Косово је – и Црна Гора!

П Р В И  П О Г Л Е Д
МОГУ ЛИ СЕ ИСТИНСКИ УНАПРЕДИТИ ОДНОСИ БЕОГРАДА И ПОДГОРИЦЕ - АКО СЕ ЗАОБИЛАЗИ КОСМЕТСКА КРИЗА?

• Мило Ђукановћ се у Београду определио да не говори јавно о Космету, чак ни у једином детаљном ти-ви интервјуу који је дао РТС
• Дачић је нагласио да подгоричко признање Тачијеве државе сматра погрешним, али су обојица гурнули Косово и метохију у страну - што даље од ЕУ (и САД). Зна се и узашто - да не би и себе удаљили од места у евро-заједници...
• Значи ли то да је и Космет још даље – и од Србије и од Црне Горе?!

         Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         СЈАЈНО је што је прва политичка личност Црне Горе, премијер Мило Ђукановић, коначно, званично посетио Србију, не само зато што је стигао у њему блиски Београд после чак седам година, већ што се, ваљда, таква заједничка брука међусобног игнорисања, помало и
ниподаштавања, никад више неће десити. Можда је овај, више него утисак и насушна жеља и највећи резултат свега што се збило – од химни две земље, црвеног тепиха и почасне чете, Милу у част, до целодневних разговора с првим личностима Србије, Дачићем, Вучићем, Стефановићем, па и ноивнарима, скупно и посебно...

         Толико је израсло проблема између Србије и Црне Горе да је било илузорно очекивати, чак и почетак њиховог конкетног решавања само једном посетом. Владе две суседне државе ће, зато, на заједничким седницама убууће редовно решавати економске и друге проблеме – трагично застареле друмске и железничке везе, низак ниво трговинских односа, блокаду платног промета, недовољну туристичку сарадњу, иначе огромних могућности, исто је и у култури... Остају, наравно, и оне, типично политичке теме, такве и толике да их чак ни врхунски, председнички и премијерски лидери не успевају да реше, а камоли неке, па ни збирне делегације средњег и нижег нивоа. Такав, најтежи од свих, али и најважнији,наравно је - проблем Косова и Метохије.

         Косметски проблем толико је громадан да су се под њим повијале не само власти две земље, већ су се и њихови међусобни односи стрмоглавили баш због Косова и Метохије.

         Кад је Црна Гора признала једнострано проглашену независност албанске сепаратистичке државе на српској територији, Србија је јаукнула од ужасног бола, изазваног изненадним подгоричким убодом црногорским ножем у српска леђа! Овакво, тешко фигуративно представљање српских власти политичког ужаса који су им сместиле црногорске власти, сигурно су адекватно доживели већински српски грађани, они који и тада и сада мисле онако како су се изразили у још актуелној пароли – Косово је Србија. Под ту паролу, такође, стајали су и сада су и Црногорци – и емотивно и рационално, исто као Срби – јер је Космет по свему неодвојиви део њихвог историјског, духовног, уметничког, људског, свеколиког искуства и идентитета...

         Као и Србима, и Црногорцима потпуно одговара парола – Косово је и Црна Гора!

         Изговарали су је, масовно, и узвикивали – и у Црној Гори и Србији, без оклевања и икакве дилеме. Свесно и уверљиво.

         Такву историујску истину о односу Црногораца према Космету змнали знају и црногорски и српски политичари, свесни и узрока и тешких последица политичког и другог раскола, изазваног признавањем независности приштинског режима. Кренули су, зато, уз одобравање и Црногораца и Срба, да покушају да поправе и унапреде односе – у пословима у којима је то могуће. Били су у Подгорици и председник Николић и премијер Дачић, узвратио је, јуче и прекјуче, Мило Ђукановић.

         Ђукановић и Дачић, по ономе што су јавно рекли, очигледно су говорили – без улузија и обмана. Тако су, бесумње, разговарали и у «четири ока». Да није било лако, показује и чињеница да су јавно и – ћутали. А, ћути се – не из страха, већ поштовања оних који слушају.

         Ђукановћ се, у сваком случају, определио да не говори јавно о Космету, чак ни у једином детаљном ти-ви интервју, РТС. Прозборио је говорљиви Дачић, али помало и изокола. Јесте рекао да је одлука Подгорице да призна једнострано проглашену независост Косова била погрешна, али да Србија нема намеру да се инати, ево зашто:

         - Ако смо нормализовали односе са свим западним државама које су признале независност Косова и које су биле промотери и спонзори те независности, нећемо ваљда са Црном Гором да вежбамо инаћење...

         Дачићева вежба, уз додатак о разликама с Ђукановићем о Космету, успела је да одоли тешкој теми и занимању новинара, уз помоћ Миловог упорног ћутања. Није више било ни питања, ни одговора. Они се – подразумевају.

         Али, неће моћи да се коначно избегну - живот ће их наметнути, и ону о Космету, и оне теме које је, директно или индиректно, подстакла управо косметска криза. Без обзира на – ћутање, не само ових политичара...

         О проблему изазваном црногорским одбијањем да се уведе уобичајено двојно држављанство – за Црногорце који живе у Србији – нису премијери ћутали, ни Мило. Нема решења, не ускоро, или за сада. А, то значи да нема ни – проблема!

         Такву тактику, у комбинацији са ћутањем, као да премијери примењују у третирању свих проблема о којима се две земље разликују.

         Црна Гора хоће НАТО, Србија неће – и то је једна таква тема. Гласни су и сагласни само у односима са Европском унијом - обе државе тамо хоће, па су чак и два премијера потписала и једини документ – о међусобном испомагању у приближавању чланству у ЕУ. Испаде тај документ први доказ заједничке гласно изражене сагласности два премијера – да за њих, Србију и Црну Гору, нема нерешивих проблема!

         Нису, наравно, премијери притом заборавили Косово и Метохију. Тај проблем су само гурнули у страну - што даље од ЕУ (и САД). Зна се и узашто - да не би и себе удаљили од места у евро-заједници...

         Значи ли то да је и Космет још даље - од Србије и Црне Горе?!