Милован Витезовић једногласно изабран за председника Удружења књижевника Србије

ПОДРЖАНА ИНИЦИЈАТИВА ДА СЕ ИЗДАВАЧИ КОЈИ КЊИГЕ ОБЈАВЕ ЋИРИЛИЦОМ ОСЛОБОДЕ ПОЛА ПДВ

Милован Витезовић

* Како само у Београду чак 3.700 улица нема имена, одлучено је да у року од месец дана УКС понуди списак писаца (Миодраг Булатовић, Петар Пајић, Радомир Брајковић, Радослав Братић...), према којима би биле именоване улице и то не само у престоници

____________________________________________________________________________

         НА конститутивној седници новог Управног одбора Удружења књижевника Србије, једногласном одлуком за челника Удружења изабран је Милован Витезовић (1944), а за потпредседнике Новица Соврлић (Косово) и Селимир Радуловић (Војводина).

         Уз два уздржана гласа, за Витезовићевог заменика изабран је Милош Јанковић.

         У свом стилу, Милован Витезовић је на седници кратко рекао:

         - Неки су разочарани што на Скупштини нису изабрани у управу, а ја сам разочаран што сам изабран. Једном приликом сам себи рекао како сам овластио породицу да ме после 70. године не пушта из куће. Сад сам ту границу прешао, али сам захвалан свима који су веровали у мене. Међу првим потезима које би требало урадити јесте настојање да се рехабилитују уметност и углед писаца.

         И док су чланови управе изразили велику захвалност што се Витезовић, упркос здравственим проблемима, прихватио ове дужности, полемика се водила око функције заменика.

         Живорад Ајдачић и Драган Мраовић су категорички тврдили да је на недавној Скупштини писаца одлучено да се уведе ова, иначе до сада непостојећа функција, али су то оштро негирали Адам Пуслојић и Селимир Радуловић. Ипак, после размене мишљења, уз на тренутке повишене тонове, изабран је Јанковић у чије организационе и друге способности нико није сумњао.

         Расправе је било и око предлога за председника Одбора за међународну сарадњу. За ту дужност Мраовић је кандидовао Мићу Јакшића, али је наишао на жестоко противљење Ајдачића. На Скупштини писаца Јакшић је, према речима Ајдачића, слао многобројне СМС поруке, не би ли био изабран у Управни одбор, што му иначе није пошло за руком.

         На седници је подржана идеја оснивања Академије књижевника Србије и формирана радна група која ће се тиме бавити, а у којој су Срба Игњатовић, Александар Петров, Радомир Андрић и Адам Пуслојић. Дато је зелено светло и пројекту "Господин Дунав", као и најављеном оснивању Балканске федерације писаца.

         Одређено је да ће се издавачком делатношћу Удружења бавити Петар Жебељан и Миломир Краговић.

         Како само у Београду чак 3.700 улица нема имена, одлучено је да у року од месец дана УКС понуди списак писаца (Миодраг Булатовић, Петар Пајић, Радомир Брајковић, Радослав Братић...), према којима би биле именоване улице и то не само у престоници.

         Чланови УО позитивно су оценили и предлог Координационог одбора уметничких удружења и КПЗ Србије, по коме би издавачи који књиге објављују на ћирилици били за 50 одсто ослобођени од ПДВ.

         У Управни одбор су изабрани: Новица Соврлић, Драган Мраовић, Видак Масловарић, Селимир Радуловић, Адам Пуслојић, Гордана Влајић, Живорад Ајдачић, Петар Жебељан, Милош Јанковић и Горан Ђорђевић

         http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%...