Медије ће променити време у коме ће Запад и западна култура бити много мањи него што су данас
ИЗАШАО ИЗ ШТАМПЕ “БУКВАР МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ“ СЛОБОДАНА РЕЉИЋА – РАЗГОВОР СА АУТОРОМ
* Ваља се описменити за читање логике медија и логике стварања поруке да не бисмо били робови порука и информационих паукових мрежа. Јер, човек данас је 30 одсто свог будног стања у директном контакту с медијима. На то се додаје још 39 одсто – контакт с медијима уз још неку другу радњу или обавезу. А на рад, од кога живи, човек одваја 21 одсто будног стања
* Наши дедови су говорили „ма, новине лажу“. Очеви су, кад би хтели да покажу да је нешто тачно, говорили: па, прочитао сам то у новинама или - видео сам на телевизији. Ми смо већ после буђења и прве кафе улазили у нови дан „као у топлу купку“ направљену од вести, временских прогноза, извештаја о путевима, реклама, музике из студија. Чинило нам се да нам је то од велике помоћи. Наша деца су „екраноиди“ – робови телевизијских, компјутерских, телефонских спотова, клипова, записа и реклама
* Све ове напетости у савременом свету опомињу да се друштво Зомбиленда тешко може реформисати без великих ломова. Амерички председник данас извештаје и приче америчких медија назива „фејк њуз“. А тек програми који су део забаве! Они су „фејк лајф“
* Млади људи од рођења уче да се лажност више исплати. Логика бизниса је да је све дозвољено што доноси профит, а тек екстра-профит. Сваки дан вам причају згоде и незгоде Кристијана Роналда и уз његово име вежу стотине милиона евра а дете иде у школу где гледа наставнике чији је циљ повећање плате 25 евра. Шта ће вам такав реални свет?
* Деца би морала да буду директно и грубо суочена са лажношћу света који долази из дигиталних справа. Од тог света живе они који манипулишу вама, али од чега ћете ви живети? Дигитално се не једе… Римски владари су у време опадања царства давали „хлеба и игара“. Ови данас показују спремност да дају – игара
____________________________________________________________________
“ВРЕМЕ је за нову писменост… Она се зове медијска писменост. Живимо у време кад је и медиј постао порука. Да би разумевао природу света у коме се нашао, човек мора да крене од медија. Ваља се описменити за читање логике медија и логике стварања поруке да не бисмо били робови порука и информационих паукових мрежа.
Пет је елемената те писмености: разумети како медији утичу на друштво, шта су садржаји медија, како производи медијска индустрија, хладне главе и критички што боље разумевати друштво у коме живимо и – добро процењивати личне моћи и знања, те бити способан да их стално унапређујемо. То је суштина писмености на почетку 21. века.” – ово су цитати из књиге “Буквар медијске писмености” професора доктора Слободана Рељића.
Он је новинар са великим професионалним искуством. Некадашњи је главни и одговорни уредник НИН-а, данас универзитетски професор – учествовао је на стручним и научним скуповима о улози медија у савременом друштву и објавио више прилога у тематским зборницима о положају медија.
До сада је објавио три књиге: «Одумирање слободних медија», «Криза медија и медији кризе» и «Медији и Трећи светски рат – сматрајте се мобилисаним».
* Шта је за Вас медијска писменост и колико је она данас важна?
– Човек данас је 30 одсто свог будног стања у директном контакту с медијима. На то се додаје још 39 одсто – контакт с медијима уз још неку другу радњу или обавезу. А на рад, од кога живи, човек одваја 21 одсто будног стања. Човек је принуђен да мисли о медијима. Можете да сте опчињени њима, да их се плашите, да се осећате као ухваћени у медијску паукову мрежу… Како год, морате се учити да их разумете да они од вас не би правили и роба и будалу.
Медијска писменост се дефинише као познавање улоге медија у друштву, имати некаква знања о томе како они раде, како је организована медијска индустрија у шта су се медији данас претворили, како се друштво мења под притиском медија и поставити себе, лично у тај контекст – имати неки лични однос и стратегију.
Медијска писменост се не сме замењивати техничким знањима – како активирати компјутер, даулоудовати софтвере, сурфовати на интернету. Она је много сложеније знање.
Нови медији који су део нашег живота „од колевке па до гроба“ сада стварају виртуелни свет, извлаче нас из природних услова, имобилишу наше мишиће, усмеравају мисли, мењају однос према родитељима, љубави, времену, Богу, моралу… Медијске писмености нема без устрајне критичности према медијима, али – следствено томе – и према друштву које их је створило и развило у оволиким размерама.
* Како у савременом дигиталном свету разликујете истине од лажи?
– Наши дедови су говорили „ма, новине лажу“. Очеви су, кад би хтели да покажу да је нешто тачно, говорили: па, прочитао сам то у новинама! Или: кажу на радију. Најпосле: видео сам на телевизији. Ми смо већ, као што је говорио Маршал Маклуан, после буђења и прве кафе улазили у нови дан „као у топлу купку“ направљену од вести, временских прогноза, извештаја о путевима, реклама, музике из студија. Чинило нам се да нам је то од велике помоћи. Наша деца су „екраноиди“ – робови телевизијских, компјутерских, телефонских спотова, клипова, записа, реклама. Они спавају с смарт-телефоном испод јастука. Кад се пробуде, пре него што оду до купатила, цупкају и зуре у мали-мали екран. Они живе у вештачком свету.
Некад, док се тако неприродан однос према стварности тицао измишљених филмских бића, звали смо их – зомбији. Данас, мало је без везе да то говорите за своје, али није вам проблем да потврдите да је свет у коме живимо – Зомбиленд. У Зомбиленду, као што знате, разликовање лажи од истине је сувишно, јер је читав тај свет испод мере људског достојанства и сведен на баналности.
Кад вам данас кажу да ми живимо у свету лажи, то мора да је тачно. Али, проблем настаје так кад се суочите с питањем: чему уопште може да служи истина у таквом свету? Може ли она поправљати такав свет или би појава истине у Зомбиленду почела да га урушва? Бојим се да смо ми данас пред том дилемом. Све ове напетости у савременом свету опомињу да се друштво Зомбиленда тешко може реформисати без великих ломова. Амерички председник данас извештаје и приче америчких медија назива „фејк њуз“. А тек програми који су део забаве! Они су „фејк лајф“.
Ако вам они који воде државе и брину да опстане овакав медијски систем кажу да су, рецимо, ријалити програми – као негација свих цивилизацијских вредности и хришћанских врлина – нормална ствар, шта вам је чинити? Лаж је да можете кликнути на свом даљинском и променити програм. Плима ријалитија је захватила све сегменете медијских програма и прелива се у живот. Ријалити вам је и у политици и при доношењу економских одлука.
Много је дилема, а одговор је – па, ово је такво време. Свако време има своје проблеме, али их људи и друштва решавају а не предају се пошастима и баналностима. Историја људских односа је историја напора да се живот учини племенитијим. Не само празно забавнији.
Човек, гледано кроз историју, без Истине и Слободе не може као ни без воде. Могу да му их отму у неком времену, али он неће бити Човек ако не покушава да их врати.
* Колико су лажне вести озбиљан проблем за младе?
– Лажне вести вас наводе да мењате поглед и мишљење на појединачне догађаје. Углавном се ту мисли на војно-политичку сферу. Али, учинак медија је данас много шири. Они утичу на цео живот. Утичу на стилове живота – шта да једете, како да се обучете, куда да путујете, како да се односе деца и родитељи у породици, какав је углед војника у друштву, где и како да се школујете, да ли да се тетовирате.
То интензивно и неограничено завођење, наговарање, усмеравање живота је поништавање права на лични избор и Истину. Деценијама оптужују Јозефа Гебелса да је тврдио да ће сто пута поновљена лаж постати истина. Та опасна тврдња је тачна. Али, ту технику Гебелс је, као неко ко је учио од других, преузео из америчке економске пропаганде. Уосталом, свуда у свету се тако рекламирају политичари за изборе и певачи за концерте. Ерих Фром, који је побегао из Гебелсове Немачке, почетком четрдесетих година прошлог века објавио је у „слободном свету“ да је амерички адвертајзинг са својим утицајима на несвесно непроцењиво опасан по демократију.
Ништа од тога није редуковано или смањивано. Напротив утицај медија на несвесно а за користи војске, индустрије, политике - стално се увећава. Тако се млади људи од рођења уче да се лажност више исплати. Логика бизниса је да је све дозвољено што доноси профит, а тек екстра-профит. Зар није лепши раскошни свет реклама од суморних станова из предграђа и онога што се може купити од плата њихових родитеља? Сваки дан вам причају згоде и незгоде Кристијана Роналда и уз његово име вежу стотине милиона евра а дете иде у школу где гледа наставнике чији је циљ повећање плате 25 евра. Шта ће вам такав реални свет?
Тај лажни свет у коме расту генерације има драматичне последице. Површност постаје стање друштвеног ума.
Истраживања показују да младе генерације које живе у добу медијског тоталитаризма имају много мање знања од претходних генерација. Један теоретичар их је назвао „најзатуцанијом генерацијом“. Посебна је ствар што су те генерације суочене са усамљеношћу која није постојала у претходним друштвима. Нити постоји у природи.
*Како треба приступити медијском образовању деце? Како се суочавате са овим изазовом на личном примеру?
– Деца би морала да буду директно и грубо суочена са лажношћу света који долази из дигиталних справа. Од тог света живе они који манипулишу вама, али од чега ћете ви живети? Дигитално се не једе.
Сећате се, римски владари су у време опадања царства давали „хлеба и игара“. Ови данас показују спремност да дају – игара. И они могу да вам будзашто испоручују игре. „Хајнекен“ ће, за емитовање понуде да пијете баш његово пиво, учинити да из године у годину гледате Месија и Неимара. Али, производе оних вештина које вам показује Џејми Оливер, најпопуларнији ТВ-кувар, неће вам нико куповати. Могу да вас уче како се похује шницла, али њу вам неће дати. Морате изаћи из вештачког света и чинити како је човек одувек чинио.
Моје је искуство да су они који морају то и научили. Погледајте децу избеглица која живе око нас: они имају снаге да се отму лажности света који им се намеће. Зашто? Јер, морају. Нема ко да подржава њихов стални боравак у лажном свету.
* Да ли медијску писменост треба увести као школски предмет?
-У многим земљама на Западу у школама се учи медијска писменост. Ваљало би је увести и у наше школе. Односно, прво би ваљало забранити да деца долазе у разред с мобилним телефоном. Тога су се већ сетили у Француској. И могу се поправити разне ствари, али се проблем тако не може решити.
Није лако увести медијску писменост у школе, јер кроз њу морате да критикујете систем који је створио овакве медије. Они су његова драгоцена средства. А то је владајући систем. Ко да сад учи децу против себе.
Ниједан школски систем досад није стваран за то. И медији и школски системи служе томе да се сачува статус кво. Медије ће променити време које долази, а у коме Запад и западна култура губе тоталну доминацију.
Не знамо како ће изгледати промена. Јер, наши медији нам не доносе никаве озбиљне приче о Истоку чији ће утицај у будућности бити изузетно велик. Некад се говорило да забадамо главу у песак као ној који не жели да гледа оно што му се не свиђа. Данас се не каже ништа, толико смо заболи главу у ријалитије и лажност медијског света па и не видимо да ово неће моћи овако.
http://www.infocentarjug.rs/nasa-deca-su-ekranoidi-slobodan-reljic-socio...
