Ко државном врху Србије више одговара – Мило Ђукановић или српске странке и опозиција?

НЕ СВОДИ ЛИ СЕ ДРЖАЊЕ БЕОГРАДА НА ФАКТИЧКО ПОДРЖАВАЊЕ АНТИСРПСКОГ РЕЖИМА У ПОДГОРИЦИ?

• Млађан ЂОРЂЕВИЋ: Апсолутно му одговара Мило. Власт у Београду говори да са њим имају најбоље односе у историји. А у Црној Гори уче децу да је Србија 1918. године окупирала Црну Гору - да смо окупатори, а сада и да смо терористи, протерују српски језик, прогоне српску цркву, одузимају имовину СПЦ, протерују свештенике, они су признали Косово и разменили амбасадоре, признали косовску границу, увели су и санкције Русији!
• Чедомир АНТИЋ: Ко одговара Вучићу и Николићу? Јасно је да је то Мило Ђукановић. Садашњу српску владу у односима са Црном Гором мотивишу лични интереси и страначки рачун. Откако је СНС дошла власт нису решили ни један проблем у односима са Подгорицом. Односе дефинишу Мило Ђукановић и Подгорица, а не Београд и Србија
•  Андрија МАНДИЋ: То је питање за власт у Србији. Ја сам српски политичар из Црне Горе и желим најбоље односе са Србијом
• Матија БЕЋКОВИЋ: Власт у Србији не интересују Срби у Црној Гори
• Слободан ЕРИЋ: Судећи по понашању премијера Александра Вучића, министара у овој и претходној влади, као и највиших функционера Србије, одговор је јасан – Мило Ђукановић. Из Подгорице су пре неколико година оценили да су односи „Црне Горе и Србије најбољи до сада“. Са становишта интереса Ђукановићевог режима, ова оцена је тачна: Црна Гора може да ради шта хоће против Србије, а Србије не сме ни речима да јој се супротстави

          СВИХ последњих година, власт у Београду држи се поводом Црне Горе и српског питања на простору између Пљеваља и Игала тако да слаби позиције Србије и Срба у Црној Гори.

          Поводом парламентарних избора у Црној Гори и тврдњи из Подгорице да су таксисти и керамичари из Србије, наводно окупљени око бившег шефа Жандармерије Братислава Дикића, спремали некакав полупреврат у Црној Гори са хапшењем Ђукановића – ствари су дошле дотле да се наметнуло питање: кога званична Србија подржава у Црној Гори – Мила Ђукановића или српске странке које су му опозиција, заједно са онима из остатка опозиције који би да ставе тачку на његових 27 година владавине?

          Питање је такође: ко је актуелном врху Србије дражи и по интересима ближи?

          На крају: не своди ли се држање званичног Београда на реално подржавање фактичко подржавање евидентно антисрпског Ђукановићевог режима?

___________________________________________________________________________________________________________________

Млађан ЂОРЂЕВИЋ, бивши саветник председника (у време Бориса Тадића)

          Фарса која је Милу донела гласове – то је,

                      на жалост, дошло из Србије

•  Ђукановић прави нови идентитет, нову цркву, осмишљава нови језик Црногораца и све што ради је директно против српског народа и српског интереса. Како неко може да каже да ми са њим - који ради све то што ради- имамо најбоље односе, то ми није јасно?!

АПСОЛУТНО им одговара Мило. Они кажу да са њим имају најбоље односе у историји. А мени је то несхватљиво.

          Јер, кад се каже "најбољи односи", то за мене значи да постоје најбољи услови за Србе у Црној Гори, а у Црној Гори, откако се  одвојила, положај Срба се константно погоршава. То је тренд у свим областима: култура, тадиција, црква, језик, просвета, бизнис (колико је Срба запослено у јавним институцијама?)

          Они уче децу да је Србија 1918. године окупирала Црну Гору - да смо окупатори, а сада и да смо терористи, протерују српски језик, прогоне српску цркву, одузимају имовину СПЦ, протерују свештенике, они су признали Косово и разменили амбасадоре, признали косовску границу, увели су и санкције Русији!

          Али, у причама о евроинтеграцији, положај Срба није први услов који мора да се испуни да би се рекло да имамо добре односе.

          А ја мислим да се квалитет односа огледа баш у квалитету живота који наш народ има доле и не разумем зашто наша власт каже да са Црном Гором имамо најбоље односе.

          Узмимо само пример Орбана. Са Мађарском имамо добре односе, али је то зато што је положај Мађара у Србији изванредан - они имају сва права. Кад би Срби имали таква права било где у свету, то би за нас било одлично. С том разликом да Срби нису мањина у Црној Гори, него аутохтон народ на својој територији. Али, само упоредите како Мађарска штити свој народ.

          Србија би морала да помогне удруживање Срба, нарочито у региону, и у политичким, културним, спортским и економским интеграцијама, јер је то наш духовни културно-политички простор у коме живи два милиона Срба. Ако Србија не води рачуна о њима, онда су у опасности да изгубе идентитет.

          Црна Гора је по тој опасности специфична јер Мило Ђукановић прави нови идентитет, нову цркву, осмишљава нови језик Црногораца и све што ради је директно против српског народа и српског интереса.

          Како неко може да каже да ми са њим - који ради све то што ради- имамо најбоље односе, то ми није јасно?!

          И, ово што се догодило на покраденим изборима, ова фарса која му је донела оне гласове који су му били потребни да може да формира владу, то је дошло из Србије - на жалост.

_____________________________________________________________________________________________________________________

Чедомир АНТИЋ, Напредни клуб

               Неки анкетни одбор треба да испита да ли је

        Ђукановић имао утицаја на долазак СНС на власт

• Црна Гора је једина европска држава у којој не постоји национална већина. Ђукановић је злоупотребио идеју о грађанској држави (Црна Гора и Уругвај су једине државе у свету које су дефинисане као грађанске државе) и наметнуо 43 одсто Црногораца као националну већину у ЦГ, а Србима није дао чак ни она права којима је корумпирао Бошњаке, Хрвате, муслимане и Албанце. У овом тренутку, имамо целу опозицију која је обједињена око тога да не жели Мила Ђукановића. Србија треба да подржава највећу парламентарну странку која се бори за српска права. То је Нова српска демократија, за њу гласа 10 одсто грађана Црне Горе

          ИЗВЕСНО је да садашњу српску владу у односима са Црном Гором мотивишу лични интереси и страначки рачун.

          Откако је СНС дошла власт нису решили ни један проблем у односима са Подгорицом. Односи нису ресетовани.

          Тадић је у праву када каже да једино добро што се догодило у међувремену, што  односе чини наводно добрим (јер те односе дефинишу Мило Ђукановић и Подгорица, а не Београд и Србија), јесте да је један грађанин Србије престао да буде гоњен од стране суда - то је господин Предраг Цане Суботић.

          Било би добро да у будућности неки анкетни одбор испита да ли је Ђукановић имао утицаја на долазак СНС на власт, какви су то били састанци у Швајцарској у лобијима хотела итд. Извесно је да на повремено агресивну политику црногорске власти, не само према Србима, већ Србији, не следи одговор из Републике Србије.

          Друго, Србија се - тиме што је изразила жељу да уђе у ЕУ - обавезала да ће да брани слободу и демократију где год су угрожени. Подсетићу вас на оно понижење када нас је Брисел присилио да наша делегација оде на доделу Нобелове награде кинеском дисиденту.

          Нама је том приликом речено да то што имамо добре односе са Кином не значи да не треба да се радујемо што је дисидент добио награду. Дакле, ми тиме нисмо заштитили дисидента, нити демократију у Кини, него смо помогли западну интерпретацију онога што треба да буде демократија у Кини.

          А у Црној Гори имамо човека који је успоставио недемократску власт, који фалсифкује председничке изборе, парламентарне изборе и попис. Имамо власт која се није мењала 27 власт и има континуитет од 1945,  дакле 71 година.

          Имамо власт која прогони политичке противнике, која је обесправила српски народ (он је 4-5 пута мање заступљен у управи и локалној самоуправи него што би требало по броју становника).

          Имамо кампање мржње. Мило Ђукановић је једини модерни премијер који је рекао да је задатак његове партије да створи националну цркву. Он је једини човек који води владу независне државе, који је бившег премијера друге државе оптужио за најтеже политичко убиство - терористички акт.

          Видимо да су и ови избори прошли у неравноправној атмосфери, под злоупотребама које је Ђукановић вршио. Први пут у историји Твитера и Воцапа су мреже оборене - усред Европе.

          И, наравно, имамо пар омиљенних бирократа у Бриселу - пре свега оних који припадају НАТО-у, који кажу да то није важно и да је Црна Гора демократска.

          Србија треба да се што пре да се определи.

          Први задатак је да бранимо Србе. Колико год да их има - морају бити равноправни са другим народима.

          Црна Гора је једина европска држава у којој не постоји национална већина. Ђукановић је злоупотребио идеју о грађанској држави (Црна Гора и Уругвај су једине државе у свету које су дефинисане као грађанске државе) и наметнуо 43 одсто Црногораца као националну већину у ЦГ, а Србима није дао чак ни она права којима је корумпирао Бошњаке, Хрвате, муслимане и Албанце.

          У овом тренутку, имамо целу опозицију која је обједињена око тога да не жели Мила Ђукановића.

          Дакле, постоје два одговора. Први је: ко би требало да нашој власти одговара. Сасвим је природно: онај ко се борио за демократију треба да одговар српској власти, чак и да се не бори за демократију - треба да подржава највећу парламентарну странку која се бори за српска права. То је Нова српска демократија, за њу гласа 10 одсто грађана Црне Горе.

          Ко одговара Вучићу и Николићу? Јасно је да је то Мило Ђукановић. Он је према њима пријатељски љубазан.

___________________________________________________________________________________________________________________

Андрија МАНДИЋ, лидер ДФ и председник Нове српске демократије

          Питајте власт у Србији ко јој у

               Црној Гори више одговара

          НИСАМ права адреса за то питање. То треба да питате власт у Србији ко јој у Црној Гори више одговара.

          Ја сам српски политичар из Црне Горе и желим најбоље односе са Србијом.

__________________________________________________________________________________________________________________

Матија БЕЋКОВИЋ, писац

          Од мене, ето, толико...

          ВЛАСТ у Србији не интересују Срби у Црној Гори.

          Од мене, ето, толико...  

 

 

__________________________________________________________________________________________________________________

Слободан ЕРИЋ, главни уредник листа Геополитика

          Србија као највећа држава на Балкану

                    мора буде присутна и на мору

• Ђукановићев режим дуги низ година води политику расрбљивања: укинут је српски језик у школама, Митрополиија црногорско-приморска константно се налази на удару ослаби са намером да јој се одузму цркве и сви поседи. Срби су као мањина дискриминисани у Црној Гори, тешко могу да добију посао у државној служби... На све ове недвосмислене акте уперене против државе Србије, актеална власт се није чак ни на речима супротставила. Вучић стално даје неке помирљиве изјаве. А Србија треба да подржи политичке промене у Црној Гори које имају за циљ демонтирање режима Мила Ђуаковића који недвосмислено ради против интереса државе Србије и српског народа у Црној Гори

СУДЕЋИ по понашању премијера Александра Вучића, министара у овој и претходној влади, као и највиших функционера Србије, одговор је јасан – Мило Ђукановић.       

          Актуелна власт у Србији чак ни вербално није озбиљно одговорила на одлуке Ђукановићевог режима у Подгорици да подржи улазак шиптарских сепаратиста из Приштине у УНЕСКО.       

          Ђукановићев режим, све што је предузео, било је уперено против Србије. Признао је независност Косова, подржао улазак Косова у Унеско, започео процес придруживања Црне Горе НАТО пакту.

          На унутрашњем плану, Ђукановићев режим дуги низ година води политику расрбљивања; укинут је српски језик у школама, Српска православна црква, односно надлежна Митрополиија црногорско-приморска, константно се налази на удару не само ткз. „Црногорске православне цркве“ већ режимских медија и гласноговорника. Циљ је да се Митрополија црногорско-приморска ослаби, тако што би јој се кроз некаква квазизаконска решења, одузела имовина, цркве и сви поседи.     

          Срби су као мањина дискриминисани у Црној Гори, тешко могу да добију посао у државној служби...

          На све ове недвосмислене акте уперене против државе Србије, актеална власт се није чак ни на речима супротставила. Премијер Вучић је стално поводом Црне Горе давао неке помирљиве изјаве.

          Из Подгорице су пре неколико година оценили да су односи „Црне Горе и Србије најбољи до сада“. Са становишта интереса Ђукановићевог режима ова оцена је логичан исход. Црна Гора може да ради шта хоће против Србије, а Србије не сме ни речима да јој се супротстави.

          Овакво понашање високих функционера државе Србије није нормално и са становишта националних и државних интереса Србије је апсолутно неприхватљиво. Овакво понашање, које је тешко рационално схватити, може се само објаснити некаквим личним, неформалним, економским и другим интересима владајућих олигархијских структура у Подгорици и Београду.

          Црногорске криминалне структуре су присутне не само у Подгорици него и у Србији, о чему је стидљиво проговорио и премијер Вучић, поводом једног од убистава које се догодило недавно у Београду, а за које се основано сумња да је почињењо од црногорских криминалних структура.  

          Поред тога, највећи проблем је што званична Подгорица и Београд, у вођењу своје политике мање слушају глас народа, а више глас који им долази из Брисела и Вашинтона.

         Србија треба да подржи политичке промене у Црној Гори које имају за циљ демонтирање режима Мила Ђуаковића који недвосмислено ради против интереса државе Србије и српског народа у Црној Гори.

          Један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић је обећао да ће у случају њиховог доласка на власт бити повучена одлука о признању Косова. То је за Србију важно обећано које треба подржати.

          Српску опцију, која је у опозицији у Црној Гори поводом недавних избора, и српску опцију, која је на власти у Републици Српској, поводом референдума није суштински подржао Београд, него Москва.