Јован Маркуш сабрао документа која сведоче о српском бићу Црне Горе

У СРПСКОЈ КУЋИ У ПОДГОРИЦИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ЦРНА ГОРА – НАРОД, ЈЕЗИК, ЦРКВА“

* Митрополит АМФИЛОХИЈЕ: Наши безбожници затровани брозомором – опаком болешћу која и данас траје - не прихватају и негирају своје сопствено биће. Захваљујем се Јовану Маркушу што је прикупио свједочанства о ономе што смо били, што јесмо и што ћемо бити

* Ректор Цетињске богословије Гојко ПЕРОВИЋ: Ова изчложба није сабрана са намјером да неког убјеђује, нити да са неким полемише – већ да јасно и разговијетно покаже разлоге због којих велики број грађана Црне Горе ипак не жели и не може да раздваја или супротставља „српство” од „црногорства”. Осјећај црногорске државотворности од осјећаја припадности српском народу

* Томаш ДАМЈАНОВИЋ: Ова свједочанства нас охрабрују у науму да се одупремо покушајима реинтерпретације властите повијести, према којима је свијест о нашем српском поријеклу увезена са стране и подметнута нашим прецима у 19. или 20. вијеку

___________________________________________________________________________

        МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски  Амфилохије отворио је у Српској кући у Подгорици изложбу Црна Гора – народ, језик, црква кроз историјска документа, аутора Јована Б. Маркуша, чији дизајн потписује Мирко Тољић.

        Свечаном отварању присуствовао су и владика диоклијски Методије, Владимир Божовић, амбасадор Србије у Црној Гори, бројни културни и јавни радници….

        Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је казао да безакоње које је ових дана проглашено за закон (о слободи вјероисповјести) у име Црне Горе, на свој начин посвједочује и Маркушова књига Црна Гора – народ, језик, црква кроз историјска документа.

        Владика је казао да су сва документа која су у њој наведена, свједочанства тог безакоња које је присутно на овим просторима нарочито послије Другог свјетског рата, од 1945. године, подсјећајући да је и сам савременик тога времена.

        „Они који доказују да је Христос ван истине, нека њима њихове истине, а нама нашега Христа распетога присутнога у нашој историји, а ова књига је једно од таквих свједочанстава овоме народу, почевши од њене прве слике са пет рана. То је икона Христова коју сам нашао у своје вријеме у цркви у Гусињу, а сада је у Митрополији. Увјерен сам да у њу нијесу пуцали муслимани, већ наши, као што су и на Видровану сахрањивали Бога“, казао је Митрополит појашњавајући да је то било вријеме наших безбожника затрованих брозомором – опаком болешћу, која и данас траје, а која је утемељена на богоубиству и братоубиству.

        Нагласио је да они који су обољели од те болести, данас не прихватају и негирају своје сопствено биће које је описано у овој драгоцјеној књижици, и захвалио се Маркушу што је прикупио свједочанства о ономе што смо били, што јесмо и што ћемо бити, као и свим његовим сарадницима.

        Говорећи о поистовјећивању властодршаца са државом `држава то сам ја`, и њиховим спочитавањима да кад неко говори нешто против њих, то чини против Црне Горе, Митрополит је истакао да нијесу они Црна Гора, њено биће и историја, већ су се у једном тренутку само нашли на њеном кормилу.

        Истакао је да је и спорни закон о слободи вјероисповјести управо никао из те опаке и отровне богоубилачке и братоубилачке болести.

        По његовим ријечима, у Маркушевој књизи су сабрана драгоцјена историјска документа и фотографије, почевши од владике Данила па редом: свједочења, записи, ликови, часни и честити говори Светога Петра Цетињскога….

        У свом слову, Високопреосвећени Митрополит се осврнуо на молитвене литије које од доношења спорног Закона о слободи вјероисповјести сабирају више десетина хиљада вјерних, истичући да је то чудо Божије, чудо и за њега и за Европу, и да то није политика или партија, већ је то оно што извире из бића самога народа.

        „Васкрсао је народ, васкрсла је Црна Гора преко овог народа. Подгорица је сада духовни центар Европе, јер ово што се ту догађа, оно се данас не може догодити нигдје у Европи. То је чудо“, констатовао је Митрополит Амфилохије.

        Додао је да ова књига потврђује одакле то чудо, посвједочује шта је уткано у биће Црне Горе, у сву њену историју. 

        Сви који су били носиоци њенога духа кроз вјекове, они су на неки начин свједоци свега тога до краља Николе, али и до наших времена.

        „Хвала нашем Јовану Маркушу, и што је донио краља Николу и краљицу Милену на Цетиње у своје вријеме, и написао о томе књигу“, истакао је и додао да би био рад да се таква сахрана приреди и за принца Михаила, констатујући да то ипак не зависи од њега и Цркве, већ од оних који сада владају Црном Гором.

        Митрополит Амфилохије је закључио да је битно да постоје овакве књиге као што је Црна Гора – народ, језик, црква кроз историјска документа, јер су то свједочанства о ономе што смо били, што јесмо и што ћемо бити у будућим временима.        О Маркушевој збирци историјских документа говорила је и проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, као и сам аутор.

        У програму који је водио Радинко Крулановић, учествовала је и Љиљана Поповић, појац.

        Изложба Црна Гора – народ, језик, црква кроз историјска документа у организацији Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, постављена је у изложбеном салону „Петар Лубарда“ у Српској кући.

****

Из рецензија:

        У времену црногорске идентитетске подјеле која потреса међусобне односе рођене браће и најближих укућана, а која се отворено и насилно намеће са званичних државних адреса, Маркушева збирка историјских документа велики је дар нашој јавности.

        Она није сабрана са намјером да неког убјеђује, нити да са неким полемише – већ да јасно и разговијетно покаже разлоге због којих велики број грађана Црне Горе ипак не жели и не може да раздваја или супротставља „српство” од „црногорства”.

        Осјећај црногорске државотворности од осјећаја припадности српском народу. 

        (из рецензије о. Гојка Перовића)

        Ова изложба је, црно на бијело, документована потврда аутентичности осјећања које је утиснуто у наше колективно памћење: осјећања припадности заједници чије границе увелико превазилазе скучени административни и духовни оквир који нам се, у посљедњих 75 година, покушава наметнути као једини исправан облик мишљења и дјелања.

        Уједно, ова свједочанства нас охрабрују у науму да се одупремо покушајима реинтерпретације властите повијести, према којима је свијест о нашем српском поријеклу увезена са стране и подметнута нашим прецима у 19. или 20. вијеку. 

        (из рецензије мр Томаша Дамјановића)

        Изложба Црна Гора – народ, језик, црква кроз историјска документа својим садржајем пружа велики допринос духовној и националној обнови колективне народне свијести у Црној Гори која се више од седамдесет година систематски руши и фалсификује.

        На изложби је прикупљена разнородна, нама доступна грађа која говори о језику, народности и цркви у Црној Гори и која неоспорно указује на српски карактер Црне Горе. 

        (из рецензије др Васиља Јововића)

        Ова Мракушева изложба се поима дословице као својеврсно ширење зеница оном дијелу невољника који олако посегнуше за туђинским мигом и безглаво тумарају лавиринтима скоројевићких фалсификата, насталих у радионицама бездушних обмањивача. 

        (из рецензије проф. др Михаила Шћепановића)

         https://mitropolija.com/2020/01/22/crna-gora-narod-jezik-crkva-kroz-istorijska-dokumenta-svjedocanstvo-o-onome-sto-smo-bili-sto-jesmo-i-sto-cemo-biti/

       

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари