Курти креће и у гашење Вашингтонског споразума Србије и Америке
Србија у свету
ШИПТАРИ – НАЈМАЊЕ ПО ТРОЈИЦА – НАПАДЈУ СРБЕ И У С. МИТРОВИЦИ, ГРАЧАНИЦИ…
* Сви они који трезвено говоре и политички мисле, несумњиво знају да ни нови већ најављени септембарски дијалог - ако га тада буде – као и сви претходни, ни случајно неће успети
* Толико је то сигурно, да понеко поставља логчно питање – зашто се заказују ти билатерални разговори, уз европско посредовање? И то се, наравно, зна. Да се сакрије права истина, иза које се, јасно виде они одговорни и најодговорнији политичари, а у проблему остаје готово све исто
* Tамо неки, не дају овамо некима, да устоличе митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, под Ловћеном. А, вековима је могло – за осам векова, 56 владика, како кажу књиге... Прете, траже мете, хоће шакама у главу, помињу и оружје, далеко било!
______________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
РЕТКО СЕ дешава да су, чини се, међународни односи - не рачунајући, наравно, светске и друге ратове – толико затегнути и комплексни, као, ових дана, опет на Балкану, региону Југосточне Европе, наравно и у Азији.
Ако се још, макар дода важна напомена да је балкански центар – готово увек запет српско-хрватским, па и немилим односима свих суседа са Албанијом, ових месеци доживео парадоксални обрт на штету братских веза Београда и Цетиња, онда је претходна негативистичка претпоставка неоспорна, чак и кад јој се додају добри симптоми о корисним потезима на београдско-тиранској релацији, какав је заједничко место у тек започетом пројекту “Отворени Балкан”…
Ако је и умиљат, мали ветрић – користан је, мада, за сада, ни симболично не помаже “Отвореном Балкану”, односно катастрофалним односима на Косову у Метохији.
Зато је, можда, ова мала корист заједничког српског, албанског и северномакедонског отварања Балкана само почетно и мало добра, али, вероватније и велика политичка варка…
На ту опасност превасходно упућују бројна, најактуелнија збивања наКосмету – а шта би друго…
Сви они који трезвено говоре и политички мисле, несумњиво знају да ни нови већ најављени септембарски дијалог - ако га тада буде – као и сви претходни, ни случајно неће успети.
Толико је то сигурно, да понеко поставља логчно питање – зашто се заказују ти билатерални разговори, уз европско посредовање?
И то се, наравно, зна. Да се сакрије права истина, иза које се, јасно виде они одговорни и најодговорнији политичари, а у проблему остаје готово све исто. И, шта онда – затећићемо, без великих гужви, површна надања у боље, а можда ћемо наслутити нешто, макар маргинално погодно, некима и више него корисно…
Праве погодности су, међутим, права реткост, наравно на Космету, а преко њега се преноси на Србију, посебно њен јужни и централни део, понекад и крајње источно.
Сви најтеже доживљавају насиље. Разбојништво је бројно и разнолико - од физичких насртаја на децу и старије, од десетак до више од шездесетак година…
Групе од најмање тројице шиптарских насилника, грубо нападају Србе, чак и у местима у којима доминирају Срби, у северном делу Косовске Митровице, Грачаници и другде, северно од Ибра, у Метохији око Пећке Патријаршије и Дечана, најчешће близу школа и православних храмова.
Ређали су се, понекад готово свакодневно тешко повређени Срби,чак и деца која су толико повређена да их одмах преносе у болнице, где су им отклањали повреде главе, и посебно лица, руку, ногу, често их спасавајући од најтежег исхода.
Шиптарски насилнци редовно спаљују кровове кућа и имања, летину свих врста рода, уништавају ливаде и шуме, тако да се више нису могле препознати, једноставно су нестајали елементарни услови за живот.
Приоритетни обрачун подразумевао је најјаче ударе на оне српске породице које су се вратиле из изгнанства.
Посебно су им додавали друге врсте насиља на гробљима, црквама и манастирима – скидали су наше заставе, православне ознаке, посебно крстове, споменике светаца, капије, фреске, слике…
Патријарх Порфиррије у Подгорици величанствено дочекан, Ђукановићеви
постављају барикаде - да га онемогуће да дође на Цетиње
Да би се појачалашиптарска ефикасност у корист албанизације наше древне покрајине, Албанци суприпремили обнову успостављања своје независности над српским Косметом. Курти, шиптарски премијер, припремио је нови удар на Србију проширивањем албанске доминације над Косметом и гашењем Вашингтонског споразума Србије и Америке, потписаног у Белој кући пре једне године, а и о једном идругом говорио је председник Вучић на неданом скупу у Словенији. Што је, бесумње, могло да изазове шире светске одјеке…
Овакве и сличне теме не могу да буду прави израз унутрашње политичких посебно међупартијских односа, који чак не могу да се неутралишу ни односом према косметском проблему. И ту је, као и у свему, најважније – како освојити власт и како очувати места управљања државним пословима.
Чула се тако информација да ће се идућег априла истог дана одржати тројни избори –парламентарни,председнички и београдски.
Довољно, зар не, посебно ако буде тачна вест да ће за Вучића који ће, наравно, опет бити кандидат за председника, унапред гласати Дачићеви социјалисти, што отвара врата и њима и напредњацима.
Све је то већ сада довољно за жесток међупартијски изборни окршај. Ето, нових мотива за нападе изнутра који се, ионако, не смирују, што наравно одговара боцкању споља…
* * *
Односи Београда и Цетиња и њихових владајућих елита, па и оних испод најнижег нивоа, толико су се уситнили, да их је тешко уловити оком. Ударили брат на брата – низашта.
Све, и да је највише, хималајски до неба, рекли бисмо да је ситниш – ако ће да завади браћу, никад међусобно даљу од рукохвата!
Што им би сада – ништа ни за породичну љутњу!
Тек, неки, тамо неки, не дају овамо некима, да устоличе митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, под Ловћеном. А, вековима је могло – за осам векова, 56 владика, како кажу књиге...
Прете, траже мете, хоће шакама у главу, помињу и оружје, далеко било!
Ако све, у прву недељу, буде, као вазда, у братском дому, обојицу треба прутом, по прстима – па нека боли. Минуће. Браћа ће остати браћа. Па, нека се прича на литији – о миру и љубави.
