Ковачевић: Српски језик, ћирилица и Српска црква су вертикале које нас повезују

НА САЈМУ КЊИГА У И. САРАЈЕВУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ПОЗНАТОГ ЛИНГВИСТЕ „СРБИСТИЧКИ ОГЛЕДИ“  

* Проф. др Милош КОВАЧЕВИЋ: “У лингвистичком језику постоје критеријуми као што је споразумевање за које су још стари Грци рекли да, уколико се два дијалекта разумеју 85 одсто, онда је реч о истом језику, а ми /Срби/, Бошњаци, Хрвати, Црногорци се толико међусобно разумемо унутар самог језика, а не разумемо унутар питања око језика, да је готово апсурдно да данас говоримо о различитим језицима”

* Нагласио да стварање унитарне БиХ није почело са последњим ратом, већ за време комунизма, односно, оног тренутка када је 70-их година наметнут босанскохерцеговачки стандардно језички израз, који је избацио екавицу из службене употребе у БиХ

_____________________________________________________

       СРПСКИ језик, ћирилица и Српска православна црква три су духовне вертикале које српски народ повезују од Светог Саве до данас, изјавио је универзитетски професор и лингвиста Милош Ковачевић.

       Он је, уочи почетка промоције његове 35 књиге “Србистички огледи” и трибине о положају српског језика данас, организованих у оквиру Сајма књига у Источном Новом Сарајеву, истакао да је реч о специфичном дјелу које обухвата различите области српског језика, односно све његове дисциплине.

       Он је рекао новинарима да прва област обрађује дилему шта је књижевни језик, а шта језик књижевности.

       „Ми смо 100 година имали проблем да ли све што узимамо из језика књижевности припада стандардном или књижевном језику. Данас се показује да се сјајна књижевна дела пишу некњижевним језиком, а најбољи пример тога су Драгослав Михајловић са романом „Петријин венац“ и Владимир Кецмановић са делом „Осама“ у којима нема ниједне књижевне речи, а реч је о веома значајним делима”, навео је Ковачевић.

       Он је нагласио да данашње време доноси нови статус стандардног језика у односу на језик књижевности, који сумира све друге типове језика и може се рећи да је нека врста језика самог по себи.

       Према његовим речима, друга тема која је најзначајнија за ширу публику обухвата социо-лингвистичке теме, које говоре о односу онога што су политички језици, а шта лингвистички.

       “У лингвистичком језику постоје критеријуми као што је споразумевање за које су још стари Грци рекли да, уколико се два дијалекта разумеју 85 одсто, онда је реч о истом језику, а ми /Срби/, Бошњаци, Хрвати, Црногорци се толико међусобно разумемо унутар самог језика, а не разумемо унутар питања око језика, да је готово апсурдно да данас говоримо о различитим језицима”, истакао је Ковачевић.

       Он је рекао да је у “Србистичким огледима” третирао неке од српских дилема кроз историју, а посебно питање екавице и ијекавице.

       „Ово је веома интересантно питање које смо имали за време комунизма, јер стварање унитарне БиХ није почело са последњим ратом, већ за вријеме комунизма, односно, оног тренутка када је 70-их година наметнут босанскохерцеговачки стандардно језички израз, који је избацио екавицу из службене употребе у БиХ”, навео је Ковачевић.

       Према његовим речима, незаобилазна тема у књизи су нормативна и стилистичка питања и проблеми у данашњем језику.

       „Књига показује актуелни статус српског језика у данашњем времену. Доста је научно писана, па само нека поглавља могу лагано да се читају, док су остала оптерећена стручном терминологијом. Ова књига показује отворена питања српског језика”, рекао је Ковачевић.

       Коментаришући најављени нацрт закона о језику и писму, који би 15. септембра требало да буде усвојен у народним скупштинама Србије и Републике Српске, Ковачевић је рекао да ће то, буквално, законски зауставити урушавање ћирилице и српског језика у овим земљама.

       „За мене је далеко најзначајније то да онда неће бити никакве разлике у језичкој политици између Србије и Републике Српске, јер ако смо и у чему подударни, онда су то језик, писмо и вера”, сматра професор Ковачевић.

       Изразио је наду да ће језичка политика у наредном периоду бити ослобођена српских дилема и политичких утицаја, који према његовом мишљењу, више штете него што користе самом српском народу.

       „Улога политичара не може бити онаква какву су они сами себи наместили. Ако политика не сарађује са науком, онда све одлуке које политика доноси почивају само на критеријуму дизања руку. Мислим да је најбољи начин којим путем треба да иде српска политика и чување српског језика, сарадња лингвистике и политике”, нагласио је Ковачевић.

       Указао је и да је почела нова ревизија српског правописа, која када буде готова, не би требала да буде мењана наредних 50 година.

       Сајам књиге на Тргу Републике Србије организовала је Матична библиотека Источно Сарајево, у оквиру културно-забавне манифестације “Љето у Источном Новом Сарајеву”.

       (Срна)