реаговали. Делом и зато, насртање на све што је српско - почев од сатирања ћириличног писма до кривитворења историје – са протеком времена је постајало сведрскије и бахатије.

         Да се не ради о асртању на Србе људи чији су сви преци били Срби – могло би се говорити и о хомофбном и расистичком понашању државних органа Црне Горе према.

         Срби су сатанизовани и стављени на стуб срама у Црној Гори. И више од тога. Срби су у монтенегринској држави прогоњена врста!

        Срби проглашени за непријатеље Црне Горе

        Тако су Срби проглашени за агресоре према Црној Гори и `националним Црногорцима` (исто како су Срби и Србија оквалификовани и у Хрватској од стране хрватске државе). Срби су постали окупатори Црне Горе, злочинци који су „отели“ слободу Црној Гори, узурпирали њену државност и независност.

        Од „српске Спарте“, преко „два ока у глави“ и „вековима најближе браће“ – стигло се, вољом подгоричких властодржаца и оних који их усмеравају извана, до тога да смо сви „погрешно учени“, да је историја „фалсификована“ и да су Срби били тешки непријатељи Црне Горе кроз историју. Бар последњих стотину година.

        Наравно, овакав драстичан преокрет у односу према држави Србији и Србима - и у Србији, посебно у Црној Гори - није се догодио „преко ноћи“.

        Реализован је пројекат који је у Подгорици и на Цетињу припреман још од 1998. године, а  подржаван од САД, В. Британије, Италије, потом и од Хрватске и наравно Ватикана. Сада има подршку и квази државе Косово.

        Оштрица непрекидне скоро дводеценијске антисрпске кампање усмерена је на Србе у Црној Гори, на представнике њихових партија, на истакнуте културне и научне раднике Србе, а посебно на „највећег непријатеља“ - Српску православну цркву у Црној Гори.

          У Вуксановићевом писму Вучићу се наводе драматични факти  о полажају Срба у Црној Гори.

          Само писмо је врло потресно. Садржи примере агресије и напада на Србе који су сами по себи врло узнемиравајући.

          Вуксановић указује на опасне циљеве и намере такве монтенегринске, „дукљанске“ политике према Србима.

         Зашто Србија жмури и ћути?

         Стање ствари у Црној Гори – када су Срби у питању – такво је да држава Србија мора хитно предузети све мере и активности које јој стоје на располагању да прво заустави, колико год је то могуће, расрбљивање Срба које се, очигледно, инспирише и усмерава из државног врха.

         Држава Србија од Црне Горе мора затражити да њени политичари, министри и државне институције, до општинских и руководилаца и шефова месних заједница па навише, не воде према Србима политику сегрегације какву су водили деценијама белци у Јужној Африци према Црнцима.

         Таква политика Црне Горе према Србима је већ требало да буде предмет осуде државе Србије, владе Србије и Скупштине Србије као и других надлежних институција.

         Зашто се  у име некаквих „добрих“, а уистину неискрених и лажних односа  са Црном Гором, игноришу масовне неправде и злоупотребе права Срба у Црној Гори?

         Зашто се отворено не каже суседима да су одавно претерали, узурпирали сва права Срба у Црној Гори, које непрекидно киње, елиминишу из свих облика друштвеног живота?

         Чега Србија као држава може да се плаши? Има ли чега да се плаши ако каже истину актуелном руководству Црне Горе?

         Да ли страхује да ће покварити односе са Црном Гором? То нису односи две државе него односи двојице аутократа који су приватизовали све, па и државне односе.

          Следи ли брутално етничко

         чишћење Црне Горе  од Срба

        Да ли је важније имати лажно добре односе, или признати истину коју саопштава српски народ из Црне Горе?

        Треба ли чекати да почне исељавање Срба из Црне Горе као што се то својевремено десило и из Словеније, Хрватске, дела БиХ, Македоније и Косова и Метохије?

        Треба ли чекати да осорна монтенегринска власт доведе Србе до ситуације да се сами под притисцима масовно исељавају (појединачно се и ово већ одавно догађа), да крене и брутално етничко чишћење Црне Горе од Срба?

         Ако се не буде из Србије предузело хитно и у пуном обиму оно што је неопходно према властима у Црној Гори и што је свима јасно, а посебно Србима у Црној Гори, који су заједно са верницима Српске православне цркве изложени свакодневним страшним притисцима – ето нових невоља и проблема за српски народ и у Црној Гори и у Србији.

         У оваквим питањима нема попуштања, одлагања и нерешавања проблема. Последице су - показала нам је и недавна историја и догађаји - кобни по Србе. Нестали су са простора Балкана које су вековима насељавали.

Др Момчило Вуксановић

         Да не дочекамо да сви Срби у Црној Гори стану под једну шљиву јер се припадници монтенегринске власти држе према Србима као «црвени Хрвати».

         Не заустави ли се исијавајућа мржња према Србима унутар некада братске државе имаћемо и новог непријатељски настојеног суседа, као да нам је и ових мало. Зато питање статуса и положаја Срба у Црној Гори треба држава Србија одмах и одлучно да стави на сто, решава у преговорима. Ако буде потребно - и интернационализује.

         А и председник Србије би могао да посети Црну Гору – земљу која је "тако близу, а тако далеко".

         Алтернатива је: чекање да се „господар брда“ смилује.

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари