Косово је – косовско, а Србија је - европска
ШТА У ПОЛОЖАЈУ ЈУЖНЕ ПОКАРАЈИНЕ МЕЊА ОТВАРАЊЕ ДВА ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА СА ЕУ?
- До учлањења Србје у европску заједницу држава, истопиће се београдска раза о непризнавању косовске независности, а ојачаће албанска власт, подржана западним силницима, што ће, на крају крајева, увести и шиптарслу државну творевину у ЕУ
- Води ли исторјјско укључивање Србије у велику и моћну организацију блиско повезаних држава губљењу политичког идентитета и бројних вредности и особености српског народа
- Шта ако, као Милова Црна Гора,уђе у НАТО, с којим већ увелико сарађује? А шта ако падне садашњи став одбијајања негирања Русије, или ако дође време, далеко било, да се Срби и Црногорци гледају преко цеви?
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ИСТОРИЈА се, овога пута, није поиграла са Србијом - закаснила је, али је стигла да ухвати, можда, последњи воз. Укрцали смо се, 14, децембра ове године, у фургон дугачког воза Европске уније, која већ вуче 28 вагона, различитог стандарда и комфора.
Како нам је било – знамо. Како нам је данас - видимо. Како ће нам бити – тек ћемо да видимо.
Чекали смо - дуже од других - две године да почну да се отварају прегварачка поглавља са ЕУ, за шта се Србија припремала без престанка и застанка. Било је и драматичних фаза, заливених страхом од одустајања, а то је, аутоматски, затварало перспективе болег, чак и знатно богатијег, уређенијег, па и слободнијег, демократског живота. Такве слике безнађа, изазивале су, наравно, додатно ангажовање политичара, усмерених да гомилају обећања и шире уверавања у перспективе које би водиле повратку веровања у срећну, европску будућност…
Компоновању такве, много боље будућности, најефикасније би доприносили страни политичари, посебно из САД и ЕУ, којима се веровало и кад су обећања изливали обични чиновници, без реалног утицаја и уверљивог угледа. Чак су и амбасадори, посебно западних веледржава, наметани као креатори политике својих влада, иако су само су папагајски понављали саопштења и обичне, углавном начелне бирократске изјаве. А, кад би се, мада ретко, догодило да о српским темама проговори немачка канцеларка Ангела Меркел - све се у Србији тресло.
Кад би Ангела критиковала и тражила да се нешто промени – српски лидери би мењали и оно у шта су се клели, као да је свето. А кад им је нешто тражила – то се доживљавало и тумачило као да је већ остварено!
Екстремни доживљаји и готово ексклузивна политичка пракса, текли су пре, али и непосредно после отварања преговарачких поглавља 32 и 35, у понедељак у БрисЕлу. И ту је, иако није била присутна на свечаности у Брислу, немачка канцеларка доминирала, па је српски премијер Вучић поименце поменуо, само њу, захваљујући јој се за помоћ Србији у коначном отварању поглавља.
И Ангела, али и сви други, важни и мање значајни везују се за најважнију тему српске савремености – Косово и Метохију. У њој се огледају све вредности, и у детаљу, и у глобалу, а тако је било и у Бриселу, и досад, а биће и убудуће. Од статуса Космета, уосталом, најдиректније је зависило све у вези са отварањем преговарачких поглавља, а од њих и цела судбина приближавања и коначног учлањења Србије у ЕУ. Све је било запело у последњем поглављу 35 који се третира на самом почетку – нимало случајно, јер се бави Косметом, а од његовог статуса зависе и сви други чланови и укупна судбина учлањења Србије у ЕУ…
Изузетно обимна политичка активност о Косову и Метохији, у Србији и јужној српској покрајини, међународна делатност у готово сваком догађају, директном или узгредном, мултилатерални и билатерални сусрети, посебно у региону Балкана, али и шире, и најважнији од свих – дијалог Беаограда и Приштине, уз посредовање ЕУ, све заједно је произвело хиљаде страница, вероватно јединствене по много чему. Посебно је занимљива чињеница да цео тај пребогати обим разних активности, у ствари зависи само од једног – најкрупњег, најважнијег детаља, који се може изразити само једном реченицом. Тако је и у поглављу 35 и преговарарачком оквиру и свим ставовима свих земаља које најдиректније сада везују пажњу за Космет…
Да ли ће Србија признати незавсност Косова?
То је та упитна реченица. Одговора је било, маих и сада, биће их – до бескраја. А, нема јасног и кратког одговора, оног којим се каже све и заустављају ве претпоставке и обимна комбинаторика…
ОСТАЈЕ И САДА, ПОСЛЕ ОТВАРАЊА ПОГЛАЉА 35 И ЊЕГОВОГ ПРАТЕЋЕГ ТЗВ. ОКВИРА, САМО ЈЕДНА МОГУЋНОСТ – ДА СЕ, И САДА, САМО ПРЕТПОСТАВЉА, АЛИ САМО ПРЕТПОСТАВЉА ЈЕДАН ОДГОВОР…
Претпостављених одговора, наравно има више, и то уверљивих. Један је записан у поменутом бриселском документу – да се, на крају постигне ПРАВНО ОБАВЕЗУЈУЋИ СПОРАЗУМ СРБИЈЕ КОСОВА о пуној нормализацији односа!
И, шта сада, је ли све јасно?
Јесте, али чекаће се до стигне тај крај свих крајева – тада ће постати непотребно да се опет продужава.
Време чини своје – до тада ће се, вероватно, у Србији излизати она фраза да никад неће признати независност Косова. Неће чекати ни Приштина, њој је лакше, јер у свему је, и сада пОмажу западни сИлници, они који су јој испоручили јужну српску покрајину – испоручили на ракетама. Приштина, која се и у делу наше политичке јавности већ зове “држава Косово”, за то време док не дође до тог краја, а око пет и више година, све што буде радила биће у корист навикавања на независност! Тако је, видели смо јуче, наложила да Срби који живе на Космету и други не могу са српским личним картама на Косово и Метохију или обрнуто, у Србију, не више преко административне линије, како је ми зовемо, већ праве правцате границе… Могу шиптарске власти у Приштини и да обуставе ову и сличне одлуке, али остаје – навикавање на реалност…
Да ли је потребно још нешто што би додатно појаснило све већ јасно? Нема потребе, јер све се десло на дан који је еуфорично проглашен историјскимм најзначајнијим чак за минулих двеста година…
Можда је збиља почетак процеса придруживања – отварарањм два од 35 поглавља – догађај који није само премијера Вучића егзалтирао, али не би требало искључити и друге исходе, а вероватно их и он не искључује!
Шта ако Србија уласком у ЕУ изгуби свој политички идентитет бројне посебности и особености? Шта ако, као Милова Црна Гора,уђе у НАТО, с којим већ увелико сарађује? А шта ако падне садашњи став одбијајања негирања Русије, или ако дође време, далеко било, да се Срби и Црногорци гледају преко цеви – пи, пи, пи…
Од бројних могућих питања можда треба поставити још само једно: зашто неки важни институт, установа, експертски тим и слично није направио анализу – шта уласком ЕУ добијамо, а шта губимо! Да чујемо макар сугестију – шта да се ради. А, не да само претпостављамо, угледајући се на друге, који нису баш као ми.
А, пошто само претпостављамо – шта да се очекује, на крају крајева од учлањења Србије у Европску унију. Наравно, и Косова – обавезали смо се, пред Европом да Србија и Косово једно другом не сметају учлањење! Може ли се ишта друго рећи, осим: КОСОВО ЈЕ КОСОВСКО – СРБИЈА ЕВРОПСКА.
Како им честитати? Никако и никад.
